Uputstvo za upotrebu kupatila! /iz dnevnika jedne žene-kućevne/

Draga moja porodico!

Pošto je čovek odavno napustio svoju pećinu i sebi omogućio udobniji način života, morate znati da to pored komfora nosi i po neku odgovornost.

Čoveku je trebalo mnogo da siđe sa drveta, stoga nemojte me držati u uverenju da na to isto drvo uporno pokušavate da se vratite.

Pritom, doba robovlasništva je odavno prošlo pa ne očekujte da će neko, tiho i neprimetno iz senke čistiti za vama.

ŠTAPIĆI ZA UŠI:

a) Iako deluju stidljivo nakon upotrebe, da ne kažem osećaju se iskorišćeno, apsolutno je nehumano da se kriju iza veš mašine ili po podu. Pomozite im da pobede svoju anksioznost i prošetajte ih do kante za đubre, nek vide i oni svet van kupatila.

b) Slaganje gomila upotrebljenih štapića po veš mašini, nije bilo i nikad biti neće priznato kao pravac u umetnosti, tako da…ne gubite vreme.

v) Poklopac za štapiće je u tesnoj emotivnoj vezi sa natpisom: “higijenski”, što dovodi do toga da bi bilo krajnje surovo rasturati njihovu ljubav i tu kutiju držati otvorenom.

g) Svako od nas bi voleo da ima bazen ili makar onu brboć kadu i cenim vaš pokušaj da štapićima ugodite ali ma koliko oni uživali kad ih bacite u šolju, neko /a to zapravo niste vi/ mora ručno da ih prekine u plutanju.

PASTA ZA ZUBE:

a) Da je poklopac za pastu nepotreban, ona bi se prodavala bez njega.

b) Otvorena pasta ne kontroliše svoju probavu što dovodi do ostavljanja fleka, koje mogu dovesti do nemira, koji opet mogu da prouzrokuju omanji oružani sukob. Jer, nećete verovati, pamučna ukrasna prostirka na mašini koju neko pere i pegla nije za jednokratnu upotrebu.

v) Jasno mi je da je teško oprostiti se u srcu od onih kojih više nema, ali budite jaki i ispratite iz kupatila prazne tube i izanđale četkice.

KORPA ZA VEŠ:

a) Iako postoji urbana legenda da je jednom davno jedna korpa za veš progutala dete koje se previše približilo, to nije dokazano. Demoni iz korpe su sređeni varikinom pa je posve bezbedno staviti veš u celosti. Nema potrebe da veš viri kao da je korpi bilo muka pa se napola ispovraćala. Nemojte joj razarati osećanja da se oseća posve nebitnom i zato ne bacajte veš po sobama, iza vrata… i koje kude.

b) Veš se razdvaja. Ovako svučen kao zmijska koža dovodi do toga da po neka tamna čarapa izteroriše beli veš, sivilom. Kako vi ne bi ste voleli da razdvajate moje gaće, računajte da ni meni vaše nisu fetiš.

v) Kaiševi, metalne kopče, šnale, papirne maramice, ulošci i slično nisu mašinski perivi  i mašina od njih ima gorušicu a ja od muke osip kad trebim mrvice papira sa veša. Isto važi i za nakit, satove, davno isčezle rođake i daleko bilo-hrčka.

g) Pitanja:

Gde mi je čarapa?

Drago mi je da smatrate da sam intelegentnija od 7,7 milijardi ljudi na planeti koje muči isto pitanje ali to je misterija.

Da li mi je oprana majica?

Drago mi je što ste me baš to pitali. Jeste. U sredu. Ali je niste složili u orman i onda je ponovo bačena na pranje. Sad čekajte petak.

Ova stvar da se opere za sutra!

Čim kontaktiram proizvođača da mi objasni kako da u bubnju od devet kila nosivosti operem samo jednu mini stvar, obavestiću vas. Prakljaču i rende za na potok nemam. A, ako se pogodimo za ručno pranje računajte da ne umem da centrifugiram ručno pa će stvar ostati u fazi ceđenja duže.

Još nije suvo? Da li se osušilo?

Ova i slična pitanja molim direktno prosleđivati hidrometereološkom zavodu, oni za to primaju platu.

ČETKA ZA ŠOLJU:

a) Ona teži da ispuni svoju sudbinu, omogućite joj to. Prošlo je vreme kad je cela porodica tapšala i vikala “bravo”, jer je prisustvovala vašem punjenju noše. Nemojte da vam je gadno, setite se da to treba da očistite četkom koja je na kraju bezbedonosne drške što ni upola nije bliski kontakt kao činjenica da to što čistite je do malopre bilo unutar vas. A bližeg kontakta od toga nema.

TOALETNI PAPIR:

a) Služi za brisanciju dupenceta. Ne služi: za skidanje šminke, brisanje poda, trešenje nosa, zavijanje sarme, pravljenje konfeta, pisanje parola, zagubljivanje po kući, …prosto je, kad ga ponestane shvatite da ste sve gore navedeno mogli da radite i sa nečim drugim.

ZAVESA ZA TUŠ KABINU:

a) Ne, to nije ukras, mreža za komarce ni maturska toaleta. Navlačenjem iste sprečavate utisak Nijagarinih vodopada po celom kupatilu. Ukoliko ne možete da stanete u tuš kabinu ili morate prestati u njoj da igrate balet za koji treba prostora ili obavite kupanje u obližnjoj perionici automobila.

b) Kažu da se na mesta koja nam se dopadnu vratimo ponovo. Pa se vratite kad voda otekne niz nesretni spori odvod i operite svoje ostatke dlaka, kože, krljušti, zalistaka, opni, klješta, repova,…P.s. Sa poda takođe.

Bez vas bi život bio prazan, bled, emotivno siromašan, bez ljubavi i sreće, bio bi krajnje dosadan.

Ali ne toliko dosadan, da neko ga ispunjava stalnim skupljanjem za vama.

Mašina Cica Muljačić voli prijatno radno okruženje. Ona voli da ostavi zategnuto da i drugi mogu da se koriste sređenim kupatilom. Budi pametan! Budi kao Cica!

U potpisu: Žena, majka, kraljica…i potencijalni ubica ako konačno ne skapirate.

Leta Gospodnjeg, iznova i iznova.

Elena Alexandra

 

Pa gde si ti meni Srbijo, šta ima?

Baš se radujem što te vidim. Eto, nismo se videli dugo zar ne? Kako to jesmo? Ma čini ti se draga jer tebi je vreme relativan pojam, meni pak teče. Pa eto tako, ja starim, vreme prolazi, a ti …ti si nekako ista. Dobro, vidim…dogradila si, ugradila, odbacila dosta toga, no sedi, sedi da se ispričamo kao svih onih puta kad te retko videh. Jasno je da se čudiš. Nikad bliže nismo bili a tako se retko viđamo. Pa, obično to tako bude. Oni koji su ti najbliži nekako se udalje jer misle da je to što su fizički blizu sasvim dovoljno za odnos. Nekako nisi imala vremena za mene. Nemoj se ljutiti ali nekako si bila prezauzeta uvek da sednemo, malo I mene da čujes, Srbijo.

Prvo da te pitam kako si? Znam, ranili su te više puta. Znam, I fizičko I emotivno nasilje koje si trpela. No, Srbijo znala si I ti biti gruba u svojim vezama. Često si menjala, raskidala I mirila se. Nekad mi se čini da ni sama nisi znala sta hoćeš iz tih veza. Pa si sad povređena, uvređena. Ne ljuti se ali nekad moraš priznati I ti si grešila. Najgore je što nisi iz tih veza nista naučila. Posebno kako da budeš bolja. Pametnija. Naučila si samo, ako je to samo, da budeš istrajna, najčešće u sopstvenoj žilavosti I odmahivanju glavom. Znam, znam…deca su ti bila ljuta nakon neke tvoje veze, ali tako to ide, deci je najteže da se naviknu, da nekog novog prihvate. Posebno kad misle da je sa starim partnerima bilo bolje, da su bila voljenija. I teško im pada što nekad zaboraviš koliko su I ona trpela. S kim si sada? Sa svetom? Pa to je sjajno. Samo nemoj da bude kao onda kad si u toj vezi bila samo ti. Ulagala, raskućavala da se dopadneš, ulepšavala se preko svake mere I kućnog budzeta a zanemarila svoj dom. Jesi, nije da nisi. Lickala si se I prenemagala, dodvoravala I bila spremna na svako poniženje da se dopadneš. Zaboravila si da si bila dostojanstvena. Da si bila jaka I svoja. Ma, znam….ne možeš sam medju ljudima živeti. Ali misliš li da te svet gleda drugačije do smešnu kad se trudiš da sebi šminkom smanjiš godine I prodaš se kao ekskluzivna roba prepuna rupa I zakrpa? Umesto da dostojanstveno izneseš svoju lepotu I vekove. Vidi ti se umor Srbijo, a to nijedna šminka neće pokriti. Čujem da na sastanke ti ideš svetu na vrata. Ne dolazi nikad po tebe. Sem kad mu nešto treba. I da ti, daješ skupe poklone. Ne ide to tako. Čujem I da su ti deca ogorčena što ih zbog sebičnosti zaboravljaš, što ne vidiš da si im potrebna jos uvek. Majčinstvo je ipak velika stvar. Ne možeš radjati pokolenja a onda ih prepustati same sebima.

Kako nije tako? Pa nemoj ti meni draga da pričaš, kad se to vidi. Deca ti se zaluđuju po ceo dan. Truju se televizijom, gledaju nemoral I kriminal svakodnevno. Nisi ispratila šta uče, I nije te bilo briga da li su zlostavljani. Ni kakvi će ljudi postati. Nemaš vremena za njih. Deci treba roditelj, sigurna luka I ruka ali I zagrljaj. Znam ja da ih voliš. No, to nije dovoljno. Nikad nisi tu kad ti se deca razbole, zapadnu u bedu ili dobiju diplome. Nekako si favorizovala one što beže sa časova I kreću stranputicom. Zašto Srbijo? Zato što ti odgovaraju njihovi očevi? Voliš skupe poklone? Prija ti svaki sekund medija? Šta misliš kako to vide ona deca koja su ti dobra, porodična, vredna, poštena? Šta da misle o tebi? Kakva si to majka? Ostavila si svoje najmladje da umiru, da ih druga deca leče porukama jer kartice kod tebe služe samo za podizanje ono malo bednog dzeparca koji im daješ a nazivaš platom. Dobro, nekima I za izvlačenje linija. Šta je sa tobom? Ne vidiš to? Vidiš da si raspustila I zapustila svoju decu. Kako I da vidiš kad nikad nisi kući. Smucaš se po rijalitima, gostuješ u kvazi emisijama, trošiš se po kafanama, slikaš za tabloide. Da te obavestim, majko, tako umornu I sa podočnjacima da imaš decu koja su svetski šampioni. Ne beči se , istina je. I to u mnogim oblastima. Čudi me kako ti taj svet kome trčiš u zagrljaj samo kad se njemu hoće I kad te se zaželi pored svih svojih ljubavnica nije ukazao na tvoju darovitu decu, na tvoje heroje. Znaš zašto? Jer će ti ih uzeti starateljstom kad te ostavi po ko zna koji put. Sama će deca otići sa njim. Jer ih ne čuješ I ne vidiš. I ne kažeš bravo, kako bi svaka majka trebala da radi.

Nemoj ti meni da pričaš….pa kad si poslednji put utešila svoju bolesnu decu? Kad si u po noći izvadila novac za lekove I bdila dok ne ozdrave? Znaš koliko te je tvoje dece dozivalo da ih prigrliš? Koliko suza je proliveno jer si ti rešila da su dovoljno veliki da se staraju sami o sebi. Huškala si ih ponekad da isteruju pravdu kao tvoje drugarice svoju decu kad se pouvredjivate na nekoj čajanki, koja kojoj nije vratila cipele ili je otela dečka, a kad se vrate osakaćeni okretala si glavu. Srbijo, deca su ti ljuta. Sa pravom. Odlaze kao siročad. Pored tebe, žive. Ne mršti se sad. Kad si trebala da aplaudiraš nad pobedama, da izbodriš I podržiš, da častiš I pohvališ ti si sedela, gledala rijalitije, pušila tompuse, konzumirala narkotike, pila, gledala niskobudzetne serije I besomučno trošila kredit na poruke kojima si glasala za starlete I ljudske nepoznanice. Neuredna I musava rešila si da popraviš svoje emotivno stanje silikonima, botoksom, noćnim provodom I nasiljem da se isprazniš, rasteretiš sopstvenih nezadovoljstava. Da nešto dokazeš sebi, valjda. Nisi čula reski zvuk kanapa koje je na gredama ostavljalo tvoju decu. Nemoj sad…nekad ne moraš nekom reći da je to rešenje, dovoljno je da sama zakuješ esker u najdeblju gredu. Gde si bila kad su ti se deca davila? Gladovala? Oboljevala? Ginula? Ubijana? Silovana? Zlostavljana? Tučena? Nisi čula od muzike sa splavova? Nisi videla od dimne zavese koju si podigla u separeu gde si sedela sa decom koja su ti omiljena. Možda si pevala I dočekivala strance? Mozda si lepila baksiš na kvazi umetnike da ti na uvce pevaju? Nećeš verovati dok si se ti zabavljala svet se smeškao. Naučila si da tverkuješ, da igraš na šipki, da pućiš usta, da se polivas šampanjcem, mašinama praviš muziku, nanosiš beskrajne slojeve pudera, lomiš psima vratove, bacaš mačke u kanal, da redovno obaveštavaš decu ko ima strije a ko novi sprat na vili, da ti kultura bude u novinama negde u večitom sledećem broju, da propagiras glupost I neobrazovanost jer je tako lakše. Nema cimanja. Mnogo je lakše hvatati nekog na obline no na pamet I čednost. A I deca ti to vole izgleda. Rado plaćaju tvoju štampu da bi zaboravili na svoj život čitajući o tudjem. Koga briga što je sprat iznad nasilje u kući kad je na naslovnoj krupan kadar nečijeg celulita. Pa si tako mamurna I unezverena zaboravila da skuvaš pa su ti se deca hranila iz kontejnera. Bilo ti je teško I gotovu hranu da spremiš pa si zatvorila I narodne kuhinje gde god si mogla. Šta te briga, bitno da u separeu svega ima. Jer tu sediš Srbijo, u separeu sa odabranom decom. I koliko ti treba kuća kad ni one koje imaš ne čistiš. Samo ti tvoji apartmani visoko iznad neba pružaju pogled na plavo nebo pa ne vidiš dole. Ne vidiš prljave sokake, mračne I opasne. Ne vidiš bušne cipele svoje dece koja mokrih nogu idu na poslove koje rade volonterski I pod stahom. Kaznićeš ih? Zašto? Dovoljno su kažnjeni. Hladno im je, gladni su, kad ti vrate sve što si im pozajmila I sve što im tražiš da ti daju u kućni budzet jer su veliki I sada je vreme da učestvuju, ništa im ne preostane. Kad nemaju više izbaciš ih napolje, na ulicu. Pa naravno, na tom mestu je mnogo lepše otvoriti butik gde možeš kupovati krpice da se doteraš za svoje izlaske.

Nisi im mahala na aerodromu dok su odlazili na ,,zauvek,, ekskurzije, uvređena jer odlaze. Pričala si okolo ako im je bolje kod neke druge majke neka idu. A nisi znala da su tebe najviše voleli zato su čekali toliko dugo, da se nešto promeni, da se ti promeniš. Zašto ti nisu nešto rekli? Još pitaš tako nešto. Jesu, vikali su, skandirali, zviždali …ostala si gluva na to. Jer si isto tako grčevito stezala u skute samo svoje miljenike. Nekad jedne, nekad druge. I svaki put su tvoja deca očekivala bolje. One iste miljenike koji te naružuju, lažu da si lepa ovakva kakva si postala. Koji ti zamazuju oči jer neće da im ponestane bogatog dzeparca. Srbijo, nije ti dovoljno što si uvela standard skupih igračaka, no si dozvolila da tvoja deca lome stare ali jos funkcionalne igračke. Kućice za proizvodnju tvojih blaga. Dozvolila si da u korov zarastu tvoje njive pa I dvorišta. Da se ugase ognjišta I zatruju reke I potoci. Pustila si svoje nevaljalce da se igraju sa svim što nije za igru…Da čerupaju lutke i bacaju đubre kao sva razmažena deca. Šta ima veze, kažeš? Kupiće im majka drugu poljanu, novi potok brendirani, glanc novu šumu gde mogu da prodaju prostor za neki ski centar, i tako dok ne ustaneš jednog jutra a oko tebe samo pusta livada u nedogled. I na njoj samo tvoja fotelja u kojoj sediš.

Zastala ti kafa u grlu? Vidiš, tvojim miljenicima koji su te ubedili da su važniji od drugih, dozvolila si tapšanjem ali i ćutanjem da od tebe i ostale tvoje dece naprave budale. Znaš, Srbijo, tu nije kraj. Dok si ti trčala po prijemima sa svojim svetom neka tvoja deca su loptu I lastiš zamenila bagerima I bičem. A neka su ostala sa tim istim lastišom oko vrata da pognute glave žale što im je ceo život prošao u predratnim, ratnim ili posleratnim rođendanima. Srbijo…majko, zašto? Zašto je bilo bitnije šta ćeš obući? Koliko ćeš samo puta promeniti boje ili nazive ulica? Stvarno ne možeš da zaspiš ako ti na uvce ne svira fontana? A kako si samo tankih živaca…ne voliš kritike…I siliš se samo nad decom koja ti fizički nisu dorasla. One napucane nećeš ni opomenuti. Ni kad otmu, ni kad pregaze, ni kad treba da odgovaraju. Sakrićeš ih pod skute. Ali ako primetiš da je neko od tvoje dece pokušao da proda lubenicu a da tebe prvo nije častio za muštuluk, odlepis, kazniš, dokrajčiš. Uzmeš deset pa vratiš pet da bi ubrzo uzela I to za neki novoizmišljeni namet. Dešava se to da roditelj predloži deci da pričuva novac sa rodjendana, no znamo kako se to završava, zar ne?

Da te pitam jos nešto, kako društveni zivot? Čujem, udomljavaš strance. Lepo je to. Treba da pružis ruku spasa. Ali kako kao majka možeš jednom detetu iz usta izvući kašiku pa tutnuti nekom drugom? Kako možeš jedno dete istresti iz toplog kreveta da ušuškaš nekog stranog? Da bi svet rekao da si divna I brižna? Vidi, Srbijo, svet će te tapšati po ramenu samo da te iste strance ne bi morao da ušuskava u svoj krevet. Što je najgore uzimaš decu svoje dece jer nemaju uslove da ih podižu pa plaćaš tuđima da ih gaje. Jer to neki preneseni model čerupanja kašike od malopre? Kako plaćena majka može da voli više od sopstvene? Razumem da nekad je to neophodno no toliko si uvela menadzera, stilista, stručnjaka da više niko od tvoje dece ne zna da li uopste ume da diše i hoda pravilno dok mu neko od tih učenjaka ne saopšti kako mu je to činiti. Da nema vaspitavanja dece bez uputstva stručnjaka a ti stručni spisi prepuni grozota, da se ne dimi slanina a uredno se ista izglašava medju tvojim miljenicima koji su izabrani da se bave bitnijim stvarima, da se mora vakcinisati a da niko bar ne kaže odakle to stiže I šta je unutra pa da se vakcinišemo ko ljudi red je, da se nemanje pribora usled siromaštva u školi vrednuje jedinicom koja verovatno ide roditelju jer nije stigao da sačuva koji dinar za to usled million nameta, da tamaniš ratare a uvoziš gmo …Hvala ti što si nas rešila nekih balkanskih običaja što jes, jes al brate ne preteruj toliko koliko preteruješ.

Čujem da si nešto izgubila? Sem dostojanstva I istine naravno. Da, ograđuju ti sopstveno dvorište. Pa bilo ti je mnogo da onomad platiš geometra. Da premeri aršine. Obično dvostruke u tvom slučaju.

Čujem I da ti je važno ko sa kim intimno opšti. Dobro. Nisi htela da pričaš sa svojom decom ko od njih voli redovno da jede, da besplatno ide u školu, da jeftino koristi prevoz, da radi I zaradi od svog rada, da diplomu pokaže sa ponosom, da rađa I podiže, a nasla si vremena da beskrajno dugo razgovaraš o seksualnom vaspitanju. Ne kolutaj očima pa to si tI tračarala na svakoj kafi okolo kao povlastice zato spominjem. Ti, koja plasiraš razvrat I nemoral kao standard uspeha. Koga briga ko koga voli? Svako ima pravo da se sam opredeljuje. Da voli I bude voljen. No, ne mora time mlatiti na ulicama I koštati te novca. Pa oni su to što jesu cele godine ne samo tog dana. Ako hoćeš da nema razlike ne potenciraj to tako I toliko. Tako samo ističes koliko se razlikuju a ne razlikuju se. Samo ostavljaš prostor da medju njima kao I medju drugim opredeljenjima se uvuku I oni kojima nije mesto ama baš nigde. Znaš ti na koje mislim…Nećeš dati roditelju da prošeta niti samohranim majkama, zašto? Pa I ti si majka. Mozda zato što onda nećeš sebi u ogledalu reći da si tako lepa I ispravna kao što misliš. Imaš viška dece kad ih daješ na eksperimentisanje, da budu pokusni kunići hemikalijama I neproverenim supstancama. Kad smo već kod toga dok si ti buljila u telefon listajući koliko imaš lajkova, Srbijo, neka su ti deca nestala sa igrališta. Nisi čula za to? Pa kako I da čuješ za svoju nestalu decu kad ti u slušalicama zvoni hit od tri reči koje se besomučno vrte u krug dok mozak ne isperu. Šta te se tiče to, ionako uskoro neće biti igrališta jer nećeš više imati dece tog uzrasta da se tu igraju.

Čitas li nešto? Sem ljubića I gajenja gljiva? Ili ti je lakše da besomučno na bilo ciji tekst I zapisanu misao loviš zareze I navodnike? Da te nešto obavestim mila, pisac piše lektor ispravlja. To je tako kad svako radi svoj posao ne očekujući da svi sve znaju a da čitav lanac ljudi samo prima platu na već gotovo. Ali da svoje ,,lekture,, uredno naplate. A I što da ti se deca ne zaludjuju da ti jedino bude bitno da loviš zareze kad ti neki kadrovi imaju samo obdanište od školske spreme. Ili ti je lakše da gledaš vlogove pojedine svoje dece u kojima besomučno pričaju o sadržaju svojih preskupih tašni. Da to navodiš kao primer ubijajajuci svoju decu da misle da su ružna ili debela I sasvim nebitna ako nemaju najskuplje patike. One iste koje su u svetu potrepština a ovde prestiž. Srbijo, ja znam da svaka majka želi da joj deca budu najbolja ali da nisi malo preterala kad si tražila da sa dvadeset godina imaju trideset godina radnog iskustva? Da im za skoro svaki posao trebaju svetske diplome? Da se rađaju sa fakultetom a nakon škole postanu kockasti bez svoje volje ili mišljenja kao robovi? Zašto je tako skupo u tebi se roditi, školovati, zaposliti, venčati, roditi druge, odgajiti, pa I umreti? Čak je preskupo I Bogu se obratiti. Svaki ti šalter kao magnet traži novac ili poznanstva. I zašto ti je toliko važno da sve to prati brdo posečenih šuma u vidu dokumenata kojima mašeš samo kad naplaćuješ dugove? Zašto si posekla voćnjake? Da uvozis voće? Za šta ti zakonik služi? Da njime podupireš rasklimatane komode? Srbijo ako si se zagrcnula neka si. Ili su tabloidi jedino što čitaš? U njima je sve šareno I svetlucavo, u njima ti si lepa I nasmejana I nikad ti nije bilo bolje. I treba da budeš lepa I voljena ali u stvarnom vremenu I sa stvarnim resursima pritom, osvesti se da nisi sama. Znam trebalo je da idemo u pozoriše ali nekako si nabila u prve redove za dzabe one koji to nisu ni platili a pravo da ti kažem I da imam s čim ići nemam šta obući. Doduše, raste rasprodaja polovnog ali kad sabereš tvoje poštarine I naplate obrade to bude skuplje od poručenog nekad. Domaći filmovi? Volim, naravno. Ali kad znam da si glumce pustila da trunu u bedi nije ni čudo što nisu više sposobni da nas zasmeju, kao tužni klovnovi. Znam imaš i galerije. Ali ne razumem te dve crte boje senfa na ogromnom platnu. Neuka sam, evo ti mi reci šta to predstavlja? Pošto si najpametnija.

Da te pitam I ovo, znaš li da sem fontana pevaju I ptice? Da sem alarma laju I psi? Da miševe broda koji tone love I mačke? Sećaš se njih? Nekad si kao ponosna majka ispraćala sportiste danas šeruješ snimke zlostavljanja životinja. Šta ti je? Čime se hvališ? Šta pokazuješ? Silu? Ili jad? Više je masnica I preloma na društvenim mrežama no slika dečice sa cvetom zadenutim u kosu. Šta ti je postalo prestiž? Ne okreći glavu kad ti se obraćam. Kao da te zabavlja da se procesi sudski razvlače godinama. Kao da si zadovoljna što retko ko doceka pravdu. Bitno da se dočekaju dnevnice. Kao da se sitiš kad pokažeš koliko su tvoja deca nemoćna pod roditeljem despotom. Kako spavaš? Dok se sve više tvoje dece razvodi, rastura porodice, nasilno obračunava međusobno, deca ti umiru, starlete dominiraju, frizideri su sve prazniji, bolnice ti se raspadaju, zatvori ti se pune. Kako odmaraš popodne kad znaš da ti deca odlaze? Kad sve tvoje drugarice brendiraju svoje pa I tvoje proizvode a ti svoje patente poklanjaš svetu? Kakav je osećaj u tvom srcu kad znaš a ćutiš I okrećeš glavu. Znam, kazeš da nije to tvoje. Pa da, ali loš si primer pa I tvoja deca okreću glavu, nije njihovo da reaguju što žena besomučno vrišti godinama dok je tuku, da misle da li je nesretno dete povučeno jer je zlostavljano, da preskoče ubijenu životinju kao šugavu jer šta se njih tiče kad im se majke ne tiče. Super si to izvela. Tako se manje osećaš odgovornom, šta li?

Srbijo, zašto se toliko čeka na preglede? Zašto u eri tehnologije ovde prepisuješ limun I odmaranje za sve moguće bolesti? Zašto ti lekovi koštaju kao čarobni napici? Zašto se u tvoje bolnice ide sa svojim materijalom? Zašto mnoga tvoja požrtvovana deca koja još uvek nisu odustala, nemaju sa čim da rade? Reći ću ti zašto. Jer si nekima kupila po stoti put skupe igračke a drugi nemaju osnovni pribor za svoje delatnosti. Zašto se deci tvoje dece daje jedinica jer su morali da biraju izmedju knjiga I potrebe da ih nahrane. Pa evo I tebi onda jedinica jer neki nemaju pribor. Zašto svaka školska godina počinje sa morate okrečiti, kupiti kompjutere za školu, donirati ovo ili ono? Pa nisi valjda sav kreč potrošila na vip lože? Zašto su ti toliko skupi školski izleti u kakve belopalanačke bare? Zašto je terapija sms? Zato što je dijagnoza ista.

Spavaš dok ti se krive vrednosti. Ispravni su nemoćni u svojoj istini jer ne mogu da je plate. Deca ti se radjaju sve više kao sredstvo naplate, ako ne od malena zbog jednakog ne gledanja u ćitap onda kasnije kad ih daješ kao jeftinu radnu snagu. Rušiš zadužbine i istorijiske predmete, raskopala si kulturu i baštinu jer ti krovovi domova tvojih zadužbinara zaklanjaju pogled na šta? Ili ti bodu oči kad shvatiš kako izgledaju velikani zapravo.

Lepo je što plasiraš sport ali ne da se on ogleda u prelaženju celih opština u potrazi za namirnicama koje se uklapaju u kusur od kućnog budzeta. Ali nije to rezervisano samo za kisele krastavce no i za čitave firme na rasprodajama.

Hoćes da ti se deca osamostale a tražiš da zaduže sopstvene organe da podignu dom. I zašto svaki put naplatiš od svake transakcije više od pola? Uzmi, no uredi neki put ili bolnicu nemoj sve davati na svoju šminku i vatromete. Neke mnogo protektiraš. Voliš svu decu al uvek iste izvodiš da pevaju, recituju i zabavljaju tvoje goste. Ostaloj deci, Srbijo je dojadilo da čekaju na red. I svaki put slušaju iste recitacije. A ti se svaki put oduševljavaš kao da ih čuješ prvi put.

I dokle ćes da kriješ tajne kao u onim krš serijalima gde se bečiš u krupnom kadru kad te neko pita ko je prosuo pirinač? Hoćeš li više priznati ko je koga ubio, oborio letelice, proneverio novac, izdao i utajio. Ne onako kad lažno svedočiš da te ne bi mnogo pitali no izistinski da kažeš.

I šta da tvoja deca kažu svojoj deci? Da im pričaju istoriju? Onu istu koja završava sa pevaljkama u knjigama? Ili pričicama o nastranosti pred spavanje? Da im kažu da su im dedovi prešli planine po vilajetu I kosti ostavili? I da uspeju da izbegnu pitanje svoje dece a šta je bre ovo sad? Jesu zato to sve mučki izdržali? Da im recimo, kažu da uče? Da bi diplome nosili po svetu? Da im kažu da budu poslušni a da neka druga deca rade šta žele? Da se umesto u biblioteke učlane u stranke? Da im kažu da su gladni da bi za trista godina bilo bolje? Kome? Kome za toliko vreme? Izvini, Srbijo ali ja nemam trista godina na pretek. Ti imaš. Ja ne. A ni moja deca. De, se urazumi više.

Tvoja deca bi trebala da znaju još koji jezik, ali kao sekundarni ne primarni ili nažalost sve češće maternji.

Ne tražim od tebe nemoguće, sedi ti I dalje u separeu I zabavljaj se s kim hoćeš. Nabavljaj skupe krpice I vozi besna kola. Kupuj egzotične igračke I putuj gde god želiš. Vidi sveta I budi sa njim. Ali nemoj da zaboraviš majko da te kući deca čekaju. Da ih dočekaš, da se rode, sačuvaš, poviješ, nahraniš, obrazuješ, zaposliš, na svadbama im igraš, povedeš kolo kad dobiju svoju decu. Da uberu svoju jabuku koju im je praded ostavio da ih čuva u hladovini dok čitaju najveća dela naših pesnika I sanjaju gde će oni posaditi neku svoju jabuku.

Baš se dugo nismo videli…toliko toga još imam da ti kažem.

Nego, Srbijo…da stavim ja još jednu kafu? Dok je još ima…

S ljubavlju, Elena Alexandra

Udvaranje i status veze:,,A la Kromanjon,,

Udvaranje.Predivan oblik ljudske interakcije ispunjen najtananijim emocijama. Divljenjem biću koje u vama uzburkalo uzdisaje I zarumenelo vam obraze. Čini vam se da andjeli pevaju, da savršenije biće niste sreli I da je to apsolutni smisao života. Da se ne lažemo, svi bar malo ispadnu iz realnosti ovom prilikom. Onda zatvoriš zbirku ljubavne poezije pa se osvrneš oko sebe. U društvu u kom kad se osmehneš automatski znači da si spreman da se skineš, dodje ti da ljubavne pesme zameniš toljagom u tašni.

Prvo pravilo ovog udvaranja je da se morate vi dopasti nekom. Logika. Ali ako ste očekivali pevanje pod balkonom moraću da vas razočaram. Kod nas to izgleda ovako.

On I ona. A neretko I oni.

On, stariji:

Jedino ogledalo koje je ikada ugledao je desktop njegovog računara. Eventualno neki retrovizor gde mu se vidi samo sneni pogled večitog zavodnika. Ostatka nije svestan.  Apsolutno nema predstavu kako zapravo izgleda. Ovde nije vazno da mora da odgovara nametnutim standardima ali bi bilo lepo da prihvata I činjenicu da I nije baš mister univerzum. Ovo je važno upravo zbog kriterijuma koje postavlja. Jer on ne vidi svoj odraz ali je itekako napravio bar deset foldera sa perfektno izvajanim ženama u pregrst poza. I posto sad zna da je to ono sto zaslužuje nece pristati ni na šta manje. Pošto ne vidi sebe to dovodi do apsurda u kom krajnje nametljivo čak I agresivno pokušava da ubedi odabranu da se njene mlade godinice slažu sa njegovom vec mozda požutelom krštenicom, da njen brižljivo negovan struk prosto je idilican sa njegovim pivskim stomakom I naravno da od nje očekuje da mu radi nešto što je do sad mogao samo da vidi u onim visoko umnim scenarijima jeftinih porno filmova.Ona treba da bude sretna sto je izabrao baš nju medj hiljadu žena.Pošto je on njen spasioc I smisao života ona treba da padne u nesvest, ostavi dečka, muža, porodicu, školu, planetu I potrči u njegov zagrljaj. Apsolutno je neverovatno da oni krajnje smelo šalju poruke, slike svojih -zmijskih- delova tela I jedino sto umeju da sklepaju kao romanticnu prozu je : ,,Da li bi se….,,. I posle naravno odbijanja dodaju frazu: ,,A što?,,. To je kategorija kojoj kazes bjazi I ona se opet dovuče. Kad kažes krajnje izrevoltiran odj….onda hoće da se biju. Kad ih blokiraš stvaraš u njima porive za pravljenjem novih profila. Neverovatan spoj od sigurnosti u svoju savršenost, preko molim te daj mi , do sad ću da te spakujem u gepek. Ako I uspete da se otresete ovog tipa udvarača koga niste ni tražili onda budite sigurni da ćete biti predmet priča koje imaju samo dva radna naslova. Prvi je: ,,Al sam je….pa sam je šutnuo,,. Drugi :,, Kurvetina obična …e a znaš kaka je ne bi to ni štapom pipao,,. Sa ovakvim ponašanjem I stavom zapravo neće pipati dugo nista sem eventualno samog sebe. A I to je diskutabilno. Jer u većini slučajeva treba to što bi pipao, pronaći. Ova persona non grata ne poklanja srce nijednoj kojoj se godište ne uklapa u njegov radni staž barem. Mnoge su se srele sa tipovima ove vrste koji uredno nakon šut karte gledaju na sve moguće načine da novopečenom izabraniku objasne ko ste vi. I ako ste imale taj peh da negde I probate greškom ovakvu personu očekujte da će detalje svakog santimetra podeliti sa celim svetom. Javno. I isto tako javno da očekuju da to vidite I padnete im ponovo u zagrljaj. Da bi mogli opet da urade isto. Dopune svoj materijal ljubavnika sa preporukom. Preporukom za neku ustanovu recimo, iz mog ugla gledano.

On, mladji:

Sem predstavnika krilatice da bez starca nema udarca ova grupa ima I podmladak. Poletni niži razredi smatraju da su njihove drugarice iz odeljenja ili ulice apsolutno neprihvatljive da ispune očekivanja njihovih apolonskih tela sa pogrbljenim ramenima I da izdrže lepotu njihovih likova sa tri tek rascvetale dlake na bradi I otprilike omanji model geografske karte pejzaža bubuljica na čelu. Oni su gejmeri , što je verovatno san svake devojke. Da po ceo dan gleda kako se u virtuelnom svetu njen dragi krvavo bori I pobedjuje intergalakticke agresore. To je zasigurno slika u kojoj ona sebe vidi kao lepu devu koja sa troje dece u naručju ispraća njegov kosmički brod jer ide u bitku za osnovne životne potrepštine. Najveca ljubavna izjava je što je bas nju zvao prvu da joj kaze da je prešo na sledeci nivo. Sledeći nivo igrice možda, stupnja razvoja teško. Zanimljivo je da imaju iste standarde pri odabiru partnerki. I da se služe istim hejtovanjem kad budu odbijeni. S tim da ovaj tehnicki napredniji podmladak uglavnom hakuje profil.
Stariji će da šalje opscene slike uglavnom tudjih organa jer njegov je verovatno previše da spoznate odmah, jer pazi da se preterano ne potresete. Nažalost za vidjenje originalnog organa će vam stvarno trebati psihofizička priprema. Posprdno naravno. Dok će mladji da kači slike po društvenim mrežama da ceo svet vidi sta je on dobio u posed. Pritom ne pričam o njenom licu već nekim drugim delovima tela. Naravno ni jedan ni drugi ne pridržavaju stolice niti kapute. Ne umeju da osmisle sastanak niti imaju sa vama o čemu da razgovaraju. Zajedničko im je I to da im služite za ono za šta im u proseku treba dva minuta. Starijem samo jednom mesečno, a mladjem jedno sto puta na dan, shodno godinama. Ali dva minuta, takodje shodno godinama. Interesantno je što I jedni I drugi više vole da im ona to obavi sama. Stariji zato što mu je fizicki mrsko da se upinje a mladji jer zapravo nema pojma šta bi trebalo da radi. Tako da obojica baš obećavaju da se u jednom momentu osećate kao žena nad ženama, ali u španskoj seriji koju pratite. Imaju toliko toga zajedničkog. I jedan I drugi će o tome pričati danima. I svima. Sasvim je nebitno da li se to desilo ili nije. I jednom I drugom ona ce služiti da prinosi od škembića do sendviča I da bude odložena na policu kad mu dosadi. Jer starijem nije jasno da mladja ne popravlja potenciju samim tim što je mladja a mladjem da je prilicno mrsko da u sred bezbrojnih partija mora nekad progovoriti I sa njom. One su krive jer nisu ispunile njihova očekivanja koja zapravo samo oni znaju koja su. Ako uopšte dozvole sebi da budu deo ove priče. To je kategorija u kojoj oni ne razmatraju o svadbi i deci, jer ima toliko bitnijih stvari. Vi ste ionako samo posed. I koga briga što vam prolazi život. Pritom ako dozvolite sebi da budite deo ovoga budite sigurne da oni neće ni primetiti da ste nestale. A nećete ni vi da su oni ostavili vas. Jer šta ima to da vam javljaju. Izuzetno perspektivna kategorija.

Ona, starija:

Ista meta isto odstojanje. Ona ima bar tri stomaka. Ali je to ne sprečava da se slika u neglizeima. Mogu samo da zamislim neizmernu pohotu koju oseti mladić koji otvori sliku gde je vremešna zavodnica u kineskom halteru I to je sve lepo uklopila sa papučama sa pijace I čarapama na štrafte dok se u pozadini na smederevcu suše gaće koje bi komotno mogle biti neka omanja zavesa i koje neretko pripadaju njenom mužu. One takodje ne prezaju od navaljivanja. Nude usluge iz bogatog iskustva. I to im je glavni adut da neko mlado čeljade poklekne I priušti sebi direktan transfer u rajske dveri. Jedina razlika izmedju njega starijeg I nje starije je što ona pri odbijanju ne ide agresijom tipa: razbiću te. Ali se služi drugom tehnikom. A to je proganjanje. Iskakaće svuda, pretiće samoubistvom, i potrudice se da naruži javno svaku iole mladju koja vam je recimo samo čestitala rodjendan na vremenskoj liniji. One su ljudski krpelji koje u vama vide eliksir mladosti I to svakako neće prihvatiti da ispuste.

Ona, mladja:

Ovo je podmladak dotičnih koji verovali ili ne sa mukom ulazi u prostoriju jer je prvo neophodno da ugura ego. Ona naslagama šminke prikriva činjenicu da ima premalo godinica. Ona ne prihvata dečake iz svog okruženja jer su nezreli. Za šta nezreli, to je pitanje? Ona juri starije jer je to izvor ljubavi. Oni su zreliji, imaju posao, ne igraju igrice, govore joj da je lepa. Taj neki na ivici krivičnog zakona apsolutno uživa u nečem drugom daleko od njenog uverenja da će se zapravo oduševljavati kolekcijom njenih lutaka, njenim tinedjzerskim izlivima a jos manje njenim preglasnim I arlakastim drugaricama. Iako joj se jos uvek nisu razvile mlečne žlezde ona je uredno okačila bar pedeset slika istih. Jer njena lepota nema granice. I sve se one rukovode parolom da mogu da pruže više nego neka druga. Šta? Zavijaš sarmu? Umeš oprati prozor? Negovaćeš mu mamu kad ostari? Bićeš mu stub kuće? Sigurna sam da ne razumeju ni čime se bavi dotični. Bitno je da imaju za kafić. Dok njihovi vršnjaci bleje po parkovima jer takve su im novčane mogućnosti.

Nažalost ova kategorija raste. Ne emotivna uplitanja gde jedni u drugima ili traže da ispune svoje nedostatke ili da svojim ulovima natrljaju nos drugima. Posto tu nema emocija vec samo lova I ribolova ova užasna kategorija preti da potpuno zaseni onaj osnovni vid udvaranja. A to je da vam se neko dopao I da ste se nekom dopali. Ne da ste u nekom videli svoj interes. Bod u gostima što bi rekli. Kad bi se sretali medjusobno mogli bi da im oformimo neki karantin na nekoj livadi. Nažalost oni često prevare poneku zalutalu dušu koja veruje u ljubav pa posle njih taj neko potpuno iskrivi sliku o sledećoj potencijalnoj osobi koja bi naišla u njihov ljubavni život. Znači sem što im je ponašanje skaradno prave I posledice na koje nemaju pravo.

Nasuprot njima su krajnje emotivni likovi. Na ovoj skali od totalno operisanih od emocija do onih koji emocije dišu umesto kiseonika je plejada raznih kategorija. Ali ako ste se sad uhvatili za onu istu zbirku poezije sa početka teksta misleći da sad pričamo o predivnim pesničkim dušama, moraću da vas razočaram. Ni ovi nemaju granicu.

On, stariji:

On vas sluša, pamti vaše važne datume, pazljivo je spoznao svaki vaš dan na poslu, u školi, u društvu. Zna imena vaših drugarica, neretko vas čoporativno vodi na kolače. Šalje cveće, piše pesme, neočekivano se pojavljuje, uvek nudi prevoz. Sekira se u dva ujutru kako vam je vaša bolešljiva kornjača. I neće spomenuti sex bar prvih 28 sastanaka jer je to ogavno. Govoriće vam da mora biti spreman kao I vi, do te mere dok same ne skočite na njega. Izgleda, kreće se I govori kao da je ispao iz društva mrtvih pesnika. On sneno gleda u oblake, uzdiše dok vam se zagleda u oči. Vi ste apsolutna boginja. To što je pažljivo pregledao dvesta slika sto ste islikale jutros nije zapravo odraz njegove potpune pažnje vama. Nego sebi. Čestitam upravo ste otvorile vrata uhodi, progonitelju. To što sve vidi I isprati I što se uvek nudi da bude tu je zapravo razlog da sve upamti. Znate kako ćete ih prepoznati? Tek kad bude kasno. Ubrzo će mu smetati vaši drugovi, zatim porodica, pravice tužne izraze lica kao štene a zatim odlaziti povredjeni, da bi ste trčali za njima. Ono sto su pažljivim radom stvorili je to da se ona rasplače po sistemu šta sam sad uradila on je taaaaako dobar, ja sam kriva. Kad dobije apsolutnu kontrolu nad vama I kad postane centar vašeg sveta suviše je kasno da ukapirate da od priče da ste vi njegov centar sveta I njegova muza nema ništa. Ako vam I dojadi u jednom trenutku da vam diše zavrat I da izjave mogu li da te povezem sa žurke, ne smeta mi doći ću, želim sigurna da stigneš kući …zameni sa….dovezao sam te, čekam te ispred, I zovem na svaka tri minuta….onda očekujte veliki problem. Oni se pretvaraju u agresivne ludake. Kad ih ostavite očekujte da će vas zvati danonoćno, upadati vam na posao ili u školu, na društvene dogadjaje. Ne samo to, koristiće taj upad da pričaju najogavnije stvari o vama. Jer znaju ih. Sećate se pažljivog tumačenja svake fotke? Ono što ne znaju dodaće, nafilovati. I nimalo vam neće biti prijatno kad budete sedeli na kafi sa nekim drugim a on sa susednog stola bude dobacivao opaaaa jel to novi eba….. Ni traga od onog preemotivnog čoveka koji je morao da sedne I dodje do daha jer je upravo ugledao prvi prolećni cvetak.

On, mladji:

Takodje insistira na kontroli. I posedovanju. Isto se plaši gubljenja I poraza I grčevito steže osobu koju planira da makar silom zadrži celog života. Ponašanje je identično. S tim da mladji jos uvek možda nema finansijsku potporu ili auto ali će vam uredno visiti pod prozorom samo da bi vam bio na usluzi. Ono što ih jedino razlikuje je što starijem treba više vremena da se pokaže, jer svojim ugadjanjem iz iskustva I pazljivog posmatranja on negde odlaže u vašim očima to otkrovenje. Dok mladji nestrpljiv vrlo brzo pokaze svoje lice. Znaci nema drugova, briši profile sa društvenih mreža, možeš da vidjaš samo mamu I babu, po ceo dan smo zajedno. Snimaj se dok spavaš, javljaj mi se na tri minuta. Poznato? Kad konačno odlepite od svega toga ostaje vam da izdržite isti scenario. Agresivni upadi I ispadi, I deljenje vaših najsakrivenijih tajni po svim društvenim mrežama. Komentari, prozivke I epiteti. U ovoj kategoriji nadrljaju one koje se raspamete konačno pronadjenim emotivnim čovekom koji ume da ih sluša. Pamet u glavu sve što je preterano govori da nesto nije u redu. Takodje u ovoj kategoriji mladjih vrlo je moguće da ćete upoznati jos jednu podkatgoriju, nekog ko se kune da mu je dosta klinki. Da je zreliji od svoje generacije I spreman na nesto ozbiljno,a sam ce se ponašati kao klinac. I ako dodjete u situaciju da dopustite sve to očekujte da mu je svejedno tokom odnosa da li će te se rasploditi jer to je na vama da rešite. U vašem životu ima mesta samo za njega. A u njegovom za ono što on hoće. I čim sredite tu malu nevolju za koju on smatra da je samo parče mesa eto ga nazad da vam tepa kako ste jedina koju želi. To traje sve dok ga mama opet ne pozove. Ili ga ne pozove aktuelna devojka koja ima veću perspektivu, što novčano, što da se više svidja toj istoj mami. Prepoznatljivi su po izjavama tipa: ,,…Ti me jedina razumeš, koliko si samo divnija od moje žene koja me zlostavlja, jedino pred tobom plačem, sad bi umro da odeš, obećaj da ćemo zauvek biti zajedno, šta misliš o umiranju na isti dan kad ostarimo, ajde da ceo život samo pevamo… ,, .Obećavanje kula I gradova dok ne naidje nešto što smatraju nevoljom. Jaki na rečima kad vas uzdižu, a još lakši na delima kad se spašavaju. Ili vas upropaštavaju. I jedni I drugi iz ove kategorije preemotivaca nisu baš najčistiji u glavi.

Ona, starija:

Stalno je pod pritiskom svog mladjeg partnera. Šta će reći mama? Da li će je zameniti neka mladja? Šta drugovi misle o tome? Trudi se da ulaže u sebe, neretko podetinji pored njega. Ili pak pokušava da izuči sve na temu tih nauka koje on izučava, što rezultira da ispada snobovski smešna pred prijateljima. Tipa ako je on slikar I ona je sad slikar. Pristaje da je ne vodi sa sobom, ili da ne upozna njegovu porodicu. Pristaje da se krije ranom zorom, iskrada iz stana. Sredjuje se satima za njega pa odplace kad se on ne pojavi, jer bože moj ima nepredvidjen fudbal. Ova kategorija se odnosi na drastičnu razliku u godinama. Kad shvate da su izigrane kao tetke koje su samo eto trebale da ih nauče nečemu novom, što će oni da sprovode na mnogo mladjim izabranicama neretko u isto vreme, e onda polude. Prave skandale. A dešavalo se I da zakucaju roditeljima na vrata sa pričom da sad ne znaju šta će sa detetom. Koga najčešće nema. Ako ne mogu da ga zadrže onda će mu uništiti život. I naravno bar jednom teatralno poslati poruku da će se ubiti. I pregršt poruka da bivši vrati sav novac uložen u njega, za dopune, kladionice, garderobu I hobije. Zaboravlja da je sama finansirala sopstvenu propast.

Ona, mladja:

Ona opseda profile, vrišti satima preko telefona sa drugarica kome sve treba slomiti vrat jer se zaboga neka tamo javila u komentaru. One će često da prave sačekuše na terenu. One će satima pisati romane u porukama I neće prihvatiti da neko tek tako olako na to napiše samo ok. One misle da sad imaju nekog za ceo život I apsolutno će vas ubedjivati da je on drugaciji. Sa pojavom prvih mana koje im se ne dopadnu nasilno prisiljavaju nesretnika da to promeni. Nema vise drugarica, javljanje na pet minuta, slike samo one koje ona odabere mogu javno, a dešavalo se da teraju svog izabranika da istetovira njihovo ime, ili pak nosi dan I noć majicu sa njihovim likom. One naglašavaju da je to njihov čovek. I spremne su da mesecima posle ostavljanja haraju društvenim mrežama, hejtuju, I ono što im je omiljeno objašnjavaju novopečenim izabranicama sa kakvim su ološem.

I u ovoj preteranoj kategoriji imamo posledice. Ako neko ko ima potrebu za ljubavlju nasedne na ove trikove doživi da bude izigran. To ostavlja posledice da osoba koja je stradala, svakog sledećeg partnera tumači kao feničansko pismo. Da nema više poverenja i da čak I iskrenu poruku punu nežnosti čita kao poziv na linč. I za njih treba jedna livada. Pa da se ti ne emotivni I oni preterano emotivni iz ličnih interesa lepo upoznaju i ostave ostatak sveta na miru. Da veruje u ljubav, nežnost, kavaljerske postupke. Ali nažalost I oni se infiltriraju u društvo I teško ih prepoznate dok ne bude kasno.

Zašto A la Kromanjon? Zato što od potpuno ne emotivnih do preterano emotivnih vidimo ponašanje pećinskog čoveka. Sistem- toljaga u glavu. Zato što je bitno zadovoljiti svoje nagone. Nije važno što druga strana ima od svojih potreba. Na vremenskoj liniji izmedju ovih drastičnih krajnosti postoji čitav niz podkategorija koje svakodnevno srećemo. Ali ove dve su alfa I omega. I ove dve su najopasnije, po zdrav razum a I po samu glavu na ramenima ponekad.

U to ime dobile su značajan prostor u ovom tekstu. U prilogu ostavljam kratak pregled ostalih koji je nastao pažljivim izučavanjem I posmatranjem moje drage Jelene I. i mene, a u neverici da nešto tako ipak hoda ovom planetarnom površinom i kao pokazatelj da još uvek ima onih koji čine dane sunčanim.

Naslov podbloga: Pazi sad, gledaj vamo i uči -Tipologija chatera I ostalih udvarača putem svih mreža I javnih ispada.

1.OČAJNICI – tu su u potrazi za bilo kojom osobom koja bi im posvetila malo pažnje, pa ako to ne dobiju posle milion pokušaja i odbijenica, pokušavaju javnim bljuvanjem da ih ocrne i tako zadovolje svoju bolesnu sujetu.

2.FRUSTRIRANI -e ovi dodju da nam bukvalno pokvare dan i noć i sve živo, jer bože moj, u privatnom životu su nule, neuspešni u svim pravcima, pa im naša pričaonica što uživo što u mesingeru dodje kao dzak za udaranje…opleti Mile na sve što se miče (ovom prigodom se izvinjavamo dotičnim osobama što su nesavršeni u svojoj glavi)

3.POPULARNI – ovo je sindrom Tijane Ajfon, selfi slike guze i dekolte-a, ” vidi šta ja imam al ne smeš da pipaš”,  pa kukulele kad im pišu privatno ili im se obraćaju javno, “koji manijaci, sexopate i ludaci …jao mama gde ja dodjoh”, I onda okači još jedno dvesta takvih slika I opet se izčudjava.

  1. DUHOVITI– oni koji uvek imaju nesto smesno da izjave, priču, anegdotu, buljuk smešnih klipova i pesmica i uvek su tu za šalu, dovoljno brzog uma da se nadovežu na bilo koju temu, bez da se služe ličnim pornografskim sadržajem da bi zadržali pažnju, dovoljno stabilni u glavi da se sprdaju na sopstveni račun, smatram ih inteligentnim osobama. I hvala im što postoje.
  2. VREMEŠNI GOSPODIN– e ovaj tip je zanimljiv po tome sto uprkos svojim godinama, još u njima ima mladalačkog duha i vrckavosti, vaspitani i pravi dzentlmeni koji uz kafu ponude i ružu. Ne sedam ari I amaterski pornić. Respect.

6.SEX MANIJACI– Šta imaš na sebi, da li bi ovo ili ono, šalju slike svog polnog organa … valjda nisu videli natpis društvena mreža ili skup društva na prigodnoj svečanosti. Znači za druženje i eventualno upoznavanje, a ne nisko budzetni katalog golišavih dama ili pak rasterivanja svega ženskog ili muškog što je do malopre bilo u prostoriji. (obicno ostanu praznih šaka, pa moraju da povuku ručnu…hm…ručno)

7.ALAPAČE– e ovo su chateri koji sve znaju o svakom , koji i kad spavaju , ostave pričaonicu upaljenom , ne daj Bože da propuste neko ,,važno pisuvanje,, a onda se to prenosi u stilu rekla ovo ono ili , jel`te,  kaz`o onaj ovo ono, poseban gušt je da olajavaju one koji nisu tu, u smislu kokoška na kraju snela 36 u boji…Oni uvek imaju komentar u svim grupama.I da,to su oni koji će na javnom skupu svima da objasne kako se bilo šta zapravo radi, i što bi trebalo najmanje da zanima ljude umesto svojih doživljaja zabavljaće društvo tudjim.Što masnijim po mogućstvu.To su vam kvazi doktori svih mogućih nauka.Nekad ni ne saslušaju sagovornika ili ne izčitaju tekst do kraja I već oni to sve znaju I drugačije bi.Jezik im nije u srazmeri sa kapacitetom mozga.

8.DOBRICE– divne osobe al sa govornom manom, koje stalno iritiraju sa totalno prevazidjenim kulturnim ponašanjem i vaspitanjem, što rezultira da neuki pripadnici iz mase koje je odgajao grizli, njihovo “dobar dan, kako ste ” čitaju kao “sve vas metnem”, što dovodi do zakljucka da nepoznavanje stranih jezika prouzrokuje plemenski linč. Izdrzite molim vas u ime svih onih pristojnih I normalnih. Hvala.

9.ALFA MUZJACI– mora da se zna ko je ,,baja do jaja,, sa tendencijom da one koje ih ne prihvate odstranjuju lopatom po glavi, i odvajaju sledeću ,,trebu,, . Prepoznatljivi su po tome što u nedostatku realne hvale za njih, samoinicijativno reklamiraju sebe i najčesce brkaju dugme za log on sa tasterom “oplodi”. Postoji opasnost da od hiper hormona čitajuci njihove izjave zaglavite trojke, al nažalost iste takve kao sto su oni.

10.VIŠESTRUKE LIČNOSTI (po 20 nickova I profila a neretko I imena u javnom životu) – osobe sa nad realnim viškom kvaliteta koji ne može da se spakuje u jednu osobu, pa se pakuju u više da bi iskazali sve svoje talente i maštovitost. Dok se ne pobrkaju.

11.FILOZOFI– osobe srasle sa stolicom ispred kompa koje o realnosti zivota crpu tibetanske mudrosti sa googl-a, a frka im je da pogledaju kroz prozor jer je roletna spuštena u stvaran svet.

12.KOMPLEKSAŠI – evo stidimo se pred vašom pojavom, vašim umom, i nek sram bude onog ko tvrdi da niste naj naj…neka Sila bude s vama.

13.LICEMERI– osobe koje imaju problem sa čulima, naime ako od vas ne zavisi status, oslabi im vid i ne vide vas, ako ste na crnoj listi, oslabi im sluh i ne čuju vas, sa posebnim poremećajem da izgube moć čitanja kad treba da se zamere da bi ispali ljudi, onda dobijaju tajnu moć da budu nevidljivi.U prevodu ako nemaju korist od vas na usponu društvene lestvice, kao da nikada niste ni postojali.I da…prvi će kupovati sebi mesto automatskim odavanjem svega što je nekad bilo zapravo samo izmedju vas.

14.MENTALNO POREMEĆENI– u formatu Miss prva i druga pratilja, pokušavaju svojim ekspozeom da sami sebe zbune oko teme o kojoj pišu, za vreme svoje terapije. Da bi bez terapije razvili vidovitost uvida u tudje živote gde se kvalifikuju za potencijalne scenariste izmišljenih španskih serija (honorarni držači sveće )

  1. ŠLIHTARE-neprepoznatljivih lica raspoznaju se samo po djonovima, plaše se sunca i zato se zavlače duboko, duboko u…Kreću se u čoporima i napadaju isključivo u grupama, životom štiteći predvodnika,  Idola…ukoliko je Idol obezglavljen, u izuzetnom kratkom roku se povlače u svoje jazbine, pregrupišu se, čekajući na novog Idola bez koga sunce ne bi izlazilo.

16.PROMOTERI(linkasi)- koji puštaju muziku koju samo oni slušaju ali u meri dok ne zaguse tablu pričaonica ili pak svedu razgovor prilikom udvaranja na play listu. Da je neko hteo dzu boks umesto romantičnog dijaloga ne bi išao sa vama u inbox ili pak na kafu, već bi sedeo kući I slušao radio. Ili pak proizvode kojim su oduševljeni ili koje reklamiraju pa očekuju da sto puta na početnoj lajkujete sve I svašta kao da dobijate dinar za svaki lajk. Ljute se kad se umorite od toga, i naravno ti isti jako retko uzvrate klik.

17.ĆUTOLOZI– koji roštiljaju sa strane i honorarno rade kao popunjavači mase u realnom zivotu na promašenim koncertima i eventualno u publici kod Lee Kiš i Zikine šarenice gde reaguju samo na tablu – aplauz. Ili u onoj dražoj im kategoriji….,,sad ću te prijavim,, .

18.OBOŽAVATELJI EMOTIKONA– gomila smajlića na tabli kojim izražavaju svoja osećanja jer nemaju šta pametno da kažu, pa na taj način skreću pažnju na sebe. Po pravilu jačina osećanja se izražava brojčanim stanjem emotikona. Da ne govorimo o pojavi sa ,, hahahahahaha,, koja je uglavnom oznaka za tu sam, čitam te ili slušam ali mi je pažnja na još jedno deset mesta.

19.M ILI Ž – ko ovo nije doživeo da ga ispituju ko na informativnom razgovoru u SUP-u (god, pol, mesto, skype, kamera, …) taj ne može da kaže da je koristio društvene mreže. Nažalost I u stvarnom životu sa današnjim pojavama 76 u svetu priznatih polova dolazite u situaciju da pitate to isto, i da očekujete da dobijete po glavi, jer na javi je sad to mnogo više od m ili ž.

20.LJUBITELJI NASLOVNE STRANE – koji mnogo vole da budu na naslovnici u bilo kom obliku, u top korisnicima, status, blog – neostvarene zvezde modnih magazina…Sve će učiniti da budu na top listama. To su oni što vas uredno pri upoznavanju upoznaju I sa činjenicom da sem što se zovu tako I tako imaju I toliko I toliko pregleda, lajkova, poziva na event I da ne mogu biti sa nekim ko je sa njima samo zbog njihove popularnosti. Ložiš se na moje lajkove a? Izlazimo samo da ti dižem prosek. Samoprozvani VIP likovi.

21.OVISNICI OD PAŽNJE – ulaze teatralno i jos teatralnije pozdravljaju (bubim, cokim sve po korisničkoj listi ili redno po kafiću) a nikog ne bi štapom takli a ne cokili, jedinstven ulazak tipa ” ja dodjoh zaboga”…cim na Paznjometru opadne jedan stepen, izlazak je jos teatralniji (kapija Olimpa je kanda ostala otključana pa  sidju medj`smrtnike).

22.IGRAČI – odvajanje ženki ili mužjaka kreće uštogljenim valcerom, u zavisnosti od jedinke ima elemente Užickog kola, eventualno strasnog tanga, dok drugim vrljavim okom vire bar kroz 10 prozora ili u deset uglova kluba, pokušavajuću da odvoje još neku sekundarnu ženku ili mužjaka, vrcajući sambu i lambadu do ušinuća. Čekaju na pristup prvom slobodnom prozoru ili uvetu, na kome zbog prevelike probirljivosti ostavljaju utisak da su ipak plesači sa dve leve noge.

23.MUDRACI – koristeći se sa samo 5 izraza prilikom rasprava, menjaju kompletnu plejadu bzv izmišljenih priloga i prideva, koji su potpuno nepotrebni u komunikaciji odraslih bića, zrelih i obrazovanih osoba. Pritom dokazuju devetu dimenziju Svemira da sve teme na ovom svetu se mogu objasniti primerima sa opisima ljudskih delova tela ( “jao sto je danas vruće – izgore mi dupe”,”skočio evro- i meni se digo”). Ovo priznaćete zvuči sjajno ako je tema lascivne Ili humoristične prirode. Ali nikako kao predstavljanje u udvaranju ili pred mamom I tatom uživo.

24.OK LJUDI– retka, izumiruća vrsta, koja se ne eksponira sem ako je priupitana nešto, na koju je non-stop otvorena sezona lova jer postoji drevno pagansko verovanje ako takvom odereš kožu i ogrneš se njome, bićes lepši i biće ti duži. Ne dajte se u ime svih nas koji verujemo u bolje sutra.

 

Pozivajaći se na slobodu govora i zakona o istom, svaka slučajnost je namerna, ne odgovaramo za samoinicijativno prepoznavanje u istim, jer su svi likovi za potrebe ovog scenarija ionako izmisljeno predstavljanje nas samih pred drugima.

Autor i koautor podbloga: J.I I E.A.

Scenografija: kulisni i zakulisni chat, javni susreti I infiltriranje u tudje živote

Postavka: društvene mreže, susreti uživo

Glavni glumci: chateri, korisnici profila, ljudi koje srećete uživo

Kostimograf: svako svoju masku nosi

Šminker: otvoren izbor slika sa google-a koje možete opsecati u fotoshopu zarad profilnih

Ocena Kanskog festivala -“Zlatna malina

 

S ljubavlju Elena Alexandra.

Isfrustrirani tinejdžeri u ranim pedesetim…

 

Prvo da ustanovimo da li ja imam iskrivljenu sliku stvarnosti ili i vi vidite isto? Ako ne vidite onda ću morati da proverim kakvi su sastojci hrane koju konzumiram ili vid kod oftamologa. Moguće je da pesticidi loše utiču na moj razum, jer kad god “iziđem međ’ svet” nađem se u moru iskarikiranih likova.

Da li ste ih primetili? Ako niste…. paaaaa… setićete se sigurno.

U pitanju su osobe koje prosto ne mogu da se pomire sa činjenicom da im krštenica žuti. Još gore sa onim što starost donosi a teže je od samog uvenuća telesnih ćelija. To je ono čuveno narodno… “moje, beše si…”!

Ne! Ovde ne govorim o dostojanstvenim damama i gospodi koji vode računa o sebi. Ne govorim o osobama koje nose prigodne krojeve I bez jeftinoce pokazuju stas I prosto očaravaju. Ne govorim o onima koji itekako mogu biti doterani, elegantni i plene sve lepo uklopivši u svoje godine. Lepo uklopivši u svoje godine. Ne govorim o ženama koje prolazeći pored u stvari prođu kroz vas i ostave vas ukopane u mestu sa pogledom na njena leđa. Istini za volju ipak postoje žene koje naglase svoje atribute a ne puštaju da atributi naglašavaju njih.

Ovde govorim o onima koji se (što bi se reklo) šminkaju u mraku ili kupuju ogledala kod trgovca dušama. Govorim o sindromu Dorijana Greja. Samo što su se njegovi gresi pojavljivali na njegovoj slici skrivenoj na tavanu a ovde se sve strahote talože vrlo vidljivo na osobe o kojima govorim.

Nikada nisam bila protiv da se ponešto popravi na sebi niti da se ima sopstveni modni stil. Šta ima svi da misle ili izgledaju kao ja. Svi vi treba da ličite na same sebe. Ali ne na sebe od pre dvadeset ili trideset godina i ne po svaku cenu. Opet ne mislim fizički već mentalno. To je gore od pokušaja da izgledate kao da ste upravo pobegli sa mature.

Da se razumemo, prva bih ponesto promenila na sebi. Posebno one genetski urođene delove koji mi zadaju mučninu pri odabiru i uklapanju garderobe ili penjanju uz stepenice kada lift ne radi. O cipelama koje mi se sviđaju a nikada nisu u mom broju da i ne govorim, kao ni o redovnoj nezi u nekom spa centru! (o kome teško mogu da pričam sa svim rashodima… ali mora da je lepo i da prija). Apsolutno bih probala razne frizure i nemam ništa protiv tetovaža ni pirsinga. Daleko od toga da sam izašla ispod kamena ali za sve valjda treba imati meru. Drugim rečima: “Mnogo mi se sviđa tetovaža inicijala vaših unuka ali da li ste morali da je urežete po sred čela”?

Imam prijateljice koje izgledaju kao million dolara. Nisam od onih zavidnih koje ne mogu reći za drugu ženu da je lepa. Gradom šetaju prelepe žene, odmerene i smerne. Imaju tela Venere. Znate šta ih zapravo čini tako lepim? Ono čime zrače. One svojim stilom i ukusom ne poručuju da su meso za kojim se zviždi. Nije im potrebno da sve otkriju. Svesne su da pravi muskarac negde voli ponešto i da zamisli. Svojim stavom poručuju da su svesne da izgledaju dobro ali i da neće tolerisati nekog nepristojnog jer one sem struka itekako imaju šta pametno reći ili uraditi. Imaju hod govor i ponašanje dame i najmanje što im s’ punim pravom pripada je džentlmen. Čak i kada opsuju ili se našale na pomalo vrcave teme one su dame koje se poštuju. Za njih će muškarci reći kako su “šaškasto” slatke. One da navuku i džak za krompir pleniće snagom i lepotom, a možete misliti kada se doteraju. Neki tada mogu samo da napuste prostoriju kao da nikada nisu ni postojali. One ne zavode namerno niti žive za to da budu primećene. To je prosto logičan sled događaja. Mogu sebi da dozvole sve od slika u kupaćem kostimu na društvenim mrežama do haljina dubokog šlica, jer one ih tako nose da prvo primetite i zaljubite se u njihov osmeh.

Međutim postoje i oni koje misle da rade ovako a zapravo ne vide sebe.

Zar nam je stvarno toliko stalo da se dopadnemo drugima da smo spremni da pređemo svaku meru? To je pitanje za one koji su se malko pogubili.

Zašto je nekima bitno da se takmiče sa sopstvenom decom?  Kao da nismo ocenili njene godine time što joj je dete dve glave višlje od nje? Uspele ste kada vam drugi kažu da vam ne bi dali više od dvadeset godina, a ne kada uporno to sami naturate drugima. Ako je detetu rođendan ili matura pa valjda on/ona treba da blista a ne da bude u vašoj senci. Vi treba da plenite u svojoj kategoriji, ne njihovoj. Deca treba da imaju samopouzdanje, ne da im ga vi otimate.

Znate da imate divan struk i same ističete da izgledate kao da nikada niste rađale. Ok! To se (nećete verovati) vidi i bez tog transparenta kojim mašete. I ako se vidi neko će vam to sigurno i reći. Nema potrebe da terate druge da vam kažu koliko ste lepe. Ako ste došle da mi pričate kako zvižde za vama i kako drugovi vaše dece zinu kada vas vide – ja se izvinjavam – odoh da povratim. Ako vam je najveći uspeh što imate brdo lajkova na slikama gde senzualno imate na sebi samo lovorov list – produžite dalje. Ako kritikujete druge ističući sebe – onda niste morale ni da dolazite. Ako se sve svodi samo na vas – imate ogledalo koje vas lepo laže pa… družite se sa njim. Divan vam je taj providni penjoar i te papučice sa perjem ali da li baš morate u njemu da mašete sa terase komšiluku? Bravo što nosite isti broj farmerki iz mladosti (u koje ja više nema šanse da uđem) samo mi nije jasno čemu tange navučene do rebara. Bravo za vreme i volju da se našminkate pre svakog izlaska iz kuće samo… mislim da je dovoljan jedan sloj. Jeste li sigurne da ste status “Hoću da živim”… “Gazi i dominiraj ” … “Kučke mogu samo da plaču” … “Prvi se muževi u vodu bacaju”… “Svinjski grip se leči tako što se razvedeš od vepra pa juriš piletinu” najbolje razumele? Da li ste razmišljale kako vas vasa deca vide kad im to izleti na početnoj strani društvenih mreža? Svi znamo šta je nekom muškarcu na pameti kada vidi zgodnu ženu i to je nekako prirodno. Razlika je u tome što će kod vas videti samo to, a kod gore pomenutih poželeće da je bolje upozna ili zavoli. Posle se ljutite kada vam u inbox stižu zahtevi za prijateljstvo perverznih likova. I to što se folirate da se ljutite vas ne sprečava da se time hvalite kao neminovnom posledicom vaše neodoljivosti. Što bi rekli po društvenim mrežama: “koza pakistanska”. Svu pažnju vam odvlači kome ste se dopale. Vi ste neodoljive ali u sopstvenoj režiji. Mislite da ste (što bi deca rekla) “namunjene” jer ste se slikale trista puta u kafiću i utrefile svako dugme za obeležavanje “Gde se kupaš, gde školjke skupljaš”!? Hajde malo pogledajte kako to izgleda sa stilom. Kako odmerena lepa žena može biti prijatna oku. Kada bi takve nosile samo lovorov list bile bi umetnost a ne razvrat. Senzualnost ide iznutra ka spolja. Takva žena može na sav glas da peva u kafani i da opet bude dama a da pritom ne izgleda kao kamiondžija koji se povremeno prerušio u ženu. Niti je rasturila kuću da bi ih promenila hiljadu za svakog se kunuvši da je onaj pravi da bi time opravdavala svoj nemar prema porodici. Njoj zaboga fali pažnja, nežnost… Često su takve žene koje svega imaju u izobilju ali im je sve premalo. One koje pažnju nemaju ne očekuju je nigde drugde.

Gorepomenute gospođe ponižavaju svoju decu neretko ih napuštajući jer imaju pametnija posla vikendom; ističu sebe; dominiraju na silu; govore kako im niko nikada nije dovoljno dobar a vape za pažnjom. Ne čuju druge. One su najpametnije, najuticajnije i najlepše. Odbile su da ribaju kupatilo zauvek i to je njihova najveća pobeda. Slikom koju su same sebi smislile zaklanjaju činjenicu koliko su neprijatno bahate prema drugima. Naravno, svako dobronamerno ukazivanje kako one zaista izgledaju dočekuju na nož jer (Bože moj) nisi me prijateljski upozorila već si zavidna i ljubomorna a neretko glupa i “ni do kolena”. Umesto da se prizovu pameti one nađu sijaset opisnih prideva da vas omalovaže jer vi u stvari niste u trendu. One koje im povlađuju smatraju drugaricama, a upravo takve žene ih ne podnose prvenstveno zbog sopstvenih kompleksa.

Izgledaju kao laž. Žive sopstvenu laž ubeđujući druge da su pravu. Pa radije ću da ličim na truleks krpu koju svi negde “gajimo” na sudoperi nego da ličim na pokretnu reklamu za “milf” stranicu ili putujući cirkus.

O sredovečnim gospojama koje su podelile svojih šest stomaka izlivenih preko kaiša sa cirkonima u majici veličine “peti osnovne” neću ni da pričam. Predpostavljam da njihovo ogledalo nije u punoj veličini ili im je terapeut zauzet.

Ako niste do sada radile na sebi počnite sa nečim laganim – na primer sa basnama. Ima jedna odlična o gavranu koji se kitio paunovim perjem. I ne mislim pritom samo na garderobu nego na stav i primerenost. To što nosiš trebaš znati da izneseš (to što je Kavali ne znači da si top model).

O bakutama u donjem vešu sa “prigodnim” oglasima za druženje bolje da ne pričam, posle će i meni trebati terapeut.

Pozdravljam dame koje brinu o sebi. Kada vidim žene koje se trude na fitnesu… plesu… makar u redovnoj šetnji, osobe koje su uvek čiste i doterane, koje i na utovaru uglja mogu biti dame srce mi zaigra. Vi ste uzor! Ne morate se ulepšavati, vi plenite! Lepe ste i kada kuvate ajvar. Lepe ste i kada se čupave probudite. Lepe ste pre nego što zaustavite okretanje same planete svojom energijom i osmehom… a tek kada se doterate…!

Za ove druge… Nadam se da će uvesti tretman “ulepšavanja” katranom i perjem.

Zapamtite jednu stvar, NIKADA! NIKADA ali NIKADA nećete moći da izgledate mlađe i lepše od svoje dece. Priznajem plastična hirurgija je čudo…. ali sve ima svoju cenu i rok trajanja. Umesto ledeno-smešnih “mladalačkih”grimasa ponosno prigrlite svoju “za dve glave” višlju decu s jedne strane, godine pod ruku s’druge i uzdignute glave sa stavom i osmehom na licu izađite međ’ svet!

Ali ako ste mislili da samo žene imaju takve izlive… grešite!

Ono što kod nas žena muški nazivaju “klimaksom” itekako i njih drma. Iako strpane u isti koš ne vidi se da neke od nas dostojanstveno kubure sa valunzima dok druge od toga prave skandal. Moram da vas “obradujem” –  isto važi i za muške pripadnike svetske populacije.

Nema ništa lepše nego kada vidite urednog muškarca koji lepo miriše. Muškarca koji se ponaša kulturno, ima zaštitnički stav i svu nežnost ovog sveta poklanja svojoj dragoj. Muškarca koji shvata da i on stari pa mu je sasvim lepo da starite zajedno. Muškarca koji voli vaše strije i nabore jer ste žena koja ga voli toliko da je spremna da (možda) zauvek žrtvuje ono što fizički ima. Čoveka koji ponosno svoju dragu drži za ruku i pokazuje celom svetu koliko je srećan. Osobu koja ne pokriva uporno svoju ćelu zabacivanjem kose koja potiče negde s’ leđa. O iskrzanim, sedim repovima do pola ledja da ne govorim. Derani sa uvojkom za radosnicu.

A šta je sa onim nesretnicima koji su se zabrojali? Ako njegova žena ima (recimo) pedeset godina to znači da on sada ima… negde oko trideset? Kako je ostarila, zbabila se, zborala… a ja još uvek momak! Vidi me! …

Jel me zezate? Stvarno!? Da ne kažem da se zborala sa vama. Neretko zbog vas a još češće pre vremena opet isto zbog vas! Znači ona stari ti se podmlađuješ!

Zona sumraka sigurno!!!

Pa to može voditi samo u jedno. Uvaljati vikendicu na nekoj planinčugi što ti deda ostavio i kupiti nešto besno na četiri točka. Onda obavezno dva broja manju kožnu jaknu ili u češćem slučaju zbog stomaka “nosivosti šestorki” neku “hot” trenerku i što skuplje patike. Obavezno imati lanac da se slaže sa krstom sa Ostroga što se klati sa retrovizora. Naravno da se vide samo ramena koja su ostala izvajana posle trideset godina na građevini. Šta ima ko da gleda stomak do kolena i još ponešto sto mu viri ispod razvučenog lastiša kad se sagne. Kao što nije svestan ni činjenice da se njegove godine ma koliko se trudio na tom “ispadu” najbolje vide. Tu ima više kose nego na glavi. Šta ga briga! U retrovizoru se ništa ne vidi. Zatim sledi obavezno izlaženje na kulturno umetnička mesta gde dominira – Kafane!  Moguće i poneki kafić gde odigne lakat kada telefonira toliko visoko da se sa kraja ulice vidi da i on ima onaj telefon nalik televizoru. To što ga je kupio za dinar sada je nebitno. Možda prsten, skupe cigare i pića… Ali sasvim sigurno ogroman privezak na ključevima koje vrti dok telefonira. Za slučaj da niste obavešteni da mu je “besna zver” parkirana napolju.

Jadan pokušaj da me ubedi je da to nije jedino “funkcionalno” što ima.

Oni gledaju mnogo mlađe od sebe, nije ništa novo ali ni manje ogavno. Stvarno je za neverovati da sebe ne vide. Ne pričam sada o sponzorima. Pričam o gomili muškaraca koji bez obzira na novac sebe vide kao izuzetnu priliku i to tako odurno naturaju na nos.

U većini slučajeva žena ih čeka kući. Ona služi da pere gaće. On između kladionice, kafane, kafića i omlitavele prostate reklamira sebe ošišan na ćelavo da prikrije šta mu je sve poodpadalo. Neverovatno ali uvek je u nekim poslovima i kombinacijama. Da je bio tako ažuran još bi u ranoj mladosti imao bar tri firme plus ništa preko dvadeset pet pored sebe.

Ako žene umeju da se unakarade onda oni stvarno umeju da se precene. Jedna od meni omiljenih fraza je:”Ne znaš ti mala kako je kad čiča oplete…. treba ti neko sa iskustvom”…. Iskustvom u čemu (radu na odeljenju gerijatrije)!? Iskustvo da uradiš ono što svaki “klinac” zna od puberteta samo u ovom slučaju vremenski kraće i ko zna koliko nekvalitetnije? Odkrićeš mi neke nove svetove? Izazivaćeš sudbinu da dobijes infarkt? Podelićeš samnom tvoje zmijsko telo anakonde posle ručka za malo groktanja, znojenja i stalnih trčanja u toalet jer ti je prostata popustila. Onu mučenicu koja te umorna čeka kući da ti servira ručak verovatno nisi obavestio da si rešio da ponovo imaš dvadeset. Takvi kao ti ceo život zadovoljavaju samo sebe tako da ako ćeš mi to iskustvo ponuditi – produži! Bolesno skroz!

Drage dame budite bez brige iako ste se okrenule i otišle bićete tema svih njegovih lovačkih priča u kojima je bio poput zvezde porno filma pa vas je na kraju šutnuo. To da je pred spavanje terao ženu da mu maže krsta masću za reumu neće spominjati. I on voli društvene mreže! Pokazuje biceps dok šatro slika soma kojeg je ulovio uz obavezno pitanje šta bi mu radila? Njemu? Ili somu? Zatim sledi:  Ćao kako si? Jel se znamo? Ako i nemate sliku dotičnog pred sobom barem imate činjenicu da je pola slova “pojeo” jer je skinuo naočare dobijene preko socijalnog.

Problem sa njegovom agresivnošću ogleda se u tome što se kamera i skidanje podrazumevaju čim ga ugledate i pamet vam stane od apolonskog prizora. Pa ako je Apolon imao dedu verujem da bi se i on toga gnušao. Njima ništa ne znači da li ste udati ili ne. Pa neće valjda da ostavlja svoju ženu – treba neko i čarape da pere.

Oni koji polete za suknjom koja im je dala zeleno svetlo a to nas vraća na kategorije iz predhodnog bloga udaja iz statusa, onda vatanja na trudnoće i večnu ljubav čeka u većini slučajeva neprijatno iznenađenje. Dožive isto ono što su priredili drugima.

U prilog ovome da navedem još nešto iz ličnog iskustva. Jedne subote odem do pošte. U trenerci i patikama da se razumemo. Posle pet sati stajanja u redu konačno se nazirao šalter. Dedica se s’ mukom probio do mene i poturi mi telefon pod nos. Pomislih da mu treba pomoć da pročitam broj ili poruku… dešava se…

“Neću da mi čitate ništa. Hoću da mi upišete vaš broj telefona. Gledam vas neko vreme i ocenio sam da mi baš odgovarate. Bićete moja prijateljica. Ja sam udovac imam veliku decu i njima ide stan ali vi ćete mi ulepšati ono života što mi je ostalo. Ja ću vas pomoći finansijski i moralno”. Pošta prepuna a ja prebiram po glavi koliko se robija za nekoga ko samo što nije umro. Ladno, bez blama što bi rekli. A jes’ frajer! U torbici nosi urinarnu kesu vezanu za kateter. Nema šta… prilika kakva se ne propušta! Jedino mi i dan-danas nije jasno da li uopšte shvata šta znači reč moralno i koliko ona nije imala smisla. Isto tako pojma nemam šta je time hteo da kaže. Kako se to unajmljenoj konkubini daje moralna podrška? Ono kao… “Izdržiiiiiii… možeš ti to”? Toliko pismena nisam. Dovoljno je što sam svojim odgovorom bila daleko od jedne dame.

Eto! Propustila sam priliku u kojoj je on odlučio šta ću ja da radim.

Žene zablesavele u ovom periodu ipak su u stanju da ostave sve za sobom i ubede svet da je neko isto tako rešio da ostavi sve da bi…. šta znam… obišli svet, trošili ono što su deobom oteli od nesretnih supružnika. Onih drugih koji nisu zamišljali takvu budućnost. Karma se ogleda u tome kada se sretnu a i u onome što dolazi posle.

Nažalost tu trpe svi oni koji bi trebali da su im svetinja. Dom, porodica, deca. I jedni i drugi misle da su u pravu a svi znamo kako će završiti, sami, tuzni i okaljanog obraza, ali kao mazge uporno teraju svoje. Treba ih pustiti da se “nauživaju” u svojim odlukama dok ne sretnu neko novo ogledalo, ili nekom drugom postanu “onaj što stari brže”!

U celoj ovoj zbrci jedno je sigurno – Budite svoji- Lepi, baš takvi kakvi ste! Sve se to vrednuje i vidi. Iznesite ono što imate na jedan dostojanstven i elegantan način. Sat niko nije zaustavio a još manje vratio unazad. Starost nas sve čeka, pitanje je samo sa kime i kakvi želite da prođete kroz cilj.

S’ ljubavlju,

Elena Alexandra.

Majka

 

Prošli put pisah o 8.martu i primetih da se taj dan često naziva i dan majki. Dan majki?

Kao po običaju ne mogu da ćutim.To nije dan majki. Apsorvirali smo u prošlom blogu šta je i koji značaj ima, ali kada smo već načeli temu  hajde da se pozabavimo i sa pojmom majka.

Tehnički majka je žena koja je rodila. Žena, ne osoba jer ma koliko smo iznedrili polova u modernom društvu ipak negde tehnički to može samo žena (dokle god ima medicinsku anatomiju iste). To kako se neko oseća je tema za neki drugi blog. Iako se neki muški trude da esteskim korekcijama, depilacijama i helankama dostignu fizicki i vizualni izgled ženske osobe i u tome prilično uspevaju, opet imaju falinku (funkcionalnu matericu i jajnike, kao i grudi koje u sebi osim silikona imaju mlečne žlezde i kanale). Znači ogradili smo se tehnički, bez da se vređamo.Tehnički to je žena. Čisto u omaž medicinskim dostignućima.

Ali da li je žena koja je rodila takođe i majka? Sada ćete reći:” Kako nije zato je pojam tako i definisan”.

Paaa… pogrešno je definisan. Ona je biološki ženski roditelj a titula majke se stiče. To što neko istrči jedan maraton ne čini ga maratoncem. Ne parafraziram o broju dece koje ona rodi več o tome koliko je predana da istrči svaki maraton. Majčinstvo je trka zauvek, i cilj se uvek pomera. Ovde je reč o tome da li ćete trku  trčati, statirati u njoj, varati, ići prečicama ili odustati i koliko koja kategorija zaslužuje da zaista ponese titulu “MAJKA”.

Sve ću ih u tekstu nazvati majkama. (Da bi se jasnije videlo koliko to kod nekih apsolutno nema smisla).

Postoje majke koje su apsolutno predane i brižne.

One se takođe dele na podkategorije. Jedne su stubovi svojih domova sve drže pod kontrolom i za sve strepe. Deca im imaju prvenstvo. One stasaju u heroje i zaštitnike. Njihovu decu nema šanse da vidite bose ili slinave, nikako pocepane ili musave. Deca ne smeju da se poigraju u pesku niti da šutnu loptu. Moraju biti uštirkani kao starinsko milje na tv-u. Deci ubijaju ličnost, jer takva deca ne slave rođendane da se kuća nebi prljala. Moraju da imaju perfektan osmeh na svim slikama, nauče da su psi šugavi a dečije igre nepotrebna ogavnost. One smatraju da su deca deo prezentacije svetu kao i njihova tašna ili novi par cipela. Od dece prave usamljene tužne osobe koje su neretko podčinjene pokornom slušanju celog svog života. Ta deca pogrešno shvataju život, plaše se svega a neretko pokazuju potiskivan bes prema drugima. Oni moraju biti odlikaši. Neretko njihovo bubanje nema smisla jer to što uče ne usvajaju već teže da na kraju balade majka ponosno maše njihovim uspesima. Oni sami nisu spremni za život jer nikada nisu razbili koleno i nikada nisu doživeli adrenalin prvog pokušaja vožnje biciklom. Ne zato sto se plaše povrede već da ne pocepa nove hulahopke ili trenerku. Takve majke svakodnevno naglašavaju kako su se one žrtvovale da bi njihova deca bila perfektna, a poneka i leči kompleks što i sama nije bila balerina. Često su tetralne, guše se i imaju napade srca kada dete pokuša da joj pojasni da je svet napolju šareno mesto sa bezbroj mogućnosti. “Pa posle svega što sam ti pružila…. Ti hoćeš da ja umrem, jel to hoćeš… I to mi je hvala”! Takvim “majčinskim” ponašanjem dobijete gomile ljudi koji rade ili uče šta ne vole. Jasno vam je čime to nezadovoljstvo rezultira.

One druge pak svedu sebe na bdenje nad svojom decom. Ustaju zorom da zamese topli doručak,   jure svaku zakrpu, proradi im štitna ako dete kine. Apsolutna ljubav prerasta u konstantno žrtvovanje. One ne dominiraju već su u fazonu ,,kakav je on veseljak kad popije….neka je pao godinu nek mi je živ i zdrav… daj majka da ti umesi uštipke ti to voliš, a on ili ona se rastavlja sa dušom posle noći pune pijanstva i ko zna čega. One po svaku cenu tolerišu i za sve podmeću sebe. Nije im važno što takvo ponašanje ne stvara samostalnu osobu od njihovog deteta. Platiće sve njegove dugove a ono će praviti nove, jer ,majka će… Presrećne su što uopšte imaju dete.

Hvala nebesima ima i ona kategorija brižnih majki koja ne radi ništa od gore navedenog. Majke koje svoju decu uče i prekorevaju, ali su tu da oteraju svaki ružan san, pomognu oko domaćeg, prvih ljubavi,…Ta kategorija je prava majka ove grupe. Ne leči decom svoje nedostatke i ne prepušta ih sudbini. Ona je autoritet ali i simbol prepun ljubavi kome dete trči u zagrljaj i kada odraste. Osoba koja se poštuje i voli, ali i sluša. Iako je brižna nije od majčinstva napravila cirkus i nevolju kao majke dve podkategorije iznad.

Zatim imamo majke koje su nonšalantne.

Jedne su same sebe zapustile pa im je sasvim normalno što su dom i deca neuredni. Druge se ‘pak sređuju previše pa prosto za male musavce nemaju vremena. Da li će ručati kući ili pojesti nešto sa kioska, nije ni važno. Njihova deca imaju totalnu slobodu. Kod njih nema porodičnog ručka i sasvim je prirodno da se isti nosi u krevet ili pred televizor. Nema veze što je gomila veša u uglu sobe a  drugima  što zbog kineske vaze nema mesta za ogradicu za igranje. Obe se ponašaju nonšalantno. Njihovu decu prepoznajete po tome što dok one sede i piju kafu ono vam lomi šta dohvati po stanu. Možete ih videti u supermarketima sa decom koja vrište,  prete da će prestati da dišu dok majka pažljivo u sopstvenoj nirvani čita sastav nove kreme protiv starenja ili telefonira prepričavajući neku špansku seriju. Kod jednih može i sa poda da se jede, kod drugih ako su tu prijatelji oni su najbitniji jer su one same zvezde večeri. Pa šta što deca nisu večerala, neće valjda vino da im se ugreje. Da li je dete došlo u tri ujutru i čije je to tuđe dete koje spava kod njih nikoga nije briga. Svaka se na svoj način prepušta sudbini; “Šta ću mu ja!  Neka nauči sam kroz život… Dete nije obaveza nego onako da bude… da  se ima…”

I ova grupa ima kategoriju koja sve ume lepo da uskladi.

To su majke koje rado naruče hranu ali isto tako i obraduju svoju decu nekim specijalitetom. Majke koje im dopuste da imaju drugare na spavanju ali dobro znaju ko su i budno prate svaku stvar a samo naizgled deluju nonšalantno da bi izgledalo drugarski a  itekako imaju uvid u sve. One dopuštaju da to isto dete na jedan drugačiji način gradi sebe. Imaju duge razgovore sa svojom decom u kojima deci pružaju priliku da kažu sta žele, da se naljute i naprave grešku na kojoj će u ovoj kategoriji i sa takvim postavljanjem učiti samo jedanput. Možda ove majke ne ustaju u pet da mese krofne ali itekako im dobro ide, jer su procenile da njihova deca tako bolje funkiconišu u odrastanju.

Za razliku od gore navedenih ove majke su prepoznatljive po tome što im deca radije dovedu društvo kući nego da odu na splav. Nekako ih svi zovu majka. ( oni koje nije rodila). Ona  opsuje i našali se, nekada i sedi sa njima u drustvu. Ako dete reši da pogreši samo društvo je u fazonu: “Alooo ona je kraljica, legenda… ‘si lud… ne može da je sekiraš.” Znači, može i u ovoj kategoriji sredina.

Što se tiče dece koja se rode bučna i hiperaktivna nekada nije do majki ali to je tema nekog drugog bloga, sada pričamo o majkama.

Neke od njih se jako trude i vlo su kvalitetne u tome ali koliko god da se trudiš nekada se i neko rodi karakterom naopak ili mu je potrebno mnogo više a one se neretko ne snalaze. Poznate su po tome što uporno traže rešenje i to ih čini kvalitetnim majkama.

Posebna kategorija majki su one koje su rodile čisto da pokažu da su im jajnici prohodni.

Njima se ili desilo pa su nezadovoljne ceo život i to otvoreno pokazuju, ili su time upecale neku sigurnost i status. Neretko brzo sagledaju sliku odabranog muskarca i onda prenose taj bes na svoje dete: “Isti si otac… kud sam te i rodila… ti si teret…” One su hladne kako god okreneš. Nisu se svojoj deci radovale pa kako će ih i voleti. Tegle ih i vuku stalno naglašavajući da im je to mučno, a neretko i pred detetom. To stvara decu koja postaju nasilna hladna i proračunata, naučena da vole materijalno ili ‘pak depresivne osobe koje se ceo život osećaju kao teret društva. Takve majke neretko ostave decu dadiljama, svojim majkama ili ih prepuste same sebi. Vrlo brzo postaje očigledno da ta deca služe samo za alimentaciju. Tu nema govora o čitanju bajki pred spavanje, igranju i smehu. Oblače decu u ono što one hoće, idu tamo gde one hoće, i ta deca prema majci gaje prezir .Ženska se osećaju bezvredno a muška neretko mrze žene. U ovoj kategoriji nema majke koja ume balansirati, postoje samo deca koja su negde uspela da sačuvaju sebe kao ljudska bića i da ipak sutra pokažu da to može i drugačije.

Sada imamo kategoriju majki koja ne može da prestane da radja.

Koliko god to izgledalo kao majka Jugovića činjenica je da je jako teško imati potpunu predanost svakom detetu, posebno ako majka rodi čitav fudbalski tim. Neretko ta kategorija nema adekvatne uslove za život, ali uporno rađa. Neke od njih se rukovode lošom situacijom u zemlji pa to rade zarad nadoknada, druge zbog svoje neukosti, a treće zato što muža ne zanima i ne čuva je. Ona će biti u nemilosti ako odbije. Sve to rezultira bedom, glađu, nemaštinom i u najgorem slučaju smrtnim ishodima.

Ne okrećimo glavu kolika je smrtnost amaterskih abortusa i koliko samo zakopanih beba ima za koje niko nije ni znao. Sve je to ožiljak i sve je to stvarnost, kao i prepuni domovi za siročad. U ovoj kategoriji može se reći da neke od njih daju sve od sebe ali se teško snalaze.

Nakon ove grube podele jasno nam je da mnoge od njih nemaju pravo da se nazivaju majkama.

Hajde da se osvrnemo. Postoje žene koje bi sve dale da budu majke i čeznu za time. Ima tu i onih koje to žele da bi učvrstile svoj položaj, neke zato što će u neukoj sredini biti manje vredne ili zamenjene. Ovde bih pre zene neostvarenih željenih majčinstava nazvala majkama nego neke od gore navedenih koje tako svet sasvim normalno naziva.

Jednima se klanjam do zemlje a drugima mogu da poručim da i  lutalice bolje paze svoje štence. Tužno…

Pritom moram da naglasim da pri razvodu braka naš zakon daje prednost majkama kao starateljima bez obzira da li je adekvatan roditelj. Da li pije ili se drogira? Ima li neki psihički poremećaj? Da li je samoživa ili se u njenom domu smenjuju muškarci? Da li je atmosfera zdrava ili  mučna?… Prosto da čovek ne poveruje da deca idu majci i u tim slučajevima. Neke ustanove slepo prate zakon bez osvrta na savest. Kod nas postoji veliki broj očeva koji se uzaludno bore za starateljstvo. Mnogi od njih su zaista bolje “majke” od tehničkih majki koje su im decu rodile, ali to niko ne gleda.

I ako nekada vidite žene koje svu svoju ljubav poklanjaju ljubimcu i preteruju sa šnalicama i krpicama ne osudjujte ih. Sistem usvojenja je težak i mučan. Pronalaženje partnera sa kojim možeš da zasnuješ porodicu isto tako. Ne osuđujte. One su samo pune ljubavi koju žele sa nekim da podele. Meni je to pokazatelj da sa toliko predanosti i ljubavi mogu samo biti dobre osobe. Sada je već teološko pitanje što nebesa daju nekome a nekome ne.

I da naglasim. Postoje one žene koje zapravo ne žele decu. Ni njih ne osuđujte. Poštenije je da su svesne sebe i koliko su spremne da se daju,  nego  da rode zarad drugih a onda da se tu baš i ne snađu.  To je za poštovanje.

Ne osuđujte ko je kada rodio.Bolje da rode kada su spremne nego onda kada to svet očekuje od njih.

I pazite kad staricu iz milošte nazovete staramajkom… možda ste je baš takli u srce i podsetili na to da nikada nije bila majka a želela je… Sve se računa.

Prema tome, ne majka kao pojam u zakonu. Nisu sve žene vredne te titule.Titula majke se stiče, ne dobija se samo pro forme. I same žene su surove: “Jalova krava… ona će meni da priča, pa ja sam rodila… Što ne rodi kada je tako pametna… itd.itd.”

Hajde više dosta i sa time!

Nikada u razgovoru ne kažem da sam majka jer ne znam šta u srcu nosi taj sa kime razgovaram.

Titula majke dovoljna mi je kada se čuje od mojih najbližnjih. Nema “ljubi te majka” već “majko da te poljubim.” Ne naglašavam njima nego oni meni da mi možda dobro ide.

Svim majkama duboki naklon. Duboki naklon i očevima koji bi mogli biti primer mnogim majkama. Tu se nema šta posebno reći. Pred nekima mogu reći nešto korisno, od drugih i sama učim.

Onim majkama koje se samo majčinstvom  kite mogu samo da kažem da saosećam sa vasom decom i da se nadam da ce deca nekim čudom sama pronaći zdraviji odnos prema životu.

 

S’ ljubavlju Elena Alexandra.

8.mart…

Možda je baš prigodno da svečano otvorim svoju blog stranicu ovom temom.Posto se taj datum zasniva na jednakosti polova red je da eto pokažemo dokle smo stigle.Ja lično da pokažem dokle nisam i zasto je to tako.

Kao sto se može videti iz priloženog ,traljavo baratam uredjenjem teksta.To ne znači da neću naučiti ili da ne radim na tome.A zasto je to tako?I kakve to veze ima sa ovim datumom?Pa počnimo od početka.

Istorijski nam je svima poznato sta se desilo tog čuvenog datuma.Teoretski ,veličanstven dan.Praktično ,to je imalo vrlo traljave rezultate.Ne,ovo nije feministički blog.Za mene je svaki ekstrem i fanatizam krajnje izlišan.Ovo je iskrena retrospektiva na praktičnu primenu jednakosti.Kao i zloupotreba iste.

Prvo je jako važno gde startuješ.Znači gde se rodis.U ovoj našoj pejzažno prelepoj zemlji,sa bogatom kulturom i istorijom to zvuči bajkovito.Ali sa drustvenim uredjenjem i duboko usadjenim navikama od te bajkovitosti vidiš samo sliku.

Svaka čast onima koji rade na tome da se otrgnu od nekih kvazi vrednosti.Ovo je priča o onima koji su u fazonu :Tako je bilo oduvek i ko si ti sad da to menjas?

Dakle prvo se rodiš.Čestitamo!Dobro je dok jos nisi svesna da si rodjena ,neko vreme.Da ne čuješ kako je tvoje rodjenje obeleženo sa tu i tamo kojom konfetom, jer Bože moj nije se rodio sin.Ili nije obeleženo uopste jer teška su vremena i šta ima da se bahatimo.Što bi naš narod rekao ćerka je tudja snaga ,pa nek joj taj drugi neko baca konfete. Onda tvoja baba ili tetka provirivši u kolevku nabaci :,,Nek je živo i zdravo al rodila si mučenicu da ceo život se zlopati,,.Tu se naravno ,,oprala ,, sa onim nek je živo i zdravo.To valjda da potraje duže tvoj robovski vek.Šta znam…Tu često čujemo kako je stigla još jedna popišulja.Jel vam kliknulo kako kažu kad se rodi sin?Jeste?Odlično.

Onda prodjes period ranog detinjstva.E,miline.To je ispunjeno sa neprestanim zafrkancijama tvog oca kako nije sina napravio a neretko u ruralnijim sredinama i sa prezirom prema majci jer je odredila pol deteta pogrešno.Mislim da sad ne treba da zalazim u to ko, i sta, tehnički odredjuje pol.To je valjda svima jasno.Mislim ,onima koji su negde odmakli u obrazovanju.Kao i sa mogučnosču da se na svakoj proslavi veliča kakvo muško čedo iz kuće i za njega se prave veliki planovi.Da li u najranijem detinjstvu pokažeš neki talenat?Vrlo moguće.Ali koga briga kad su za tebe predvidjene serpe i tone veša.I svako podržavanje tvog talenta je podrivanje tvoje poniznosti u tvom budućem domu.Da ne pričam o tome da ćete često čuti kako sviranje klavira em sto je preskupo em što leba ne mesi.Kažem budućem domu, jer na ovim prostorima taj tvoj primarni dom u mnogim slučajevima,nažalost to nije.U prevodu,ćerka će se udati i služiti druge ljude,hajde da ulažemo u sina on će nam dovesti i snaju u kuću da zalegne i potegne.Neku istu koja je predvidjena da radi to isto što negde čeka tebe.O nasledstvu da ne govorimo.Ćerki miraz,sinu sve sto je stečeno.Ovo je gruba slika koja se kod nas jos uvek praktikuje.Sad je zgodan momenat za čuvenu rečenicu u našem narodu…,,Sin mi se očajno oženio sve radi sam ona ni da potegne ali mi se ćerka super udala sve je muž služi,,.Pa,ima i toga.Ali isto tako imamo i situaciju da zaista uslovi za posao u ovoj zemlji nekako jasno podvuku crtu -ili radiš ili radjaš.A sve to proističe od samih korena o kojima ja ovde govorim i koje ću kasnije da pojasnim zašto tako izgledaju.Sad se bavimo uzgojem tebe koja si na kraju jedna od onih koje služe.O zloupotrebi ćemo posle.I onda kad obaviš taj period sa ,,volimo mi tebe,, ali ,,nisi investicija,, zadješ u period sa osnovnim skolovanjem.Tu si već dovoljno velika da shvatiš da se tvoja majka satire od ugadjanja svima i da neretko i ti učestvuješ u tim poslovima.Što je lepo ,treba se naći u domu ,pametno je i zdravo da se imaju obaveze.Sem,što majka te moli da joj se nadješ u poslu a tebi nije jasno zašto brat ne mora.Jedini odgovor koji dobiješ je:,,Za tebe je prirodno da umeš složiti i srediti a oni su muški,,…Ako se ne varam to znači da se mi radjamo sa genom za takve stvari.Svaka devojčica još u obdaništu zna da ispegla košulju.Jer je rodjena sa tim.Ne znaju muški to.I ne treba da znaju.Šta ima da znaju.Imaju majku,pa tebe.A sutra neku drugu nesretnicu.

Ako imaš sreće pa dosegneš do srednjeg obrazovanja sve ti je jasnije da ti se to sve ne dopada oko uredjenja polova.Kažem ako imaš sreće jer,u nekim sredinama sirote devojke ili se zaljube pa obustave školovanje zarad slatkih reči i pobegnu u nešto što im se čini bolje,ne razmišljajući da i taj ,,idealni,, ima gomilu prljavih gaća za oprati,ili prosto nema za njih uslova da se školuju jer su potrebne da povuku i potegnu u domaćinstvu.Ako i nadjete tog nekog ,drugačijeg,tu je njegova mama da vas podseti da ništa ne umete,da vas majka  nije ništa naučila i da se potrudi da njen sinak joj pridrži stranu.To im je prilika da se negde čuje njihov dugo potiskivani glas i da negde dominiraju.Ako nisu mogle mužu da pojasne da i one imaju potrebe i osećanja onda će vama svakako da pojasne gde mora da stoji vazna sa cvećem.Pritom očekuje se od snaje da dogleda svekrvu i svekra ali je krajnje neprimereno što stalno trči kod svoje mame koja nećete verovati isto stari.Jel treba sad da napomenem da je to ista ona majka koja ju je drzali negde u senci svog sina očekujući pomoć od snaje?Ne treba?O tome se može roman napisati.

Ako uspeš da se izboriš da studiraš to je već tema koja se ne tiče samo tebe već i svih oko tebe.Ako si prekinula studije zarad novca,zaljubljivanja itd…onda si -bačeni novac- i često ti se kad se pobuniš, kaže:,,Da si zavrsila da budeš svoj covek sad ne bi bilo ovako da zavisiš…mogla si biti veliko ime…sad bi ti njemu pokazala vrata…itd.Ako ste zavrsile studije onda ste zasigurno promasile rokove da se udate,rodite….itd.Studirale ,ne studirale uvek ima neka grupacija koja smatra da ste promasile nesto.U ovom drustvu je jako važno da budete spremne na stalna pitanja kad ćes da se udaš?Kad misliš da radjaš?Ili, možeš li malo da batališ svoj posao da se posvetiš kući?Kao da je sad sasvim normalno da posle svega za šta ste se izborile u pokušaju da se izgradite kao ličnosti sasvim normalno da nepromisljeno se bacite pod noge slucajnom prolazniku samo da bi babe i tetke smirile strasti.Ili pak da promašite sve rokove na poslu ,jer su svi ostali bez ruku rodjeni da bi vam pomogli.Ili čuvena konstatacija: kako nisi videla da je lud,da pije…kao da se svi na prvom sastanku potrude da vam pokažu kolike su psihopate.Da ne govorim o onom, i to sa ženske strane teoretisanju: ćuti,proći će,i mene je moj varao,tukao,pa eto preživela sam.Ali zato svi umeju da i te kako ,,broje,, i pametuju.Uz komentar: ,,Ja sam svoje odradila,da babe treba da imaju decu,radjale bi,,.Ok.Ne mogu da rode vašu decu ali itekako mogu da ih vaspitavaju,razmazuju i uče po svojim merilima.Ima i toga zar ne?I sve tako dok ne dodjete u godine da sad vi možete reči šta vam volja al gle čuda niko vas ne sluša.Šabloni,šabloni…

Ovako na brzinu smo pretresli jednu sliku starovremenskih ubedjenja još uvek prisutnih u našem narodu.Sad je red da vidimo šta se dešava sa onim ženama koje su malo svetlosti našle u svojim životima pa se emancipovale.Medju njima i te kako ima velika grupacija koja je rešila da svoje ćerke odgaji drugačije.One su slobodne,svoje i smele.U našem društvu to najčešće rezultira time da imamo gomile devojaka neretko jako mladih sa neprestanim slikama golih stomaka ,isturenog srednjeg prsta i kočijaškog rečnika.Totalna krajnost.I opet niko nije ništa razumeo.Ni vrednosti žene kao bića i stuba kuće ,ni žene koja pleni kao dama i karakter.I dok obe strane ne znaju za sredinu natežu se u svojim krajnostima.

Ako ste stigli sa čitanjem ovog teksta do ovde sasvim vam je jasno da ovde ne pominjem svetle tačke na ovu temu.Nažalost ,ovo je većinska slika.

To dovodi do toga da kad spomenete osmi mart to se vidi kao nemila obaveza da se isprsi za jedan cvet ili pak za uzimanje dozvoljenog minusa da se udovolji onima koje su sto bi moja baba rekla ,,nasle pa zašle,,.Ona je domaćica,ma dvostruki prizvuk u ovom drustvu.Jednim pojmom se opisuje žena koja se predala samo ajvaru i kukičanju i zaboravila da dvadeset godina počupa obrve a druga …pa jasno vam je šta znači .Ako niste sigurni bacite pogled na tv program i šta se danas plasira kao primer poželjne buduće mlade i majke.Strahota.Sredine nema.Samo mali broj uspe da nekako uglavi sve sto se od njih očekuje i sto bi same volele da urade.

Sad je momenat da se vratimo na početak ovog teksta.I da vidimo kako izgleda danas taj veličanstveni 8.mart u praktičnoj primeni  na ovim prostorima.Zamislite u jednoj prostoriji susret različitih generacija žena.To bi otprilike izgledalo ovako…

Tašta je došla se iztakmiči sa svekrvom.Da onako usput napomene da je jedino sigurno da na koga god ličili unuci su njeni zasigurno.Da pohvali sve uspehe svoje ćerke uz onu čuvenu …mogla je i bolje al aj sad….da naglasi više puta da je njen poklon deci praktičniji i da je nju njen muž gledao kao kraljicu a da to više nije nigde videla.Pritom je prvu ladnu trajnu stavila tek kad je nasledila muževljevu penziju.Uz opaske da joj prija, ne izgleda baš sveže i da bi mogla više da uskače oko dece jer ona ima pravo da ide redovnije u banju.Da pohvali kako je njena ćerka ulepsala taj dom.Da pohvali obrok i naglasi da ona isto tako sprema.Pa je logično da valja.I da podbode zeta da bi česće mogao da joj se nadje oko teških poslova.Da smanji fudbal i preuzme decu da bi njena ćerka mogla da se posveti sebi.Njena ćerka je heroj ,borac,majka veka,mučenica i najlepse biće koje ste videli.Obavezno naglašavajući da je sve to njena zasluga.I naravno,da onako usput nagovesti ćerki da se ne vraća kući ako joj ne odgovara jer neće moći komsiluku u oči da pogleda.

Svekrva je došla da se iztakmiči sa taštom.Da napomene da je njen sin dao svoje najbolje godine.Da ništa u kući ne bi imali da ga ona nije opremila.Da je snaja sretnica jer tako stamenog i vrednog coveka teško je naći.Da unuci moguće podsećaju na nekog van familije.Ali možda je na daljni rod…uz osmeh.Da prekori kako bi mogla da se dofarba,uredi,sredi jer ne ide da je njen sin tako vodi igde.A šta ima i da je vodi kad je ženi mesto u kući,pa da zatim ispriča kako se ludo provela na igranju binga.Da kaže da toliko veša i sudova kod nje ne bi moglo da se nadje.Da se zgrozi što imaju kućnog ljubimca.Da na svakih pet minuta naglasi ..sin njen lepi…da prekori sto snaja ne dolazi da idu na groblje i na pijacu kad god njoj odgovara.

I da onda ponosne na sebe odperjaju u suton ostavljajući neretko bračni par u svadji.

Snaja balansira.Ima dva tipa snaja:

Jedne koje su se pomirile sa svojom pozicijom i obraduju se jednom cvetu sa kojim mlate okolo posle, kao dokazom bezuslovne ljubavi.Ne,ne mislim da je bitan poklon već pažnja.Ali karikiram da bi smo se razumeli.Dakle jednom godišnje se satre od spremanja i kuvanja upijajući sve moguće zaprške u kosu na svoj dan kad bi trebala da blista.I sve to zarad jednog cveta.Ili ni toliko.Jer na njen praznik se to od nje ocekuje.Da ona dočeka  i ugosti druge.Da zaboravi da je svaki dan ,dan paznje i zajedništva ,jednakosti i razumevanja i da dopusti da taj cvet ili uopste to što je on rešio da bude kući a ne na fudbalu,u kafani,ili dubokom hrkanju već sa vrata bude potiranje svih onih drugih dana kad je bila niže biće ili poslušna snaga.Kad je vredjana,ponižavana,tučena,kad joj je objašnjeno da ne može da ima frizuru jer to odmah znači da se sprema za švaleraciju,da nema ona šta da odlučuje i da treba da zapamti da je ovo njegov dom.Da je sretnica sto je eto baš nju uzeo ili pak što se od druge vraća njoj iako je propala.Pritom se vraća čistim gaćama i toplom obroku za koji se ona grčevito drži kad napomene da joj ljubavnica nije ni do kolena.Mislim da smo se razumeli.

Druga vrsta snaja je taj dan sredila sebe.I očekuje da je vode na ručak.I neće se zadovoljiti jednim cvetom.A ni starom garderobom za taj dan.I muskarac koji je negde ipak vaspitan da ugodi svojoj nežnoj polovini se satire ne gledajući gde je on tu zapravo.

Sad govorim o najprisutnijim oblicima na ovim prostorima.

U oba slucaja snajki ,njihova cerka shodno modernom dobu neće napraviti ogrlicu od makarona i prigodnu čestitku majci već će uredno da izbegne sve ovo,kuckajuci po telefonu dok ruča ili komentarom tipa…ma kakav osmi mart…da mi čestitaju što kuvam i perem iako sam ceo dan radila kao konj na poslu…a pritom se zapravo negde nada da neće ona morati da opere sudove ,i to će je držati dok se i ona ne zaljubi u nekog i doživi jedan od gore pomenutih scenarija.

Dokle smo stigli sa praktičnom primenom?Nigde.Jer svako tumači kako hoće.Nema sredine.Bilo bi idealno kad bi žena doprinosila onako kako ume ili može ,umesto samo da zahteva jer je to i njen dom.Ali da njen dragi uskoči oko kučnih obaveza jer je to i njegov dom.Da oboje imaju priliku da vole sebe kao sto se vole medjusobno.Da razumeju da nalaženje mladjeg ili mladje nije lek za sopstveno starenje.Da onih 30 zakonom obaveznih posto žena u firmama ne znači odabir po dekolteu već stručnoj spremi.Da ti isti muskarci ne naglasavaju da pri zaposlenju ne bi trebalo da imaš nameru da se udaješ ili radjaš ako može još jedno sto godina.Da podjednako bude važna i tudja žena,sestra,majka,zaova…da devojka vaseg sina je ipak nečije dete a ne jedna od mnogih koje bi mogao da promeni,da ćerkin dečko nije dobio meso za iživljavanje već vaše čedo…Sa čuvenim: ,,Kad ti stavi prsten onda ćeš da se pitaš,, …a neretko ni onda se ne pitaš ništa.Da sve sto su tada ustanovili zakonom ne bude samo mrtvo slovo na papiru.

Ovaj tekst se ne odnosi na merila drustva i primene te jednakosti to je već druga tema.Odnosi se na to da bi mi same trebale da ga primenjujemo.Ne rade to muskarci.To radimo mi same.To što nisam po struci psiholog ne znači da ne mogu da imam izveštaj sa terena.Svaka čast školovanima.Ali ja sam akter na licu mesta i te kako treba da se čuje moj glas.Jer to o čemu oni diskutuju u kasnim obrazovnim emisijama -ako takve još uvek postoje -mnoge od nas žive svakodnevno.I rekla bih da nam nisu dostavljene baš sve stranice scenarija.

,,Neka,ja ću to da uradim ,tebe to čeka ceo život,,.

,,Pusti njega on ne ume,to nije njegov posao,,.

,,Gazi ćerko ,svi su oni isti,,.

,,Meni je mesto pod otiračem ipak me on hlebom hrani,,.

,,Sta će svet da kaže?,,.

,,Ja sam ga volela ,zato sam trpela,,.

,,Cuti ,sta će biti ako te ostavi?,,.

,,Ja to zbog dece…,,.

,,Pa nije on to uvek samo nekad ,kad popije,,.

,,Beda jedna,imam samo dvadeset pari čizama i uopste me ne vodi na Maldive,,.

,,Za šta sam se ja udala ništa stekli nismo,,.

,,Ako ti se ne svidja tamo su ti vrata,,.

,,Vidiš kako ona isturila atribute a ti na šta ti ličiš?,,.

,,Izbaci malo to,zategni…kako misliš da te on primeti?,,.

DOSTA!

U takvoj sredini žene su žrtve i prave žrtve.I onda trpi porodica.I mi sami.I gundjamo kako se nisu setili tog jedinog dana u godini.A za prvi maj se sete uvek.

Kod nas u kući to se ne slavi.Nema potrebe.Svaki dan ugadjamo jedni drugima.Ako nemamo čime drugim onda lepom reči.Meni je svaki dan ,osmi mart.I kad je teško.Jer nam je teško oboma.Jer su sudovi naši.Jer su dugovi naši.Jer su sanjarenja naša.Jer su deca naša.I ona sijalica što uporno crkava u toaletu je naša.Nije moja ili njegova.Naša je.I osmeh je naš.I brige su naše.I ne treba mi cvet.Imam njegove zagrljaje,podršku,utehu,zaštitu.On ima sve moje.Imam njegov umor,njegove promašene golove omiljenog tima,njegove besane noći dok je na novom projektu,njegove prehlade,njegove uspehe,njegove opale pramenove,njegov stomak ostao od neke slave od onomad,njegov sjaj u očima sto smo tim.I volimo sve to.Sve smo mi to stekli.I te zidove i tih dvadeset kila više.I ono padanje na avgust.I prvo kasnjenje iz grada.Sve smo to podelili.Potpuno bespolno.Kao bića podjednako vredna.U dobru i zlu.

Njegova majka nije uredjivala naš dom.Posvetila se umesto toga da ulepša naš život.Mi smo gajili našu decu,ona im se radovala i pomagala.Mi je poštujemo beskrajno.I ona poštuje nas.Izvlačimo iskustva i pouke ne naredjenja i nismo primorani da idemo po nekom uredjenom šablonu.

Naš sin je svoje devojke gledao kao da su mu već rodile petoro dece.To ga je ponekad koštalo izrabljivanjem.Ali nije i neće odustati.Čestitao mi je time što daje sve od sebe da njegova sadašnja devojka se ne oseća kao usputna pratilja.I što je uči da voli sebe onoliko koliko on voli nju.I što se trudi da umesto balkanske zle krvi nas dve imamo zdrav ,prijateljski odnos.I ona se trudi.I odlično joj ide.I ja se trudim.I zapnemo nekad.Al šta ima veze.Greši onaj ko radi onaj ko sve prepušta slučaju je unapred sve izgubio.On mi je čestitao tako što znam da će njegova žena imati divnog muskarca kraj sebe.Jedino se nadam da će biti voljna da gradi i sebe i njih ,ne jedna od onih gore pomenutih.Ali ..to zavisi od drugih majki koje bi mogle nešto da promene ovako kao što sam ja.Sami biraju moje je da poštujem to.I da me poštuju.Naše ćerke su mi čestitale osmi mart tako što nisu otišle polu gole u školu ,što ponešto nauče u kuhinji ali sebe opet žele da nauče još mnogo tome u životu.I što to lepo umeju da usklade.Što su uredne i smerne.I što itekako dižu glas kad je nepravda u pitanju.Što ne misle da su bolje od drugih već teže da  se ugledaju na bolje od sebe.Što se ne trude da budu nalik onima od kojih okrećemo glavu i što im nisu važni trendovi već vrline i mane.I što će nadam se takve da izgrade dom u kome nema šta da tražim sem da gostujem.I pomognem.

Znači može se.A ide od nas samih.Od nas žena.I te vaše muževe na koje se žalite odgajila je žena.I nju je neki muskarac isto tako sputavao.A majka joj govorila da to tako mora.Ajde da presečemo i napravimo same jednu novu generaciju.Jednakih.Kao bića.Ne kao radne snage ili glasača na izborima.Ne vodite se onim:,, Neće to ni za sto godina,,.Pa i dan počne jutarnjim satom,ne može od podne.

Ne očekujte.Uradite.Moj muž je voleo moje zagorele ručkove ja sam to uzvraćala trudom da se popravim.Ja volim njegove hrpe sudova kad me odmeni jer znam da je hteo da pomogne i obraduje me.I nikad neće naučiti da ne slaže kolekcije čarapa po sobi.I ja nikad neću naučiti da mu ne premestam stvari.I koga briga tolerancija je čudo.Jer je sve to nebitno ako gledaš opštu sliku.I vremenom naučiš da napraviš odličan ajvar.I da sudovi nisu bitni ako je veče prelepo.I stigneš sve.Ako je svet došao zbog sanitarne inspekcije a ne zbog nas nije morao ni da dolazi.Moja deca su samo jednom mala i neču da propustim dok još možemo bez tudje pomoći šetati po mesečini.Pa neću se valjda u starosti sećati samo broja opranih tanjira i koliko je puta progore moj stoljnjak.Vremenom povataš sve.Ne kao njegova mama ili tvoja.Nego kao ti.Kao vas dvoje.

Ako niste imale sreće pa naišle na nekog odgajanog tako.Onda gledajte da svojoj deci ne usadjujete taj prezir.Od nekog mora početi.

Možda onda stvarno doživimo da se to iskoreni iz ovog društva.Da nas taj isti zakon koji nam omogućava jednakost ne sputava time što same nemamo ništa da ponudimo u naše bolje sutra.Na primer:Najveći procenat žena nema gde da ode i nema se čime prehraniti kad ostavlja nasilnika.Ko je tome kriv?Ako smo i pogrešile ,ljudski je.Ako smo sebi zatvorile sva vrata do nas je.

Zato moj blog možda nije gramatički ispravan.Ali ja savladah ove dugmiće kolko tolko i napisah šta mislim.Bez straha da me ceo svet pročita.Javno.I to je neki početak zar ne?Nisam htela da dozvolim da ne kazem sta mislim i osećam sputana time dal je to ispravno ili pismeno.I tako odlažem svoja osećanja kao živog bića.

Sretan vam osmi mart drage moje.Sretan vam svakog dana.Iscupajte svoje talente ,naučite nešto novo.promenite svet.Za to su žene marširale tog dana.Ne da bi samo mogle da rade mučki pa da trče kući da peru sudove.Ili da mlate sa ovim danom u kalendaru i očekuju potpunu poniznost od muskaraca.

A vama ,dragi muskarci koji svakog dana volite i postujete svoje dame ,cestitam.Marširate zajedno sa nama.I ja vam se divim.Time što ste odbacili loše aspekte te jednakosti i zamenili nežnošću svoju sirovu dominaciju snagom ili statusom niste manje muskarci.Vi ste baš ono što svaka ispravna žena može samo da obožava i beskrajno čuva i voli.

Za one koji to nisu.Podsetnik.Ne treba da budete alfa predator u kući već napolju.I naravno da ste fizički jači ali to ne znači pod obavezno da ste i u pravu.Niti da će vam sila,alkohol i traženje savršenstva koje sami nemate pomoći da u očima sveta budete bitniji ili postovaniji.

Žena se voli svakog dana.Na milion načina.Neka vas postuje zato što ste najdivniji čovek na svetu a ne zato što vas se plaši.I muskarac se voli svakog dana.Mogu da pričaju šta hoće i njima je to potrebno.

A gospodjama koje to zloupotrebljavaju….vrata su vam tamo.Pa tamo budite bitne sebi ispred ogledala.Tango i jednakost su igra za dvoje.I nekad su, napred jedan ,nazad dva…al je stvar u zagrljaju i istom sjaju u očima.

Drage moje marširamo još uvek.Mnogo toga treba da se promeni.Nije dovoljna ideja.Moramo mi same pokazati drugačiji svet.Svojim sinovima i kćerima.Za bolje sutra.Počnimo od nas.Za nas je ta borba na kraju krajeva.Bez odmazde da feminizmom pokušavamo da isteramo šovinizam.Naučite ih tango života.I konačno će sve imati smisao.Sutra će vaša deca biti oni koji zapošljavaju ili stvaraju.Ili trče kući da zagrle svoju porodicu.Ili radjaju i vaspitavaju.Ne usadjujte im šablonska ponašanja.Sve vi.I majke i bake i tašte i svekrve.Sve naš veže jedno.Žene smo.Tu nema mesta za …moraš po mome ..i ja sam tako…ako ne poštujemo sebe niko nas neće poštovati.

Želim Vam srećan osmi mart svaki dan.Da se tako osećate uvek ne samo kad prevrnete ovaj list na kalendaru.

S ljubavlju Elena Alexandra.