Kućica u cveću, trava oko nje

„Točkovi se besomučno vrte smenjujući ispod sebe čas nevešto izliveni asfalt čas tucanik da bi povremeno odmorili na prašini puta koji se sužava dovoljno da svi u kolima postanu naprasno vernici. Oblaci se pomaljaju nad krovom kola, preteće sadržine koju krajnje neočekivano isčekujemo sa velikom zebnjom u nadi da će malo ozona nakon toga ubiti velelepnost sadržine kanala koji prati put ili izliv „civilizacije“ u lokalnu rečicu. Zaraslo  šiblje dobuje po šoferki, o kamenčićima više ne brinemo  staklo je naprslo još prošlog vikenda. Na krajnjem suženju puta, nakon što smo se zapitali jesu li nam već deca koju ostavismo kod babe dobila svoje unuke, agent daje znak rukom iz svojih kola da se ovde zaustavljamo. Ćutimo.

Da li da zarad malo optimizma spomenem da se čuju cvrčci ili će to biti kap koja će mi čoveka ošinuti  po nervu da izleti iz kola i zauvek odbegne u prvu šumu? Agent čupa mapu koju besomučno vrti po rukama. Setim se da kompas nismo poneli. Da li sam isključila peglu? Ja nemam peglu, sve pare nam odoše na gorivo. Najzad dade gas, smota volan u desno i sjuri se niz padinu kroz krošnje. Jedno dva kilometra na putu za nigde.

Stali smo. Možda zauvek, blato se giba pod točkovima. Obeleženo drvo pokazuje kuda se provući. I na samo dva i po kilometra od nazovimo ga lokalnog puta, u rupi koju odseca potok prepun đubreta negde u podnožju stoji…naš cilj. Bez prednja dva zida, vode, struje, upalog krova, sa letvama koje ekserima su pričvrljene za otvor gde mu dođe prozor, metlom i dve grane koje čine improvizovanu kapiju , smradom kao da smo prvi otvorili egipatsku grobnicu i na našu veliku radost- mrtvim jelenom u  nazovimo je dnevnoj sobi u već poodmakloj fazi raspada.

Što jelen, što soba.“

Ako ste mislili da je ovo početak kakve horor priče, nije. Ovo je do krajnjih mera skraćen opis jednog prosečnog traženja kuće. I da, desio nam se.

Naravno, OGLAS je bio precizan: Velika, prostrana kuća (naravno da je prostrana kad nema dva zida, može se prostire gde oćeš, šta ima da nas zidovi otuđuju jedne od drugih), stanje standardno ( jer u proseku svi prijatelji koje imamo instaliraju mrtvog jelena u dnevnom boravku), pogodna za više ljudi (pa sad, jedino ako planirate da odlažete svoje neprijatelje, ono ima mesta, s tim da bi bilo greota ovde odlagati ih žive, toliko ih baš i ne mrzim), predivan pogled (vala jeste, ako okrenete leđa kući), u blizini centar sela/grada (spisi iz muzeja kažu da je ovo istina ali sa karti iz 16 veka kad se sumnja da je na ovom placu noćevao karavan Nemanjića a to su ujedno i poslednji meštani ovde viđeni), rustični ambijent (lampe na plin, bunar na dva metra- sumnjivog morala, desetak slepića i kunem se jedna potvrđena šarenolika reptil pojava sa kose oči, slika mladenaca iz predprošlog stoleća na kojoj oboje liče na Travoltu, i ono rustično na šta su mi posle ovoga ličile patike), ako imate viziju (posle ovoga jedina vizija mi je bila da se obesim na licu mesta i dam ovoj građevini status uklete i pohođene ne bi li bar imala neki promet), cifra: 90.000 eur-a (sitnica za ovakvu prelepost u koji ćemo utkati svoje vizije i još dva kredita). I sva ta radost na tričavih 67 kilometara od centra Beograda sa naznakom u oglasu – Beograd. Opaska da su tu vlasnici eto skoro pa do juče popodne živeli…nas je iskrivila kao u filmu „Pogrešno skretanje“.

Podstanarska tuga je pregolema (jednom ću i tome sklepati blog) ali potraga za domom je posebna psihopatija. Možda da se uvede kao merna jedinica za određena stanja

(Koliko je poludeo? Pa…kao da je išao da gleda četiri kuće.)

Da bi lakše predočila kako to izgleda na terenu uzećemo jednu krajnje izmišljenu (a svaka druga je u originalu takva) kuću i jedan krajnje naivan bračni par koji je krajnje naivno dao danak neiskustvu i krenuo u potragu za svojim krovom.  Svaka sličnost sa nama je…titula mučki zarađena.

Kako se dolazi na ideju da vam je potreban dom?

Prvo i osnovno pravilo je da vam dojadi onaj u kome ste. Podstanarski gledano ne bi trebalo da objašnjavam ništa, jasno vam je. Ali ne traže samo podstanari neko gnezdo, pa je svejedno, oglasi su nam dostupni svima. Daklem, izoreš  po glavi nešto i kreneš da maštaš o tarabici, parčetu trave/terase, toploj vodi, i najvažnije- miru. Jedno vreme uzdišeš, pa maštaš kako piješ kafu tamo negde i naposletku ove faze počneš da skupljaš flajere po bankama u nadi da – možeš ti to. Kad smo kod ove „banka faze“ oma da vam kažem da se neke opštine ili gradovi ne kriditiraju kod nekih banaka, da je učešće veliko ali nema problema daće vam i keš kredit da sa sa’ranite do kraja, da objekat mora biti gotov bar 80/90%, da ne možete zidati ako nemate zemlju ili ako ste je uzeli o istom trošku kredita – dok je ne otplatite u potpunosti, da ima nepredviđenih troškova (što je veća misterija nego gde nestaje jedna čarapa iz mašine), da sve može ali baš sve može i „ma to vam je završeno“ da bi vas prvim ponedeljkom odbili, da morate imati do 30 godina starosti da bi mogli da je otplatite a 60 godina staža da bi vam dali nešto više nego za kupovinu dečije baštenske Jugoplast kućice (to je ona što ima pčelicu na krovu), može bubreg, i ako slučajno imate funkcionalne roditelje može njihov stan u hipoteku, vikendice ne  mogu preko banke, a ne može ni splav/konoba/garaža/i neki montažni objekti,…

Al’ ajde da kažemo da ste negde našli neki zajednički jezik sa sponzorstvom i da ste počeli da prevrćete oglase. Kod ove tačke ukusi se razlikuju, pomenuti par traži kuću (ima ih kao Indijaca, vole životinje, a i ako će da idu u neku zabit onda bar travku da vide s proleća).

Da ne zaboravim, prvo prodavac vama list od kuće pa vi to banci pa banka vama pa vi njemu. Procenat ljudi koji misle da davanjem kopije upotrebnog lista ili slično vam zapravo prepisuju objekat srazmeran je količini sive mase ljudi koji misle da ako vas kao podstanara prijave na stan da vi onda učestvujete u ostavinskoj raspravi.

Šta će da gledaju?

To je predmet vrlih rasprava: tu ima kanal što smrdi, tu se odronjava, tu je nelegalno zidano, tu država planira put po sred mesta, tu su ljudi „nako“, tu se sleže, tu ti do kuće treba žičara, jao im’o sam ja tu neku vukovi da te izedu tamo, mahala, …

Okej, bračni par kreće da otvara uz svaki oglas i geokartu Srbije kao i razne planove plus i počinje da upoređuje, premerava, računa satnice puta, i na posletku kad to već preraste u bolest povremeno proveri seizmičku aktivnost ugašenih vulkana (avala je recimo jedan). Kad se zadovolje bliži i dalji rođaci koji su čuli od neke babe u busu i nekog dede u domu zdravlja sve neophodne informacije i lista se svela na određeni odabir, njoj se pridoda ono malo želja tragača (da je kuća useljiva jer da se ima i za ratu i za kiriju svi bi podstanari bili investitori, da ako ima popravki može u hodu, da ima kakvu radnju i stanicu neku za negde u nekoj blizini i eto poneku travku okolo jer ipak je kuća).

Onda imate redovan brifing sa:

„Bolje da plaćaš ratu nego kiriju. Sebi plaćaš“ (ajde?) što je krajnje neizvodljivo dok ti red sedih ne prošara obrvu, u ovoj zemlji, „Što do sad niste kupili?“ – ono morali smo da jedemo i podižemo sitnu školovanu decu uglavnom, „Tu valja, znaš kako pečenje ima blizu“– jer imati kuću obavezno znači imati i pečenjaru ispred a svinje iza i ako je moguće Vendi subotom da vam gradski ortaci malo danu dušom od velegrada, „Gde sad kupujete: poskupelo je, pojeftinilo je, treba uložiti u apartman na Kopu, idite preko, ostanite ovde, čekajte penziju, ne čekajte penziju, krenite s leva, ne s leva s desna, nikako brdo, nikako ravnica, nikako gde je vetar, nikako gde su ljudi, obavezno gde su ljudi, …rezervoar je pun, lavor vode prosut za vama i sve što vam je sad ostalo je da grčevito stegnete papirić sa nekim odabirom, jeftin sendvič i neizmerno mnogo nade da je neka od tih kuća baš ona prava.

Šta kažu oglasi? A šta je iskustvo sa terena? Evo, uporediću vam radi lakše orijentacije u ovoj avanturi.

„Kuća je konforna, prostrana lux, useljiva i potpuno za renoviranje.“

„Prodajem kuću, dozvoljeni kućni ljubimci“

„Prozračna kuća“

“Divna samostalna kuća sama na placu od jedan ar okućnice na kome je garaža i šupa, u zajedničkom dvorištu, orijentisana ka unutrašnjosti dvorišta. Komšije su u divnim međuljudskim odnosima.”

„Kuća, 234 kvadrata, spuštena na 25 metara placa.“

“Za cenu nove škode živite u čistoj prirodi, po želji možete isključiti mobilni.”

“Garancija najniže cene za ovu nekretninu, ukoliko ipak negde pronađete nižu cenu pošaljite nam link na ***.com da proverimo istinitost informacija te kupovinom ove nekretnine preko nas, dobijate po nižoj ceni, a uz to i dodatni bonus – povraćaj od 10% agencijske provizije (agencijska provizija je 1.000 evra).

„Od luksuznih elemenata poseduje dnevni boravak“

„Predivan pogled ako sa brda iz mesta pored gledate“

“Prelepa kuća u Beogradu…Zaklopača“ –ili kako na mreži nesebično dodaje Nataša svoje iskustvo : „Predivan stan/kuća na Novom Beogradu= Ledine“

„Kuća 100kv, upotrebna na 15 ari, uknjižena na 4 kv no nema veze i dalje je soma evra po kvadratu.“

„Blagi nagib placa savršen za vinograd, gradnja neuslovna“

„U miru i tišini na samo 200 metara od vrha planine pogodna za stanovanje preko cele godine“

„Kuća 100 kvadrata, vertikale, horizontale, uglovi, zaobilaznice, preuređene štale, adaptirane garaže svaka na realnih 45 kv sa mogućnosti doplate ostalog po novoj ceni.“

„Prelepa kuća sa okučnicom, okućnica se kupuje zasebno.“

„Kuća sjajna, održavana, na sredini placa, bez prilaza kući –odnela banka plac“

„U samoj blizini groblja, crkve i 10 minuta od predsednikovih roditelja, zatim auto puta za Kušadasi i Santorini na jedva 700 km od istih“

„Imanje: 100kv na 4ara, 120kv na 5ari, 45kv sa dve štale na 7ari, prelepih 28ari u fullu izbetonirano nema šta da se održava,…“

„Četiri stana po 25kvadrata u kući od 80 kvadrata.“

„Deset soba plus deset drugih prostorija, pravljena za višečlanu porodicu, jedno kupatilo“

„Kuća 600kv, 800kv, 1500kv, 1300kv, 750kv…lako preurediva hala za uzgoj pilića u stambenu jedinicu.“

„Kuća nema fasadu ALI je zato unutra u sivoj fazi“

“Kuća je na klizištu (150 kvm, 5 ar, 99.000 eur, seoce negde) i mi više ne možemo da živimo tu, spoljni zidovi su popucali skroz.” – a mi možemo? “Gde bi smo mogli pogledati kuću? Paaaa…negde na potezu između Beograda i Niša.”

Sad je jasno zašto ovaj par na papiru iako nije izbirljiv ima samo par objekata. U, nažalost potpuno različitim krajevima sveta.

Oglasi bez slika za koje verujete na reč da je prelepost u pitanju, cene na upit kao da valjaju heroin a ne stambene objekte, državna zemljišta koje uredno prodaju kao svoja, blizina civilizacije se meri vazdušnom linijom dok po gudurama koje pređete do objekta ste mogli stići i u Mordor sa družinom prstena, gde je blizina škole za divno čudo istinita ali ista je zatvorena od ’61, oglasa sa jednom slikom dorskog stuba ili 245 slika cveća u krupnom kadru, gde pomoćni objekti izgledaju kao posle bombardovanja ili ekstaze piromana, prolazne sobe u nizu, pregrađivani hodnici i kuhinje po stepeništima, krvavo crveni-šerpa plavi-smrt zeleni- grob braon zidovi koje u tonu prate iste takve kuhinje, fasade i nameštaj, sam doskok do oaze od Beograda gde na tablama gledate znakove odrona i jelena i medveda Jogija koji u ovom kraju kradu pite sa prozora, kad vam plan plus pokaže da je poslednja prodavnica koju ste prošli zapravo ona pored vaše trenutne naseobine odakle ste krenuli, da u kvadraturu kuće ulaze terase-dvorišne staze- tremovi-i ona dva metra što im deda nalio onomad ispred kuće, projekti koji izgledaju kao da se autor igrice Majnkraft teško drogira, milion naslednika imovine, bez rešenih vlasništva ili upotrebnih dozvola– uredno na prodaju, plastični bazeni promera metar za decu koji u oglasu čine naslov „kuće sa bazenom“,…

Dakle, nadanje čisto.

I sad recimo da smo posle potrage na kojoj bi oborili gledanost Ber Grila koji pokušava svake subote da preživi na nekim gudurama, stigli do nekog objekta.

Da ne grešim dušu bilo je finih ljudi, zaista ali većinski je bilo trenutaka kad se otvarala potreba da se ovaj fenomen ispita na psihološkoj osnovi.

Namršteni likovi kojima ste baš sad, najavljeno i pre deset dana dogovoreno došli u kuću koju prodaju, gde vas zamole da se ne izuvate nipošto jer to je njihov problem  i kako kažu bole ih leđa ali će se zgrbiti kad odete, gde eto baš sad nisu tu malko su zaboravili  pa ako nije problem dođite sutra jer šta je to i do 60km od početne tačke, odvezan ker dok neko viri na prozor, neizmerna količina bakuta koje ponesu vile jer ste zagledali kuću spolja koju vam je vlasnik dozvolio da zagledate spolja jer nema si kad da vam otvori, …

Jedno od meni omiljenih stavki je zapravo: ozbiljan kupac.

Šta je ozbiljan kupac?

„Za ozbiljnog kupca, korekcija cene“.

„Samo ozbiljni u razgledanje“

„Kuća za ozbiljne osobe“

„Ozbiljni viber, ostali stop“

Dobro, možda je nekom zaista dosadno pa zivka ili ima love da se voza okolo ali u gore navedenom slučaju se uvek na terenu završilo: „I, kad je kupujete?“ „Evo, došli mi kupci da kupe kuću“, „Zvaću te posle, dogovaram se oko isplate kuće“ „Kako vam se ne dopada? Pa što ste dolazili?“, pa nije da se malko ne osećaš neprijatno kao da moraš.

Znači ozbiljan kupac je je zapravo siguran kupac.

Jer kako drugačije, ja čim vidim sliku jelke uz ogradu i parče bele cigle sa zastakljene terase ja o’ma skočim, dignem kredit i idem mahnito da kupim to, pa sad šta god da je.

O alavim agentima koji naplaćuju po 2% i od kupca i od prodavca trebalo bi dati tužilaštvu da piše blog. Posebno oni kojima sam dođeš na noge i ostalo a eto iscimali su se da osveže oglas na portalu. Kad smo kod osvežavanja, ovom prilikom bih zamolila ljude od ove struke da poskidaju oglase objekata prodatih još u XII veku jer nije lepo da mi se spominje majka zato što nisam vidovita da je prodata ali znam da čitam da je ažuriran jutros.

Evo nas ispred kuće.

Ako uopšte stignete i pronađete objekat, što se „ovom“ paru desilo jako često i sa svom navigacijom mogućom da promaše uz opaske nadležnih stručnjaka za promet nekretnina: pa kako, bukvalno je tu? …negde …među brdima i livadama.

„Ovo je bre specijalna kuća, ja sam to zidao da se tu stanuje.“ – inače mi baš hteli tu da zapatimo prasiće.

„Ni kanalizacije ni jame. Ma odeš iza kuće, zemlja sve upija“ – jedva čekam da to obavim u februaru.

„Potkrovlje je već nečije, šta vi imate s njim, sem kupatila koje je kod vas. Praktično je cela vaša.“ – nemoj da si nezahvalan što za svoje pare kupuješ 2/3 samostojeće, cele kuće na placu. Kad je Pantić mogao da zalepi na wc raspored za maj možemo i mi.

„Koje ste vere? Slava koja vam je?“ – ovo ide u paketu sa sve ikonom veličine Boga u vidu murala preko cele dnevne sobe čije vas oči prate dok se snebivate da prigovorite na nešto.

„Samo ako ste venčani znate ovde pop osveštava ja ću njemu javiti ako kupite da zna“ – ništa bez Makarija, ja bez poškropljenog bosiljka ni u banci ne mogu potpisati, vratiće me.

„Ma daj mu deset hiljada više i tvoja je odmah.“– ovo je od srca predlog prvog komšije koji vam namigne da zapravo radi za vas.

„Ovde je sjajno, sem kad izlije reka/kanal al’ imate sprat.“ – ovo ide uz opasku da ne možeš baš sve imati i da ako znate da ronite treba samo preći Pančevac i u centru ste. Jer ko ne bi voleo da u taj isti centar dođe sa algama na sebi.

„Kupci? Da mi niste simpatični ne bih vas pustila unutra.“ – za ovakve kao i za one koji biflaju cene na šupe agenti često se pitaju jel hoće da je prodaju ili da je prodaaaajuuuuu?

„Pa ne mogu da spustim, to mi je očevina a očevina se ČUVA.“ – kontam da će suze za njom obrisati evrima. Prekrstiti se i pljunuti pa će tata prestati da roštilja u krug na onom svetu od muke jer je ovaj to trampio za mečku.

„Među nama, ovde je ruža vetrova samo tiću da ne nagrnu ljudi“– lokacija Erina kafana, Ibarska magistrala ili svaka treća industrijska zona.

“Moje je samo dva ara ostalo je državno. Ja koristim, ali niko nas nije dirao nikad. Da, da, to isto prodajem, ista cena kao i ovo moje po aru.” – a da vam dodamo preko još koji dinar?

Ovde da se razumemo, kad neko kaže da je nešto arhitektonski rešio onako kako je mogao u tom trenutku, pozdravljam. I mi smo krpili.

Ali, segment koji sledi vam je svima jasan.

Ako ste uspeli da se probijete do kuće i zavirite unutra to otprilike većinski izgleda ovako:

„Jao, izvin’te, haos je, deca ovo ono,…“, naravno, razumemo i mi imamo decu ali za razliku od gospoje ja nisam bila sposobna da sebe full našminkam i na ovoj tački je sasvim nebitno što je stilski po tuđem ukusu nameštaj- jaka stvar, zamislite sve bez toga. Problem je što to jao, izvinte, deca- nisu deca u pozadini već: ne okrečene kuće sa crnim flekama ubreklim u zidove, vlagom do metar visine, fungusima na ćoškovima, zelenom bojom iznad lajsni, nabubrelim zidovima, golim žicama, kranjavim stepeništem, golim betonom, bez prozora ili vrata, gredama krova koje prete da se strmoglave, puknutim staklima, improvizovanim odvodima, jedan šteker na 100 kvadrata, …a cene uredno 65.000-99.000 eura gde moraš da tresneš bar još upola toliko ne zato što si bahat već zato što nisi planirao porodično da imaš tuberkulozu, kugu ili pegavi tifus.

Ajde sve i da poizbacuješ stari i truo nameštaj ali parket koji naglase u oglasu kao jednog od nosioca cene dobiješ po sistemu Ike-e pa slažeš sam naknadno, ograde unutrašnjeg stepeništa koje isto naglase su zapravo od alu profila (to vam je ono srebrno i šuplje što je otprilike u rangu sa gipsanim lavom, ako ćemo o ukusu) i koju redovno viđasmo u kombinaciji sa mermerom na gazištu, kad smo kod mermera – dva stepenika u mermeru na ulazu kako kaže prodavac cene se oko soma evra al’ gle iznenađenja nakon evo već osam meseci potrage i samoobuke ti sad znaš da to nije mermer nego  teraca (ono što liči a i ne liči baš, u vidu izglačanog peska jedinice), soma evra je po prozoru Bauf-Knauf-Rauh il kako god stavljenim onomad kad se to dovuklo iz pečalbe a što je sad standard (zidanje J-Tong blokom i dvokomorni prozori sa vakumima i bla bla ono ulaze u cenu kuće kod sistema ključ u ruke (oko 400eura kv) ali avaj taj kvadrat novog i ovaj iz očevine imaju jednu bitnu razliku. Onu, koju prodavac očekuje da mu platite.

A to je emotivna vrednost objekta.

„To mi od oca, deda mi zido, kad su moji došli tad svojim rukama su ovo, svi smo za ovo grčili, oduvek smo ovde, mnogo mi znači ovo (kontam dolaziće nam u goste da se priseti), ne mogu to da uradim pokojnom tom i tom,…“ – vidi, ni mi ne bi smo da nas pokojni pohodi jer smo mu pregradili dnevnu.

„Mi smo dosta boravili preko, u Engleskoj,…“ (što ponove dovoljno mnogo puta da skontaš da to što smo u sred nekog zaseoka ne znači da nije vido sveta od koga bi mi baš da pobegnemo tu) i da se razume u lux stvari te da hipnozna šara pločice s kraja hipi ere je antikvarska stvar pa zato i košta mnogo a ti stojiš nakrivo jer si upao do pola u pukotinu u tremu  i klimaš glavom, kao – sve razumeš. Svaka ta pločica, dašćica parketa, lajsna i slično, znamo da je neko za nju odvajao i slični momenti ali sve što prodajete se vodi kao polovno pa sve i da je sad zidano. Ako je majica sa etiketom, polovna je jer vam je neko preprodaje, tako i kuća.

I nažalost nikad neće niko povratiti uložen novac, vreme i trud. Pa ne tražite to od kupca koji vas ni nije terao da mu to pravite kako se vama sviđa.

Useljive kuće u golom bloku su posebna pojava u oglasima.

„Živeli ste ovde? Pa kako?“ – odgovor: „Strpljivo“

Cena prava sitnica za bukvalno rupe ulepšavane panoramskim slikanjem za oglas ili sa udarne tri slike tu gde su prokrčili prostoriju. Pričamo o ciframa od 50.000 – pola miliona za takve neviđene puteve za nigde da to prerasta u izneverovanje po celom mozgu. Za taj novac (sad pričam o onim nedostižnim milionima) imate vile po samom Dedinju ali valjda to bolje znaju Živislav, Srboje i Miloje koji sede ispred lokalnog marketa a koji se bave procenom bolje od školovanog kadra pa je ta procena merodavna u:

Ritopeku, Stojniku, Zucama, Babama, Šangaju, Maloj Moštanici, Pinosavi, Kaluđerici, Zaklopači, Meljaku, Baćevcu, Vraniću, Vrčinu, Popoviću, Malom Požarevcu, Stublinama, Orašcu, Zvečki, Jajincima, Kumodražu, Kotežu, okolini Rakovice, Železniku, Sremčici, Velikoj Moštanici, Resniku, Rušnju, Belom potoku, selima oko Trešnje ili Avale, Ripnju, Ručki, Maloj Ivanči, Baćevcu, selima oko Obrenovca, Draževcu, Parcanima, Ralji, Nemenikućama, Guberevcu, Stepojevcu, Konaticama, Guncatima, Bariču, Grabovcu, Vukićevici, Mislođinu, Ostružnici, Skeli, Ratarima, Umki, Petrovčiću, Bečmenu, Deču, Karlovčiću, Dobanovcima, Banovcima, Pazovama, Šimanovcima, Ugrinovcima, Busijama, okolini Batajnice, Jabuci, Pančevačkim zaseocima, Banatskom novom selu, Padinskoj skeli, Kovinu, Crvenki, okrugu Ovče –Borče – Krnjače, Slancima, svoj mogućoj okolini Grocke, Crepaji, Boljevcima, Progaru, Slankamenu, Surduku, Pepelištu,

…verovali ili ne sve je ovo grad Beograd (do i preko 60km) i možemo da pričamo šta hoćemo ali naša noga je kročila u svako ovo mesto prema tome „bili – videli- sami čuli- dovoljno“.

Ako je cena kvadrata ista kao na Dedinju jedini odgovor je da je u selima manji infostan. Ja provalila.

O poniženju i predrasudama gde prodavac daje sebi za pravo da čak i kad se žuri ostane bez novca da ne govorimo.

Na sledeće pomenutu pojavu ukazala je Slađana sa mreže: „Gledamo stan na Novom Beogradu, haos u inače nefunkcionalnom i precenjenom stanu, ni govora o pregovorima i kaže gospođa:“ A vi ste iz unutrašnjosti? Nemojte me pogrešno razumeti, ali ja bih da prodam stan nekome ko je iz kraja, vama iz provincije ništa ne znači ova lokacija“ – kaže još ga nije prodala.

Da, taj što je iz kraja „gospođo gradska“ je već u kraju i vaš stan mu zapravo ne treba. O vređanju ljudi po mestu iz koga dolaze je krajnje gnusno i neprihvatljivo i nadam se da se slažemo da je ovaj komentar zaslužio mesto u ovom blogu da ga svet vidi. Pa da se zgražavamo zajedno.

Njeno iskustvo donosi i ovo:

„Ima li stan terasu?“

„Nema, ali nije problem dodaćemo.“ – jer u nas sve je moguće

U oglas je lako dopisati terasu kao i lift koji često nalazim u garsonjernim prizemnim kućama. Sem ako na toj terasi već nije soba ili kuhinja ili baba vlasnika trenutno. Kako sme da kupcu ništa ne znači lokacija (to što vam igra zbog posla ili škole nije važno govorimo o igranju patriotskom)? Znači prvo se ide na udaranje pečata u čelo od sanitarne inspekcije da imate prođu da iz provincije boravite međ’ gradskim gospojama, zatim pribavite doktorski rad: „Jesen u mom novom kraju“ ili prosto sve prepustite sudbini da dotična osoba u tihovanju isčeka prvorođenog plemena Izakilljevog,  pa da mu proda.

Što se tiče terase, imali smo slučaj u blogu na Noizz-u da je kuhinja na terasi ali terasu na kuhinji još nismo.

Posebna odlika srBskih mitohondrija sa društvenih mreža je recimo „ja imam mišljenje“ koje završe nakon pasivne agresije sa „samo kažem“ potpisom: svako dobro, lep pozdrav, sportski pozdrav, …Komentari na ovakve tekstove sa uprtim prstom u oko autora da baš svi dođoši ne moraju u centar, me vuku za jezik.

Ne mora niko, žele tu da dođu, moraju, ko zna na kraju krajeva. Šta se koga tiče ko šta želi a šta ne, kakve ko ima ukuse ili neukuse, posebno to ne treba da komentariše strogi Beograđanin iz Malog Mojmilova. Jer ma gde da je neko iz ko zna kog razloga imao potrebu za domom ne tiče se nikoga od nas i ne treba da prolazi sve ovo gore opisano.

Lično, mi smo domaći generacijama iako cenim da je neki tamo unazad predak ipak došao odnegde jer svi su došli odnegde jednom il nekad i svi negde idu, manje više. Jaka stvar baš, ako mi se posreći odo ja u Gvadalaharu  iz ovog betona gde „ovi što pate od originalnosti“ žvaću kašičice u kafićima gde je kafa soma dinara i nek rokaju generacijski bahati infostan u raritetima  poslednji put adaptiranim ’41-e.

A prometi, kupovine, prodaje, trgovine i slično su valjda deo civilizacijskog uređenja jednog društva i ne treba da izgledaju kao noćna mora u uređenom društvu. Bez kontrola ili na lični osećaj. O kulturi i sposobnosti realne percepcije pojedinaca bi mogli ne blog nego serijal u više tomova, ali razumemo se.

Ostajete mi dobro, zdravih nerava, sa željom da svi na ovome svetu imaju svoj dom, mesto u kome se osećaju kao svoji i slobodni, ma koliki da je baza je odakle se ide u neke nove avanture. Super ako je nekome deda ostavio koji kvadrat, za nas kojima nije taj kvadrat je kao…kuća.

Bonus: „A ona kuća što je pored seoskog groblja il’ beše u blizini možemo li to da pogledamo?“ „Ju, šta će vam kuća preko puta groblja, aman, pu, pu, pu?“ „Pa ako ne preskaču mnogo često, nama ne smeta…“

I tako agenta više niko nije video, sem možda popa koga je zvao da se okadi jer smo se rukovali.

S Ljubavlju, Elena Alexandra

U ime Oca i Sina i Bensedina!

Nije da sam baš imala želju da hordašim dole opisane objave u svojoj kolekciji ali su se toliko namnožile da hteli ne hteli, izripavaju kad god pokreneš društvenu mrežu.

Do te mere naturane da evo, ispunila vam se želja, primetih ih i obelodanih dalje. Znam da ne možete da kontrolišete šta sve pišu prijatelji i prijatelji prijatelja kao ni svi oni u tom lancu dalje. Da ne možete da baš upecate svaki status koji ne bi ste voleli da vidite.

Niti je bitno. Mreža je zato mreža. Ni u kućnoj mreži sa paucima nije uvek pauk koji vam je po volji.

I bi svetlost! Dade čoveku slobodnu volju i reče mu da ljubi bližnjeg svog.

Nije računao da u našem selu kad koka snese jaje posle samo sat vremena na kraj sela stigne glas da je snela 36 jaja i to u boji. Ne znači da se usr* svako ko je prd**.

O, radosti, o lepote koliko samo ima već vidljive promene na koju su nam ukazivali statusi o promenjenim ljudima nakon kakvih čuda. Jer, ako piše u objavi onda se i desilo, jel da? S tim da oni koji su rođeni ili usput postali promenjeni  svojom voljom su jedini koji će to i biti. Oni koji to nisu niti žele da budu neće ustuknuti ni pred kakvim apokaliptičnim momentom statusa da bi poradili na sebi. Nije da me posebno zanimalo ali prosto ne možeš izbeći nalete objava koji bi nečim da vas trigeruju.

Pa, čestitam, evo trigerovana sam. Samo vam se možda neće dopasti odgovor. A i to me baš potreslo. Ni vi mene niste pitali želim li da vidim sve vaše kopirane misli. Sloboda govora valjda podrazumeva da sad  i ja mogu koju reći. Pritom, nije cilj da se neko uvredi nego da se malko tolerantno ispričamo.

Sveti  Statusije Fejzbukovski

A) Početni nivo koji i nije tako loš jer eto neko vam želi dobro, a kad mi neko želi dobro nema veze čime se služi u toj nameri, na žalost ovaj nivo ima tendenciju da širi svoju delatnost.

„Blagosloveni bili od ruke Sv. Naslicije Kojije i neka mir bude sa vama.“, „Neka sv.Aktuelni Svetac dana današnjeg donese radosti i ljubav…“, „Svima koji slave želimo….“.

Hvala onima koji ne idu dalje od ovoga. I hvala im na lepim željama. Valjda je i suština tih praznika i učenija upravo dobrobit bližnjem svom pa i ako ne verujete ne možete poreći da vam je neko poželeo nešto lepo. To i nije momenat da nekome saspete kako vas to ne zanima, kao što rekoh poenta je bitna. Tako da, hvala na lepim željama. Doduše ima i ovde jedna podkategorija vrlo prezentacionih.  Ono, trista slika bogougodnih sa sve živom svirkom.  Ni ja mojim prijateljima veganima ne nudim čvarke niti krljam burek pred onima što poste. Ako vam nije jasno gde je tu vaša bitnost idite i zapalite cigaretu u prostoriji koja ima nalepnicu „Zabranjeno pušenje“ pa će te shvatiti koliko niste sami na planeti. Znači, respekt prema drugim bićima i to je to. Dovoljno već se stidim mnogih ljudskih predaka širom planete i već se previše nagomilalo mržnje i žalosti za žrtvama istih da biram, ne da zaboravim već da ne ponovim. Pa, hvala vam i sretna vam slava (svima koji slave pa i meni, što bi se reklo) sa sve vašim punim trpezama i ladnim trajnama.

B)Level up je već kompleksniji. Ovde  žele dobro vernicima a ostalima da se uzdaju u pamet. Suptilno se naglašava da je to jedini spas i izlaz „bez da vas motkom teraju na to“. Uz ovo ide slika nekog stradanija po mogućnosti što krvavijeg a efektivne mogu biti i slike beba i anđela što vas dovodi do dva kraja kanapa. Ako je slika iskombinovala sve to zajedno, brt, idete preko reda kroz Rajske dveri garant.

„Neka nevernike osudi ruka tog i tog na večne muke…“, Kad se vrati blagosiljaće samo ispravne…“, „Stradati za tog i tog je blagosloveno…“,…

Znači, ako sam dobro razumela svakog ko ne veruje u isto što i vi čeka opaka predstava na Sudnji dan.

Po kom kriterijumu se meri dobar čovek? Po tome u šta veruje ili po tome šta čini? Ako je neko stradao u ime naših greha onda je najbolji omaž ne činiti iste, predpostavljam. Ako se osećate dobro u duhu svojemu jer postite i molite se, poštujem to zaista. Ali ako ste prešli na samobičevanje…kako će to promeniti svet? Ako vam je potrebna sila da verujete to zvuči kao da se terate na to i ne šalje baš poruku koju ste hteli. Možda da probate umesto nevernika da stavite nasilnike ili neku gadnu kategoriju koju svi kontamo da treba zaustaviti. Ovako, dobijam obaveštenje da kad svako božanstvo siđe spasiće samo svoje. Pritom svaki vernik na svetu veruje da će to biti isključivo njihov spasioc. Koliko ste zaista sigurni šta je ispravno? Mislite na veru ili na ono kad ste krajcali zaovu jer ste joj prodali razvodnjeno mleko?

Mislim da se ljudi ne raspravljaju čiji Bog postoji nego kojim će ga imenom zvati. Ako je neko izabrao monaški život ili misionarski put i na tom putu se našao mnogima nesebično u pravom duhu toga što propoveda tu stvarno nemam šta da kažem, nego bravo. Koliko nas je sipalo vodu napuštenom psu sa ulice ili pustilo beskućnika da ruča u svojoj kući? Ili otišlo da leči gubave? Ajde da se ne lažemo u šta god da se veruje čine se stvari koje mi zamaglimo iza osnovnih rituala koje neretko slikamo za fb i to je to. Nekad je dovoljno  da samo budete fini i to se važi. Samo nemojmo zaboraviti krstaške i slične ratove započete usled: „naš tim je pobednički pa ćemo vam to i pokazati jer je to u ime Njegovo“. Iako nikad niko nije obelodanio transkript prepiske gde  On zahteva baš prolivanje krvi kao ni žiro račun za izdašne uplate. Izgleda da ćemo morati da verujemo na reč onima koji ga prestavljaju. Jer šta ima da dovodiš u pitanje nešto na šta nemaju odgovor. Sveštenik Asteka je plašio narod pomračenjem Sunca danas se častimo paklom. Čak i za peglanje u nedelju. Iako nigde ne vidoh peglanje kao opciju u bilo kom zavetu. Al dobro, slobodna volja isto ima dva kraja kanapa, valjda.

V) Srednje teška kategorija je poseban momenat. Sad objava nema samo gore pomenuto nego i naglašava da će te goreti i raspadati se ukoliko se ne urazumite u „toj i toj“ veri. Pa, predpostavljam da su vas suviše dugo samo upozoravali i da je vreme zarad vašeg spasenja da vas mlatnu nečim jačim. Mi prosto ne umemo da navijamo za sportski klub ako ne otvorimo bar tri lobanje navijača suprotnog tima. Jer samo se tako kod nekih vidi količina posvećenosti. Ne znate vi šta je dobro za vas ali oni znaju. Pa je sveta misija da vas spasu. Ne pitajući treba li vam spasavanje.

„Pokajte se zbog sudnjega časa da ne gorite u ognju…“, „Pogaziće vas vojska njegova…“, „Nemojte biti na strani Sotone…“, i moja omiljene „Ako verujete, podelite sliku u deset grupa i na dvadeset profila“ i „ Samo nevernik neće napisati Amin u komentar“.

O blagoslova! Onda po grupama za ljubitelje mačaka, cveća, heklanja i rezervnih delova za alfu iskaču objave ovog tipa. Iako vozačima alfe i treba Božja pomoć mislim da to nije baš najprikladnije. Nije važno, bitno je da vi niste izgoreli u paklu jer ste ignorisali traženo. I nije važno ako nekome to smeta jer taj je sigurno sotonin mali. Ne shvatate da niko nije ništa rekao protiv vaše vere nego protiv vašeg načina propagiranja iste. S kojim pravom mi se natura da moram nešto da podelim ako želim da verujem da sam ispravna osoba? Sa kojim pravom sam izrod ako nisam tresnula Amin u komentar? S kojim pravom ste mi upravo rekli da sam bezvredna jer sam samo skrolovala dalje? Odakle vam ideja da ću podržati nasilje nad decom ako nisam lajkovala sliku uplakanog deteta?

Stalno čitam kako je On ljubav, ali je  vi širite sa ovakvim statusima bez imalo iste.  Gledaš objavu i dvoumiš se, da li navući gnev Njegovu ( ovde bi sad mogli voditi polemiku do sutra jel Njegovu ili Njenu ili Njinu ili je možda u pitanju Univerzum, Prazno ništa,…al to nema veze sa ovim tekstom a kako fanatičnih ima svuda svima im se i obraćam) i preskočiti uputstva ili obaviti sve to i spavati mirno.

Jer opšte je poznato da kad stisneš like i share ti si već na korak od rajskih dveri. Blagoslovi stoti lajk neko od gore, zabeleži i pošalje arhanđele da vas obeleže emotikonima. Sile nebeske vas onda taguju na originalnoj objavi i nema šta da se brinete gde će te nakon umreća. Inače u raju su samo oni koji su folow i subscrabe ostali… nemaju preglede valjda. Smetaju vam oni od vrata do vrata? Pa koja je razlika od profila do profila?

Sokrat je davno rekao: „Pre nego kreneš bilo koga da lečiš pitaj ga prvo da li želi da bude izlečen?“ . Da ne gubite vreme i bespotrebno ljutite ljude. Sigurno ima onih koji vole što i vi pa eto niste sami u svom naumu. Neću da delim i prisilno stiskam Amin, moliću se kad osetim potrebu i bez publike. Deliću gladnog psa i dete kome treba pomoć za lečenje bez spominjanja imena nebeske sile jer od vašeg „Amin“ se neće ni pas najesti ni dete ozdraviti pa me manite sa objavama tipa: „Stisni like da dete ozdravi“ i „Ako veruješ da će je On ozdraviti stisni share“.

Ako sila nebeska nema druga posla nego da skuplja lajkove onda stvarno,…Imam novost za vas, neće ozdraviti tako, niti će jesti, niti biti na sigurnom. Setite se toga kad zaglabate batak nakon što ste satima treskali amin po fb ili insta. Uzdate se u čudo? Čudo bi bilo da nam ne pokazujete svoj strah od svega i svih u šta verujete i da usled toga stiskate šta god vam se kaže jer sadrži imena vere vaše. Postoji izgleda i poseban krug pakla gde idu ignoranti imena svetih u komentarima. Ako vam je stalo da se zna snaga vaše vere i da taj neko stvarno bude bolje onda ga nahranite, pomozite, pa onda aminujte. Ako niste u mogućnosti, dovoljno je i što nekome želite dobro kao što rekoh na početku ali bez onoga „Neka sila bude s tobom“, jer možda upravo gledate u gladno dete iz Jemena koje će umreti od gladi jer njeni roditelji nemaju za leba a imali bi da veruju u šta treba, jel da?

Naučite da komentari: „Uzdajte se u tog i tog Boga da vas spase i predajte se tom i tom u veri, đavo vlada pokajte se“ zameni „ ne mogu bolje od ovoga ali se molim  neka svako dete ima mir i zdrav život i sretno detinjstvo. Uzdam se u svog Boga da će čuti moju molitvu“. Svog Boga, ne nužno svačijeg. E sad već želim da znam koji je to Bog koji tako lepo uči svoju pastvu. Ako mi u startu pretite toljagom stvarno možda ne bih ni da znam.

„Bog: Danas sam srećna što vidim svoju decu. Sotona: koja deca? Bog: onaj koji čita. Sotona: Onaj koji čita je i moj. Bog: Da vidimo gde je deci mesto. Sotona: Ok, pa, moj će da padne i ništa ne preduzme. Bog: moji će pisati, amin!! I podeliti u 3 grupa na Fejzbuku.“, (originalna radost gugl prevoda sa sve ok kao sotoninom uzrečicom)

Daklem, blagosloveni da ste i vi i vaš lajk i share i nemoj da je neko sinovao samo inače će ići na blok u paklene predele a ako je greh omanji onda samo na 30 dana. I preporuči Boga svojega u četiri grupe i slušaj admina svojega koji je glas moj.

G) I evo ga ekstrem koji me je odlepio od razuma pa sedoh ovo da pišem. Slike krvavih haljina, prebijenih jedinki, teško obolele dece sa osipima i svakojake druge golgote sa govorom mržnje prema svemu što ne misli ili ne veruje u isto. Sa pozivom na linč u svakom pogledu.

Kako da pravilno sklopite ovakvu objavu? Obavezno ispod monstruozne slike prigodan tekst o nekome (dobro je ako je to dete ili starica) ispričajte priču o želji da bude vernik ali avaj roditelji i društvo ne dozvoliše. Onda što krvaviji smrtni ishod zbog tog uverenja i obavezno na kraju okret kako je dok je umirala stiskala obeležja iz svoje vere i radovala se odlasku kod Tvorca.

Da li stvarno, ali stvarno mislite da je ovo u redu? Prvo slike nikad ali nikad nisu to o čemu govorite. Konkretno dete sa ospom velikih boginja prikazano u katastrofnim mukama je krajnje neprimereno zarad reklame vere ukoliko post nije za pomoć istom tom detetu i zbog toga samo nemojte to kačiti ni deliti u druge svrhe.

Šta kao ja ne bih da ono bude bolje, da izbegne strašnu sudbinu? Ja baš volim što se muči? Vi mi kažete da volim jer nisam napisala Amin ispod. Govorite mi, da samo nacista, satanista, čovekomrzac i slično će ignorisati ovu objavu. Stvarno? Znači Jevrejin ,koji je u biti recimo dobra osoba, ne napiše amin i ne podeli to na svom zidu jer ste objavu obojili verski pa postaje nacista? Najomraženija kategorija koju ima u svom srcu, stvarno? Da samo osoba koja želi da dete umre neće napisati Amin? Sigurni ste? S kojim pravom ste me uvredili i okarakterisali unapred? Hoće li Amin da vas zadovolji? Širili ste veru imate novog sledbenika, javno.  A dete? Šta se na kraju desilo sa tim detetom? Pa, uzdamo se u sile nebeske, nek oni to srede.

Dosta bre više sa tim. Ako vam je stalo ne koristite takve stvari u marketinške svrhe nego pomozite gde možete. Svakoga sekunda u svetu neko pogine mučki od ruke nasilja, ratova, verskih neistomišljenja, sportskih nereda, nesreća i slično. Udarate na samilost zarad lajkova a nikakvo ja tu konkretno buđenje svesti ne vidim da se to zaustavi. Govor je mržnje jer u vašim objavama uvek je neko ko je vernik nečeg drugog ubica i napasnik. Bili ste na uviđaju? Ili mora biti da je loš jer ne veruje u to što i vi. Znate li koliko je duša stradalo od pijane i nasilne ruke prosečnog domaćina vaše vere? A? Imate li predstavu? Istih onih koji su uredno obeležili svaku slavu, recimo.

Nemojmo zaboraviti da delite objave kakvih Enrike i Gvadalupe profila na njihovim maternjim jezicima. Onda google translate (vidi primer gore) prevede to kako već prevodi. Ili svi parlate španski usled edukacije iz španskih serija ili se baš ložite na propovednike iz šatora. Ali strah od pakla je jači od pranja gaća nedeljom pa upišite Amin za svaki slučaj. Alo „vernici“, nije vam palo na pamet da se objava sa drugačijeg verskog pogleda prvo pregleda? Ako je recimo krst isti svuda što ga vi birate u Vizantijskom ruhu isključivo?

Znači nasilnik iz neretko izmišljene priče ( nek je mir s onima čije su priče stvarne) je uvek druge vere ali smetnete s uma da je objavljivač originalne objave neka druga grana vaše vere? Nije bitno? Ok. Zašto je onda bitno da ja moram ako vi imate fleksibilnost. Ako pišete amin ispod latinskog krsta ili krsta crkve svih svetaca (Mormoni) onda  ne jašite po mozgu ljude koji vole i dan zaljubljenih pa im gurate u oko svetog Trifuna. Aman više. A da se malo edukujete pre nego pustite jezik u pogon?

Samo je važno kako vas povređuju i proganjaju a kad vi to radite drugima to ne vidite? Jer ako ćete vi u tančine da zagulite evo mogu i ja.

Hrišćanski postovi ne idu na istoj slici sa turskim baklavama niti su kokoške u Vitlajemu snele jaja sa sličicama iz dnevnih novina. Šta ćemo sad? Crvena brojanica je nasledila crven končić oko ruke neke tamo vere koju su vaši dedovi prisilno ili namenski ostavili. S kojim pravom onda govorite drugima u kojoj su se veri pronašli? Ne sme niko videti dete prvih 40 dana? Zbog suđaja, možda? A ne, zbog nemate pojma, samo znate da treba. Stajaćemo tri sata u porti na svadbi da bi posle ispraznili deset okvira na livadi jer to stoji u Svetom pismu? Jeste nekad uzeli u ruke neku drugu versku knjigu pa ste je onda osudili? Niste, jer je to jeres. Pa gospodo i gospoje jeres je i da postite a psujete komšiju, ne pričate sa rodbinom, sudite se sa bratom,merkate svastiku, mrzite druge jer ne misle kao vi ne navijaju za tim koji volite i naravno nemaju isti dijalekt.

Samo ste vi nebeski, setite se toga kad se nabijete na plaže Turske, Egipta umesto u banje i pored potoka svoje zemlje i kad kumu odnesete kapitalistički viski na krštenje deteta jer nećemo da se brukamo kod rodbine sa flajkom domaće prepečenice. Na slave obavezno idite sa servisima za kafu, veš mašinama i lusterima. Sem tog žita jer neko video so i hleb na tasu sem kad se otvara auto put negde?  Golica, a? Ako bi smo vam uzeli svaki predmet koji je izmislio neko druge vere ne bi vam mnogo ostalo. Ajde da živimo na slami i ložimo ognjište u jedinoj sobi zemunice. Što da ne, mislim ako ne prihvatamo ničije onda ajde da ostanemo tako. Što veća sveća za praznik i pognuta glava a na nogama nike patičice od tri glave minimum. Msm nisu nas patikama bombardovali nećemo valjda ići u natikačama. Kako zvuči fanatizam sad?

Izvesna biblijska ličnost je hranila jednom ribom i jednim hlebom pa nemojte zaboraviti da dignete omanji kredit za sve slave i preslave sa srednje velikom pragnjetinom na žrtveniku. I obavezno se ubijte od alkohola na nečijoj verskoj svetkovini.  Takav je običaj još od postanjka sveta. Opšte je poznato da je sv. Petar bio veliki poklonik Južnog vetra i da sa posebnim blagonaklonom  gleda na isti odvrnut do daske i rafale u noći kad stiže veliki praznik. Jer ako niste ispali iz topa onda niste ni obeležili. Na Sinajskoj gori je stajao počasni vod i ispaljivao plotune svaki put kad bi se čulo klicanje novom učenju. Znate, to što ispalite negde mora i da padne.

Sećate se nekad kako je bilo? Ono kad smo svi bili mnogobošci vekovima pa smo uz spaljivanje prešli na jedno trista godina u veru latinsku (katoličku)  pa tek onda u ovo? Šta ima i da se sećate kad ste rasli u radijatoru. Niste otišli u staru veru po oslobođenju nego u neku treću. Zaboravili ono par vekova pod Turcima,a ? Ne? Da? Šta ima veze ostao nam ajvar i zeljanik. Zašto vam se deca ne zovu Radojka, Živorad, Stanojko ili Miroslavka? Pa zašto kad je to naše? Aaaaa ne sviđa vam se… Vid sad… ko bi rekao. Ionako je najbitnije voditi polemiku da li je čips posan ako piše da jeste a nije jer ima verovali ili ne tragove mleka (stvarno tako piše). Pošto su čips jeli posle svakog molenija u stara vremena isto kao i smoki. Kažete da ste se adaptirali, druga su vremena? Dobro, jel vam neko rekao da u tim novim vremenima se pojavio i pojam kulture, tolerancije, poštovanja, uvažavanja, slobode mišljenja i verovanja? Niste primetili? A pojam prava? Ništa, a? Izgleda onda da se u vašem svetu prilagodio samo meni  povodom ručka i destinacija za letovanje. Imate li svi sertifikat da ste nevini u brakove ušli? Ništa ni to, a? Zašto onda ja moram sve što vi mislite da mora? Kad i vi sami selektujete šta vam odgovara?

Verujte u šta god hoćete, nazivajte decu kako vam volja, kličite gde mislite da trebate ali ne mudrosera…drugima. Znam, sad ću ja biti Sotonino čedo jer tako je najlakše da se rešite neistomišljenika. Samo ne znam ko mu više ide na ruku…

G) Special edicion:

Deljenje objava ekstremnih hrišćanskih crkava, najčešće Namibije i Etiopije čije objave počnu sa: „Pročitaj ovo ili će ti dete umreti“ ili ćeš umreti ti, ja, prvi komšija i pod obavezno u raspadajućim mukama sa prigodnom željom da to bude u što više i što težih bolesti. Ovo je obično rezervisano za razne Milomirke iz Donjeg Dupeljeva i Malog Mojmilova koje samo vide Isusa na slici i dele okolo bez da čitaju. Idu u paketu sa lajkovima onih koji su isto tako samo videli Isusa i ništa više. Koliko se ja sećam, taj isti je propovedao LJubav. Bio bi silno razočaran da vidi šta vi delite okolo. Radosti deljenja i komentarisanja objava koje se ne čitaju za one koji razumeju druge jezike postaju govor mržnje.

Stvarno? Voleti bližnjeg svog ne znači voleti samo istomišljenog bližnjeg svog. Ajde da se ne lažemo, Milomirka i Živojin imaju vrlo malu šansa da zaista pripadaju hrišćanskoj crkvi iz Ugande ili Namibije pa da možemo ovo otpisati kao šta ćeš…vera im je…Tako da sledeći put kad se osetite ugroženim jer neko „ugrožava“ vašu decu setite se da te iste Milojke iz naših redova treba edukovati. Da Nebesa imaju profil verujem da bi one prve bile blokirane iz sopstvenog udruženja.

Neznanje, neobrazovanje, netolerancija i želja za instant prikazom bogougodne persone vam je možda ulepšala dan i sad sedite na tremu zadovoljni što umete sa tehnologijom a i Bogom lično, nesvesni da vas se stide mnogi koji zapravo veruju u isti izvor. Neka ste vi meni napale komšiju što ne posti, ako, valja se, pa i vi ste postili kad ste kačili objavu sa željama da nekome umre rod rođeni ako vam ne turi lajk. Bitno da se minut posle okači džezva i muškatle i ako vam naleti jedna od onih sa poklanjanjem novca na osnovu slova imena, što je moguće istinito koliko i da Bog sabira lajkove.

Ne bi ste verovali  koliko nevidljivih ljudi ofarba jaja ili posti sredu, petak i Veliki post. Zapanjili bi ste se koliko ih je u toj veri jače nego stena ali ne znate da postoje jer nisu fb ratnici krstaši. Znate li koliko ima drvenih i kamenih verskih obeležja i jednostavnih bogomolja koje čekaju na kraju svakog ozbiljnog hodočašća? Ne znate jer je bitno da svetlucaju kvake od zlata, kajle od kilo i tetovaža hrama. To je samo važno. I da ste upisali Amin, pa vam je sve oprošteno.

Verujte u šta god želite i ne smarajte druge sa tim. Ako me zanima pitaću vas, razgovaraću sa vama. Ako je neko drugačiji i ničim vas ne ugrožava pritom ne spaljujte ga unapred, ne kudite i ne vređajte. Ako bi ste da širite jevanđelja ili šta slično prvo ih pročitajte. Ja jesam, i cenim da vam se neka ne bi dopala. Kao i u svim svetim knjigama uostalom. Jer to je pisano davno.

„Ulazi čovek u taksi: Ugasite muziku jer to nije bilo u doba proroka. Nemojte ići istočno nego preko zapadne strane jer je tako išao prorok. Sad stanite da se pomolim jer je tačno kolko treba sati. Zašto se ne zovete kao neko iz mog naroda to se proroku ne bi dopalo?“

A da ti malo ideš peške jer u doba proroka nije bilo taksija pa eto zajaši kakvu kamilu ako naiđe?

Isto važi i za lančane poruke tipa “ako ne podeliš” nećeš sra…mesec dana uz obavezno “ako se slažeš i misliš da sam i ja jedna od vrednih pošalji ovu poruku i meni”. Ako vas neko voli ili poštuje ne trebaju mu lančane poruke da bi vam to rekao kad god. Neću vam pokazati koliko ste mi važni ili koliko vredite sinhronizovanim porukama koje se prosleđuju kao kafa i vino od slave. Biraću nešto samo za vas.

Prestanite sa objavama tipa: „samo onaj ko želi da ovo dete ili ova mučena životinja strada neće podeliti ili lajkovati ili ako se slažeš da ovo biće treba tući ignoriši objavu“ jer ne mogu da vas ne pitam: Gde će vam ta duša koju toliko uporno čuvate?

E, pa ja  volim i radim kako mislim da treba tako što se prvo zapitam kako bi meni bilo da to što naumim radi neko meni. Svima čestitam sve što slave i ne želim im ništa do dobro bez dodatnih propovedi. Ne libim se da pričam o njima i učim o njihovoj kulturi , probavam njihova jela i saznajem značenja njihovih imena.

Nisam ja nikog izdala time, samo sam glasala za čoveka. Čoveka bez boje kože i verskog znaka urezanog na čelo. Za čoveka! Jer želim da i oni mene gledaju tako. Ne može vas neko roditi mrzovoljne, takvi sami postajete. Svakome prema zasluzi. Pa ko god bio. 22.000 religija od postanka sveta, 4.000 aktuelnih, mislite da ste specijalni? Specijalna je ista krv koju delimo sve ostalo sami birate. Ako rešim da napadam napašću jer ste zli ne zato što ne verujemo u isto.

Sećate se kako je bilo vašim starima kad su ih na silu pokrstili? Šta ima da se sećate bitno je da pokažete da umete to stručnije izvesti.

Verujem da ima nečeg većeg od svih nas. Verujem u sile Dobra. Verujem da čisto srce može da se moli kako oseća da treba. Verujem da nismo ovde tek tako. Ali ne verujem da pričajući o ljubavi sejete toliko mržnje. Kao što ne verujem ni da ste blagosloveni zbog toga.

Sad tresnite Amin negde ispod nekog posta koji skuplja lajkove da vam bude lakše i da osigurate svoje mesto kad za to dođe vreme.

Da, nakon života, jer šta ima da budete ljudi dok taj život traje.

S ljubavlju, Elena Alexandra

Promotivna akcija: sklopite prosečno domaćinstvo (iz dnevnika jedne žene kućevne)

(ovde ubaciti onaj iritantni zvuk simultalnog prevoda koji je iz nekog razloga tri puta jačim zvukom vazda prezentovan u sred filma a u trajanju od sat vremena)

„Zdravo svima! Rešili ste bolne vene uz preporuku deset plaćenih baba koje su tim gelom unuke oženile? Ispravili ste kičmu po uzoru na ratara slikanog u tuđem paradajzu? Pokupili ste sva razbijena jaja koja svi prosto imamo u svakoj sobi po podovima i granule ljubimaca koje nemate super samometlicom sa čak četiri menjajuće drške i bez saginjanja kao što se niste saginjali ni sa jednom drškom do sad? Paročistač vam je osvežio zavese, mladost i sećanje na prvu ljubav? Redovno uzimate samlevene organske kelerabe iz sasvim običnog mlina čija je inovativnost što stoji naopako? Svuda sa sobom nosite sijalice bez kabela koje svetle jačinom tri prosečna svica? Dobro ste se odmorili na pufnastom dušeku uz koji u narednih tri i po minuta dobijate i jastuk gratis ali samo u crvenoj boji? Onda ste na pravom mestu.“

(sad staviti sve one raščupane tete koje bole leđa i lupaju se po čelenki dok čitaju poštu koja im je stigla sa sve onim crvenim X preko ekrana)

„Ako vam je dosta vila sa bazenom i popločanim prilazom koje ste toliko nekad želeli. Ako više nećete da gubite vreme na dobar auto koji prolazi tehnički kad vam volja i ne treba vam funkcionalni odvod  i modernizovana živa ograda imamo pravu ponudu za vas. Super truper „napravi sam“ ponudu: tangram origami prosečnog domaćinstva! Zabava za celu porodicu! Možete je ostaviti da propada tako godinama, praktično postaje neuništiva ukoliko ste i vi sam svoj majstor. Generacije mogu da je dopunjuju a isto tako generacije je neće otuđiti, jeeeeeer niko je neće! Šta ti misliš Đorđo?“

„Mislim da je to fantastična ponuda! Slažem se Gvadalupe, ovo je ponuda koju treba iskoristiti. Pritom cela porodica može posle da koristi isti fen, jeeeeeeer, zato smo tu po ceni od samooooo 58745856698578855458, 99 para!“

Uputstvo za sklapanje prosečnog domaćinstva:

1. Objekat

Ne bitno da li ste se opredelili za kuću ili stan objekat prvenstveno mora biti bespravan. Znači u celosti ili delimično tek toliko da vaša terasa izlazi komšiji unutar spavaće sobe. Dozvoljeno je da objekat stoji na samoj ivici puta jer pravi domaćin prosečnog objekta mora znati da svaki metar njegove dedovine je njegov i ako nekome treba trotoar eventualno može da ga otkupi po metru a u ceni ara. Ukoliko vam to mogućnosti dozvoljavaju obavezno stavite septičku jamu koja preliva, kod komšije naravno.

Objekat može biti sklepan od prirodnih materijala. Postoje mesta gde često izraste polovan kauč poput pečurke. Tako lako možete ubrati rasade šuta kojim možete da se poslužite u ovom praktičnom sklapanju. Objekat mora da se postavi tako da prosto,  se ne uruši. I to je jedino pravilo gradnje.  Jako je važno postaviti prozore tako da se može  imati u vidu kad se komšija kupa i ko mu je došao u goste. Ukoliko vam se dopada ideja ovakvog doma uvek možete iznajmiti neki uz napomenu da su u ponudi ostali samo još ovi jeftinijih verzija a shodno tome koliko i ne možete više od toga. Ha! Gvadalupe se slaže. Ako vam se ne dopada iznajmljeni objekat uvek se iz istog možete izbaciti. Za one koji pozovu u narednih dva minuta poklanjamo i ekspres nadrkanog vlasnika koga uvek možete aktivirati. Ukoliko ste vi vlasnik onda obavezno prepustite stanarima da poprave i plate sve što ste vi iznajmili kao stan a zapravo je šupa i redovno dolazite nenajavljeno da vidite šta se kuva u šerpi.

 

Objekat nipošto ne sme priuštiti  fasadu, toplu vodu, grejanje, podnu i vodovodnu izolaciju kao ni uzemljenje. Ne sme da poseduje funkcionalan prozor, ulazna vrata moraju biti metalna, ulaz zajednički i obavezno, ali obavezno, ne zaboravite da sklopite tanke zidove. To je važno zbog socijalizacije i spominjanja familije. Poželjno je ispod prve sobe imati podrum od koga vuče ladno i rashodovan tavan kroz koji duva. Ukoliko poručite najčešći model od jedne sobe u koju staje 20 žitelja užih i širih pokoljenja onda je obavezno da bude u suturenu, zajedničkoj vešernici ili na ploči ujkine štale što će vas koštati skuplje. Kod ujke, naravno.

Objekat mora da bude predmet sudske rasprave, da mu odpadaju delovi i da obiluje vlagom. Obavezno mora da ima jedno nelegalno parking mesto na kome stoji tri automobila i dva zauzeta legalna na kojima stoji jedna ostavljena prikolica. Ispred objekta se isključivo istresa nos na beton i obavezno se isprazne džepovi tokom polaska na daleke pute do obližnje radnje gde će te pipati hleb i bosti noktima tikvice.

 

Uređenje objekta iznutra:

 

Nije važno da li ste naručili samo svoj ili iznajmljeni model svakako ga morate urediti.

 

1. Predsoblje

Obavezan je  uramljen poklopac od bombonjere. Mora imati kredenac višenamenske primene za tegle  i metle, jakne i cipele, priručni alat i sve ono što niste bacili jer će vam jednom trebati. Cipele se aranžiraju po celom pola metra prečnika podu i jako je važno da se ukuca ekser da se obesi jakna i ključ. Ako ima mesta obavezno staviti vaznu o koju će svi da zapinju. Vrlo je važno tu sprovesti vidljive žice, viseće kablove, bar sedam pokvarenih kišobrana, trulu razvodnu tabli sa osiguračima iznad vrata koja varniči u časovima praznika i naravno dedinu spomenicu. Obavezno, ali obavezno staviti belu krpu preko otirača. Jer otirač inače služi za ispod tanjira kad ručate. Nemojte zaboraviti stikere po zidu ispred vrata i prekidače u boji drveta, nek ima. Ukoliko ima mesta za ogledalo ono mora biti napuknuto u donjem desnom uglu i sa bar tri razglednice i dva računa sa hemijskog zataknuta u ramu. Ukoliko postoji slobodnim stilom zakucan ekser okačite sve od ključa koji ne otključava ništa pa sve do pertli, zlu ne trebalo.

 

Na pločici koja prikazuje vlasnike obavezno dodati mr. prof. dr. spec. trt. mrt. Kao i na spomeniku posle. Obratite pažnju da su Radojke sad Radmile a Veselinke su Vesna, nemojte pogrešiti. Prag mora biti bušan na jednom bar mestu da možete ugurati melem za čukljeve koji ste pazarili kod vračare. Đubre se ostavlja ispred vrata ukoliko ga već niste bacili kroz prozor. I zapamtite, stepenište zgrade kao i sve preko vaše tarabe nisu vaša briga i nema šta da čistite tamo. Sanduče obavezno ostaviti da se prepuni reklamnim materijalom pa isti zgužvati i baciti što bliže ulazu. Predsoblje ne sme imati sve delove parketa, linoleum mora biti načet bočno a laminat mora imati kontra isečenu lajsnu koju ćete prekriti ukucavanjem iskrivljenih eksera. Ovo je idealan deo objekta da razvučete kablovsku. Ovo je mesto za teglu u kojoj stoje hemijske pokradene u bankama koje ne pišu. I naravno, interfon putem kojega možete po ceo dan gledati ko kod koga dolazi i ko kad odlazi i sa koliko kratkom suknjom.

 

2. Dnevni boravak

Obavezno mora da ima tri kauča različitih dezena uz zidove i na sredini što veći trpezarijski sto. Tepih isključivo što cvetniji i šareniji i obavezno podvučen pod nameštaj  što će mu omogućiti da se pere pri prolasku Halejeve komete. Jako je važno imati pri ruci najlon prilikom slave za isti. Regal mora biti u tonu, znači birate onaj sa udubljenjem za Grundigov televizor i jednim staklenim delom gde stoji kristal od svadbe i ovde možete kačiti razglednice po staklu. Kao i slike vaše i naše mladosti. Obavezno ovde odložiti jorgane u donje delove regala i ako slučajno imate neku knjigu neka to bude „Istorija Jugoslavije“, recimo. Na stolu koji vam je na sredini jako je važno imati ogromnu činiju u kojoj možete držati ključeve, sitninu, dve jabuke, tri slepljena andola, mačku i papiriće od bonbona.

 

Hekleraji idu po naslonima kauča, stolu i stolicama na sedalnim mestima kao i ispod Adam cvećke od sedam metara uz prozor. Zavesa obavezno mora biti plisirana ili čipkasta i sa što komplikovanijim sistemom za razvlačenje na plafonu. Kuća nije kuća ako iz filtera mašine ne vadite one male bele kukice za istu. Slike su gobleni i pod obavezno moraju biti u teškim, zlatnim ramovima koji su opet obavezno oguljeni do gipsane podloge. Za ovo se morate seliti često pa ako hoćete da budete opremljeni kako treba eto šta vam je činiti. Uz fotelju postavite stočić ili tabure i par papuča kao i naočare na sedalnom mestu da bi ste lakši mogli da sednete na njih. Naočare posle vezati lastikom umesto drške i kupovati isključivo kod Kineza od oka jer je nezgodno čekati redove kod očnog a još manje imate novca za prosečan ram. Ispred fotelje staviti dodatni tepišćić zbog radi ne izlizavanja onog ispod. I svaki put pomerati bar jednu trpezarijsku  stolicu da bi ste videli tv. Ukoliko jedete za ovim stolom ne koristiti poslužavnik mnogo je efektnije igrati se potapanja mrva u milje rupicama. Za slavu obavezno polu žuti brokat stoljnjak  spreman da primi još koji ajvar na sebe i moču od praseta. Stolice moraju imati raznobojne jastučiće i ne smeju nikako biti model koji se skroz uvlači ispod stola.

Pepeo po stolu obavezan, skuplja se liznutim prstom ili duvanjem u isti. Pa nek čisti onaj što sedi prekoputa. Ovde stoji i sat koji ne radi godinama kao i figurina mačke kojoj je okrznuto uvo. Kao i baba koja pozira za slikanje sa uskršnjim jajima.

 

3. Kuhinja

Izuzetno je važno da bude što manja i sa malim ili nikakvim prozorom. Roletne isključivo iskrivljene i zarđale u nemogućnosti da se otvore ikada više sa što više golubljih potpisa na istim. Ovo važi za ceo objekat. Kuhinja mora biti sastavljena od tri različita dizajna elemenata sa bar dve zaglavljene fioke od kojih sa jedne visi naslovnica. Ukoliko ovde jedete onda je jako važno da na tom mikro stoliću stoji sve od leba do pokojnog dede. Tegla sa gumicama obavezna. Što više artikala to bogatija kuća. Mrve se ne kupe, poslužavnici idu jedan na drugi i jako je važno da ovde visi kalendar, crkveni ali iz svih godina. Pošto niko nikad ne zna šta se radi sa napuklim brojanicama ili isteklim svetovskim kalendarima.  Naravno da niko nije lud da svecem obloži police u špajzu ili dno kante. Luster obavezno onaj na razvlačenje i u crvenoj boji sa sijalicom koja viri iz njega. Pločice moraju biti razbijene na par mesta i obavezno imati svaku treću drugačiju.

Čaše moraju biti različite a šoljice za kafu nefunkcionalne u dršci. Tacna obavezna za rahatluk isključivo od oraha da se vidi da se može. Redovno omogućavati trulom odvodu da napravi pomor. U sudoperi obavezno je čaše spuštati u masne šerpe potopljene pre dva dana. Krompir i slični artikli se direktno ljušte u istu tu sudoperu  i moraju se nalaziti u svakom potopljenom sudu po malo. Česma, isključivo, ona na kojoj odlaze gumice i pogrešno su stavljene oznake za toplu i ladnu vodu. Lepljeni stikeri moraju biti uporni da zadrže krpe a iznad šporeta obavezno zakucati nešto prigodno tipa: „domaćice manje zbori da ti ručak ne zagori“ ili „danas kada postajem pionir…“. U prozor stavite dve manje cvećke da se ne vidi oguljen sims a na frižider što više magneta koje će te izbegavati da glancate što češće. Na frižideru obavezno vaznu i deset praznih kutija za jaja. Zapamtite, hleb se posle sečenja ostavlja na radnoj ploči a možete ga i kidati u staroslovenskom duhu. Kese od supa i makarona obavezno nabijati u viseće elemente tako da kad otvorite sve padne na vas. U uglu imati kesu sa kesama finim i kutiju kesa sa kesama ne tako finih zarad đubreta. Kad ponestane kesa ne tako finih onda izaberite od onih finih neku najmanje finu. Kuhinja mora imati krpu preko drške od rerne i jako je važno da poseduje otvorenu kantu za đubre. Uvek imajte dve šerpe na šporetu, jednu sa klot pasuljom od deset litara vode jer tako smo u mogućnosti  sa deset zrna pasulja i jednu u kojoj se otkuvavaju gaće i krpe istovremeno.

 

Aspirator ukoliko ga posedujete mora biti pokvaren i sa njega moraju visiti konci raspadnutog filtera. To vam ionako samo služi da drži tri manja ćupa iz Mataruške banje. To doprinosi da cela zgrada zna kad kuvate sarmu, pržite ribu ili pivom zalivate butku u rerni. Obavezno pri zajedničkim odvodima ispirati kiseo kupus u sudoperi da bi i druga strana mogla da uživa u tome. Jako je važno da u svakom ćošku kuće živi kolonija spora a da plafon ima onu finu oker bojicu od motanog duvana.

 

4. Spavaća soba

Ukoliko već silom prilika ne spavate u dnevnoj ili uz smederevac u kujni onda u ovoj sobi je jako važno da imate krevet sa propalim dušekom i pokvarenim makazama za razvlačenje istog. Ormar mora zauzeti pola sobe, vrata mu moraju biti zatvorena rajberom napravljenim od iskrivljenog eksera  i mora imati u sebi garderobu skupljanu zadnjih dva veka koju nikad nosili niste. Na ormaru obavezno moraju da stoje kutije od raznih uređaja, šešir za plažu i polomljene skije. Obavezno je i ovde imati tepih koji ide ispod nameštaja i natkasnu za lekove, vodu, veštačke vilice i budilnik s tim da vodite računa da slučajno ne izgledate bogato, morate ovu natkasnu tako napuniti da svaki put zapinje ko sumanuta kad se otvara i obavezno mora biti nabijena do zida da povuče vlagu jer bez toga nema mirnog sna. Krevet mora imati prekrivač od zelene čoje i bar dve jezive  lutke u abažur haljinama da sede na istom. Ovde ionako uglavnom ne staje ništa drugo pa vam je ovo dovoljno. Sem ako baš insistirate da imate i sobnu lampu. Pod uslovom da vam ovaj jedini utikač ovde nije zauzet produžnim kablom koji odlazi ko zna gde po kući. Ukoliko imate mesta ovo je zgodno mesto da stavite ladnjak.

 

5. Terasa

Ukoliko postoji ista onda tu stavite ladnjak pa se provlačite oko njega. Obavezno ga isključiti tako da se otapa po komšiji ispod dok ste na ekskurziji sa penzosima. Ladnjak mora imati više višanja nego bilo čega drugog. Možete imati neki set za sedenje a možete i samo jednu hoklicu na kojoj će te držati babu veći deo dana kao video nadzor. Obavezno je imati ceo štrik popunjen plastičnim kesama koje su oprane i suše se. Cveće može da boravi po zidu terase a ukoliko vam kako je i planirano ovim projektom otpadne pod terase izaberite neko viseće da se ne vidi projekat. Terasa mora imati jasan pogled na aktivnosti komšija. Mora imati strateški položaj za kontrolu ulaza u objekat i dovoljnu razdaljinu da se možete dovikivati sa nekim prekoputa oko bitnih životnih stvari kao što je zimnica. Kao što rekosmo sa terase se baca đubre, pljuje se i ukoliko ste u mogućnosti jer je kupatilo već satima zauzeto, piški u odvod. Kad smo kod istih oni moraju biti uglavnom zapušeni a oluci pored moraju biti napuknuti ili truli. Objekat ne sme imati gromobran, brani se isključivo patriotskim naletom adrenalina na društvenim mrežama.

 

6. Dečija soba

Ukoliko imate prostora po nacrtu za ovu sobu onda je ona obično mala. Kreveti na sprat mogu rešiti problem ali ako usled situacije u kojoj ste sa vama još uvek žive deca vaše baba tetke onda je pomalo nezgodno. Sigurnije je da starijeg sina sa ženom i dvoje dece stavite u gornji krevet  a unuke mlađeg u donji. Ovi gore već znaju da ne padnu a donje će te sačuvati dok se sinak ne vrati sa arbajta. Ovde nema mnogo govora o uređivanju jer ko je ikada video dečiju sobu urednu. Ali možete da obratite pažnju na prekrasan dizajn zidova po metodi voštanih i akvarel bojica i da tako oplemenite prostor na mestima gde su deca ionako sljuštila tapete. Kad smo kod tapeta, u svakom delu objekta tapete moraju biti sa printom cveća ili na štrafte u što tamnijim bojama i sa što više patine na sebi. Nipošto se ne smeju slagati sa dezenom tepiha i nameštaja.  U dečijoj sobi uvek možete odložiti bicikl na zid uz pomoć par eksera.

 

7. Trpezarija i hodnici

Ukoliko imate ovo kao posebnu prostoriju onda niste na pravom projektu. Naša ponuda isključivo nudi prolazne prostorije bez grejanja ili sa curećim radijatorima koji počnu sa tim u januaru tek a isključe ih u junu. Naš objekat je predviđen da vaš ionako nepostojeći budžet ničim ne optereti. Znači ova tačka je anomalija ukoliko je imate.

 

8. Kupatilo

(Pročitati uputstvo za upotrebu kupatila prim.aut.) Zbog predviženog ne prostora u  njemu mašina za veš mora biti osnovna prepreka za zatvaranje vrata, njeno crevo mora biti nad kadom zarad hvatanja ceđi i mora na sebi imati sav onaj veš koji u korpu nije stao. Mora biti prikačena na odvod koji ima slab pritisak i što više kamenca. Kada mora biti ulubljena i nipošto izolovana. Bojler nije bojler ako vas ne drma struja dok se kupate. Ukoliko vas baca i do metar onda ste dobro sklopili porjekat. Na kadi obavezno je imati 6 praznih boca od šampona koje stoje naopako i koje ćete rušiti i skupljati svakodnevno. Sapun i wc papir kad dotraju se , napominjem, ne menjaju. Samo otvorite novi sapun preko ostataka starog ili nabite još jednu rolnu preko ostataka od prošle. Ruke prati ovlaš i ne tako često čak ni posle nužde jer je jako važno da se peškir za ruke crni još tokom prepodneva. Prozor kupatila mora biti jako visoko, model non perato i da gleda na izduvni haustor zgrade recimo.

 

9. Podrum i tavan

Za slučaj da imate ovo a neretko je to ista prostorija morate znati da ovo nije prostor ako u njemu nema bar jedno leglo osa i dva pacova. Ovde bez bojazni možete ostaviti kacu od kiselog kupusa sa sve rasolom dok ne nađete vremena da je operete. Msm, kad god. Godinu, dve godine…niko vas ne požuruje. Ovde možete odložiti jelku ili je prosto možete izneti pored kante negde u junu. Ukoliko sumnjate gde bi mogao da bude nestali pradeda, verovatno je ovde negde ispod svega što ste sačuvali ako vam ustreba. Obavezno imati u ovom prostoru seksi kalendar sa prigodnim tekstom o vulkanizaciji guma. Ukoliko nemate dvorište u kome odlažete trule školjke od starih warburga ovo je idealno mesto za to.

 

10. Komšiluk

Objekat se postavlja isključivo na vetrometini između ljubopitljive komšinice koja zna šta vam se desilo i pre nego vam se desilo i komšije koji će samo za vas redovno u nedelju ujutru čukati hiltijem i kositi travu. Prilikom prodaje i nabijanja cene za iznajmljivanje obavezno naglasiti da je objekat u blizini crkve ili groblja. Posebna povlastica je ako ubodete i nekog ko se bavi trovanjem ili koćenjem ljubimaca koje uredno možete nalaziti u svom dvorištu. Deca vaših komšija moraju biti krajnje neartikulisana sa tendencijom da trče oko dva ujutru ukoliko su iznad vas ili da histerično odbijaju da popiju ricinusovo ulje ukoliko žive ispod vas. Bilo bi poželjno da imate i muzičkog entuzijastu koji će odvaljivati metal muziku ili Eru Ojdanića satima a ukoliko nemate onda to možete biti vi. Obavezno je prijavljivati sve što se miče u radijusu od dve opštine, i suditi se sa komšijom jedno pedeset godina zbog već satrulelog panja koji vam je deda ostavio. Neizostavno je da prvi dajete izjave na uviđaju uz detaljno ispričan svaki neprovereni trač i da organima reda stavite do znanja da je to što ste vi zaključili gledajući sa prozora zapravo činjenica. Redovno učestvujte u svim slikanjima za televiziju i u podrivanju komšije za najlepšu baštu ili terasu. Recimo naftni derivati su dali fantastične rezultate. Posebno je važno ukoliko imate ljubimce da budu na što kraćem lancu i bez vode što češće, da se ne čiste od buva i krpelja i da obavezno prezime napolju u straćari od traktorskih guma i letvi iz bivše kujne. Ukoliko mu obezbedite i blato okolo uboli ste. Ukoliko vi ili vaš komšija primetite čist veš na štriku brzom brzinom iznesite roštilj i dimite sve dok vam sam poglavica Komanča ne odgovori. Biljke  koje prelaze u vaše dvorište obavezno fajtati onim za spaljivanje trave a ptice gađati kapislama i spaljivati im gnezda. Izuzetno je važno bušiti gume i čim se komšija okrene nešto nekom reći u poverenju. Naravno, posle taj neko to isto prenese u poverenju jer samo tako je ovaj projekat održiv. Ukoliko vam se crep strovalio kod komšije samo manuti rukom. Ukoliko je pukla vodovodna cev isto tako. Ako ste u mogućnosti nabavite dve krave i vežite za ogradu i jedno par sitnih koza da imate razlog dovlačenja slame. Ako vam se u dvorištu zapate zmije dostigli ste vrhunac idealizma. Otvarajte tuđu poštu kad god je to moguće. Igrajte društvene igre tipa: sa koliko momaka je izašla komšijska ćerka ili koja komšika ne ume da opere prozor kao vi. Ukoliko nemate jasan pregled komšiluka nabite nos na njihov prozor da bolje vidite. Uvek i u sve se mešajte i obavezno istaknite da bi vi bolje upravljali nečim usled godina gledanja političkih i poljoprivrednih emisija. Mrzite sve što vam nije po volji po bilo kom osnovu. Širite jevanđelja i nacionalizam dok ni po koju cenu nemojte ostaviti posudu sa vodom za napuštene i komad hleba za gladne. A još manje ne ističite da ste dedinu njivu prodali da kupite mečku. Objasnite ženama gde im je mesto, sinu koliko je bitniji i svakome ko je ustao tog jutra da bi vas uslužio koliko je važno da postoji zarad vas, počnite od kasirki recimo. I eto, očas posla vaše domaćinstvo će zablistati što možete dokumentovati raspad komentarima ispod svih mogućih objava gde se bavite profi trolovanjem. Obavezno se derite kao magarci dan i noć, ostavljajte uključen tv do daske i vičite, vičite svim svojim srcem i dušom na snajke i zetove, unuke i supružnike. Ako vam opadne sevdah možete se i gađati.

 

„ Pa ovo zvuči sjajno Đorđo! Kakav projekat i tako lako ostvariv! Prava poslastica za sve one koji su usled nedostatka novca emotivno vezani za kolko tolko funkcionalnu stolicu. Sve što ste maštali sada je dostupno po nikakvoj ceni. Zašto da želite normalan krevet u kome još uvek ne spavate sa babom i praujnom? Zašto da nabavite šteker koji ne varniči kad možete zauvek imati ovakav dom? Kome trebaju normalna primanja kad su domaćini ionako masterizovali ovakvo okruženje.“

 

„Tako je Gvadalupe, uz ovaj projekat ide i funkcionalni fosil koji će vam objasniti kako sve ovo da pravilno upotrebljavate jer tako su njihovi stari tako morate i vi. Poručite ovaj divan dizajn dok još traje ponuda.“

 

Ukoliko vam se dopao naš novi proizvod poručite i ostale. Postanite super seronja po promotivnoj ceni. Jer kad već nemate ništa nemojte imati ni dostojanstvo i kulturu i živite tako da od vas niko drugi ne može da živi.

 

S ljubavlju Elena Alexandra

 

Kako postati grande ženetina i udati se ničim izazvano (Iz dnevnika jedne žene kućevne)

 

Ne sanjaju sve žene da zapojašu onu venčanicu u kojoj se automatski pretvaraju u kosplej tipa abažur za stonu lampu sa metrima heklane zavese koja visi sa iste niti imaju želju da se na prigodnoj im svadbi se pruži prilika da po prvi put upoznaju rođake koji su došli samo da bi držali muziku i puštali pesme svoje i Mojsijeve mladosti. No, ako vam se ipak omakne da nabavite jedan primerak muža onda bi bilo zgodno da se ne vodite starim narodnim običajem i da uputstvo čitate tek pošto ste rasklopili uređaj. Jer, kako god okrenete višak šrafova je neizbežan. Dobro znamo, da kako postoji dobar i loš prašak za veš tako postoji i kvalitetan i onaj drugi oblik mužjaka. I u to ovde ne bih da zalazim jer to je valjda svakoj jasno. Nekoj nakon ko zna koliko godina a nekoj i pre nego je zino nešto da kaže kad ga je videla prvi put. Ali, ovo nije priča o tome, što ne znači da neće da završi u nekom novom blogu.

Pošto bi moj život bio krajnje isprazan da mi milion fešn blogerki nije pokazalo kako da bjuti blenderišem i kako nisam mogla da zaspim dok nisam otkrila šta sve nose u svojim tašnama, reših da vam predočim osnovne životne smernice. Jer, jako je važno da imaš neki perspektivan posao recimo tipa, uglednog tviteraša i da celom svetu pojasniš neke stvari, tipa, rupe na saksiji. Pa u skladu sa trendovima prenosim vam iskustvo sa terena povodom ove teme ne bi li imale kakav- takav uvid. Ni malo ne pucajući na milion sledbenika koje mogu posle da nabijam na nos Živadinki preko plota pošto nju prati samo kera po avliji. Ma gde bi ja…

Daklem, ovo je uputstvo kako da bidnete trendi ženetina koja se pritom i udala. Iako je opšte poznato da je muž odraslo muško dete o kome majka ne želi više da brine ipak postoje instrukcije kako ga savatati. Posebno ako sa njim ide i status, lova ili koji hektar zemlje na putu za nigde i zato je neohodan trening. Prvo vidite u kojoj ste ligi. Postoji ženetina u pokušaju Svemirska Prepi…, ženetina Kalamiti Dželjana i ženetina luče iz Mojmilova.

1.  Ideja da se ima muž.

 Može nastati bilo kada a najčešće od trećih lica.  Javlja se kod još uvek moždano nerazvijenih ženskih deteta koje bi da budu princeze. Za one koje su htele da budu zmajevi ove bojazni nema. Ako vas još uvek drži potreba za šljokicama nabavite kostim Elze i sa mnogo manje migrene paradirajte u njemu svakog dana. Jer tog jednog dana kad bi ste to bile lako može da se desi da vaše šljokice završe flekama od pragnjetine i odvaljenim ujakom ispod švedskog stola. Ovaj sindrom se može javiti sa zakašnjenjem ali, bez brige sa vama je sve u redu, samo vam se potreba za samodestrukcijom javila kasnije. Negde oko mladalačkih godina možete osetiti da neobjašnjivo ludlio u vidu potrebe da kačite zavese i uramljujete zajedničke fotke a ne retko je podstaknuto lokalnim babama koje vas uredno podsećaju da ste već u ranim dvadesetim i da već celo selo priča da od vas ništa nema. Jer ako selo ne vidi da ste se udale vi stvarno niste ni za šta. Ako vas ovaj pojava sustigne u zrelim godinama, bez brige, dešava se. U ovom slučaju vaša prednost je što ćete sem njegovih okica ipak primetiti na vreme i druge stvari. Zavisno od debljine moždane kore ova ideja se može javiti i više puta tokom života a dešava se i više puta istovremeno. Znači, prirodan defekt evolucije za koji se ne zna šta ga tačno trigeruje. Ali se pouzadno zna da tu i tamo ispadne fantastično pa se ne vodi kao oboljenje. Nekad dolazi i kao posledica kletve: videćeš ti kad se udaš. Isto tako jako je važno udati se za nekoga ko ima i može. Samo što ti što imaju toliko posle sto godina skupljanja retko kad mogu, al, aj sad. Znači trendi seterka mora imati plan od malena, dobro razrađenu taktiku, gajgerov brojač i mapu sa blagom. Može da se posluži viskom ili rašljama ali i trendi mestima gde će biti viđena. Uostalom na ovoj tački su početnice u prve dve kategorije. S tim da Kalamiti ima stričeve koji su već ošmekali nečiju njivu i lavove na kapiji kao ulov. U trećoj je već savladala takari drške na sekire i da štrika. Prvi ajvar je spakovala u petoj  a prvu generalku na motokultivatoru oplela u sedmoj godini. Za luče nema brige, ona nema početke samo nastavke.

2. Kada je najpogodniji momenat za udaju?

 Imate par opcija. Jedna od njih je da redovno okrećete šolju. Jako je važno da uz talog soca pratite i bačen pasulj (može i prebranac sa rebrima) ili kukuruz (ne vredi da gledate posle kokanja) i da vam Venera bude u kući braka i to na spratu. Jer je tamo bolji signal. Nije loše ni ako vam se Saturn malko zabije u Uran. Ne zbog udaje nego što je vatromet fantastičan. Ako postane ozbiljno, bacite tarot a preporučuje se i bacanje pegle na krov da bi đuvegija okušao svoje sposobnosti kad vas na taj dan bude kupovao od devera iz Nemačke kao polovnu kozu. Naravno to je tek kad pređete igricu, a to je momenat kad njegova baba kaže da se snajka može uda jer je kafa odlična. Može biti povoljan momenat i kad vam dojadi da držite dijetu jer se brak pokazao kao oporavak organizma, bar što se kilaže tiče. Pogodan tren za ovo je recimo i kakvo letovanje sa koga ste se vratili u aranžmanu- 1 gratis. Aspekti se menjaju pa samim tim izdržite tokom narednog života strpljivo čekajući da se Venera ponovo zakuca u trafo stanicu.

Obavezno pri odabiru sale uzeti stadion, dve televizijske ekipe, sedam šminkera, četiri frizerke, psihoterapeuta, lajf kouča koji prenosi lajv i nikad muziku ispod soma evra po minutu. Slike obavezno ne ispod crvene papirne i sedam sati pre svadbe slikati se na autoputu sa balonima neomogućavajući kolima hitne da prođu. Obratite pažnju da se služe isključivo mu…od labuda u sosu od organskih mini keleraba koje rastu samo ispod Himalajskih vrhova i koje je opevao Dalaj Lama lično. Mora mini, da vam se slaže na uljanim portretima na kojima ste sa tri mini maltezera ili ponijima. Dakle, sve to ide u oksagoni tanjir na sredinu sa bljucnutim namazom od leprokarija. Upozorenje za one iz ruralnih predela: taj list salate nije salata nego dekoracija u vidu originalnog lista Adamovog i nemojte da ledenog labuda nazivate guskom. Iz iskustva vam pričam. Inače vrlo brzo nećete biti u njihovom trendi društvu. Važno je imati i dva sata poezije u vidu jednotaktnih pop pesama. Ako vam se slušaju vuci sa Manjače moraćete to drugom prilikom ili odaberite kategoriju Kalamiti. Dakle, fijaker obavezan, suncober ili muf kao Anastasija Romanov isto a poželjno je i da matičar dovuče sebe kod vas jer gosti onda znaju da ste imali sto evra  viška. Nipošto ne  preskakati crkvu i za to odvojiti bar dva dana dok se opeva sve od postanjka sveta. I krste sve pudlice. Savet: ukoliko vas pitaju od kad pratite manifestaciju, nemojte reći od restorana nego od crkve. Dolaženje za mladu samo u restoran, ne važi. Ne pitajte, znam iz iskustva. Nemojte da dozvolite da vam dolaze obučeni u šta hoće, svima ali svima 14525 gostiju osmislite stajling. I naravno, nemojte zaboraviti one pozivnice na kojima se precrtali peglu i luster i zaokružili novac kao na anketi za veniš. Jedan vam treba da drži tablu na kojoj piše aplauz i živeli. Svatovi moraju da znaju kad je najemotivnije. Da vas bar jedan dnevnik i tri tok-šou emisije prenesu. Ekskluzivne slike kako krljate batake od ameba idu posebno i dodatno se naplaćuju medijima. Kalamiti verzija obavezno sa mašinkom mesto bider majera i tompusom za popa Milojka. Slika se sa prasećom glavom pa tek onda sa svekrvom a neretko se ne razlikuju na slikama jer imaju iste brke. Ona ne ide fijakerom, ona jaše i sama skida kuma sa krova sačmarom. Sama je skuvala svadbarski kupus i nakon svadbe tura grifone na kapiju a u dnevni boravak ispod miljea prvi album Južnog vetra. Na slavi ne služi nego svira gusle i obavezno posle obaranja ruku dovrši gajbe, da se ne baci. Nema kad na medeni mesec jer sama će da pobode ektar vinograda psujući gradske kilavice. Ukoliko vam se pruži prilika da naiđe kakav potencijalni kandidat a vi ste u ovoj kategoriji obavezno je jahanje razularenog bika pred njim i hvatanje komšijske krave lasom u dva poteza.

3. Kako izabrati pravog?

 Ajte molim vas, pa koliko ste puta kupile cipele koje niste ni obule? Žena je u stanju da kupi nešto što ni nije njen broj ali je bilo na akciji pa šta očekivati od udaja? Ipak postoji način da izaberete pravog čoveka. Temeljnim posmatranjem, recimo. Ne njega, u njega ste se već zatalebale ili vam odgovara u vašoj trci da postanete ženetina. Ovde gledate familiju, drugove, navike i najvažnije bivše. Jako je važno da mrzite sve njegove bivše još iz prošlog života. Jer jačina vaše ljubavi leži u tome da mu sve one izlaze na nos svakodnevno. Možete recimo upoređivati, to je isto zgodno. Sa svojim bivšima, na primer. Ukoliko ima bar jednu tačku razlike, to je taj definitivno. Recimo, ima drugačiju boju očiju. Drugi čovek, bog te. Možete čim se okrene za vašom pozadinom da počnete da smišljate deci imena. Ukoliko mu se omaklo da kaže da vas voli nakon što ste mesecima to neobavezno tražili histeričnim napadima, možete smišljati i imena za unuke. Neke žene su mnogo detaljnije u pretrazi. Pošto im gugl ne izbacuje tražene rezultate najčešće izaberu kasnije. Neke jer znaju šta rade a neke se služe budženjem grafičkog prikaza, pardon ploče ili ne shvate da im sa vremenom slabi vid. Za odabir pravog većina muškaraca će vam olakšati tako što će vam staviti do znanja da se zapravo vi sviđate njemu. I to vam je završeno onda, šta ima da mlatite lepe glave audicijama. Tu opet uskaču babe koje vas podsete da: ćutite jer vas je neko teo. Ali da znate ako se oslanjate na babe to obično završi sa: onakvog čoveka da ostaviš…cccc…

Da bi bili kompletna super truper ženetina možete i da odbijate da kuvate ali nikad ne odbijajte da jedete. Posebno kad ne gleda. Restorani i dostava ne produžavaju vek vašim metar akrilnim noktima slažem se. Zaprška i Šanel ne idu zajedno svakako i to morate da izbegnete. Nikad, ali nikad, ne pominjite poparu koju ste krljale dok još niste bile kandidati za trendi udavaču. Jesti isključivo sa dva noktića čapkajući i žvaćući dugo i nabaviti ogromnu šolju za čaj i tri broja veći džemper (po mogućnosti njegov) jer ćete morati da imate redovan izliv slika na instagramu. Bez citata koji je izrekao Bukovski a potpisali ste Karenjinu i koji visi iza vas na oči mi ne izlazite. Pas isključivo rasan i mini i sa obaveznom tutu suknjicom oko vrata. Kad vas konačno odabere muž tražite da vam kupi za psa povodac sa svarovski kristalima. Posle kad se udate mogu i dijamanti. Bitno je da vidi da ste skromna duša na početku. Kuhinja mora biti  u belom mermeru i sa začinima kao na livadi. Šta ima veze što se tu samo drnda aparat za kafu i ledomat na frižideru. Bitno je imati milion svilenih jastučića i od toga bar pola sa vašim likom i likom vašeg hrčka. Po zidovima isključivo smeju da vise vaše slike od pre dvaes godina.

Opaka ženetina zubima kida čašu jer je pogodila pesma dok je mešala ajvar u kazanu i citira isključivo sebe. Pravog bira toljagom i po sistemu koliko može da uzore.

4. Planovi za svadbu i zajednički život

 Jako je važno da i pre nego napravite spisak troškova za svadbu u vidu pantljičare prvo probate zajednički život. U nekim sredinama se po mladu dolazi tek na svadbi ali one danas uglavnom već idu u paketu sa još nekim. Bitno je da je izašla iz svoje kuće tek tog dana zbog komšija naherenih na plot. Šta vi mislite o tome nije bitno bratiji koja je otrčala da okrene prase. I to je neki zajednički život pre braka sad šta ima veze što se odigravao u nekom senu. Možete taktički recimo, da suptilno ostavljate svoje stvari kod njega. Samo polako, počne se sa četkom za kosu obično a uspešno izvedena akcija se završava većinskim delom kupatila i izabranikom koji je svoje košulje, gaće i čarape uspeo da nabije u jednu fioku. Neretko onu od cipelarnika. To je dobro, ide vam odlično. Jedna od opcija je i da imate zajednički profil, to mnogo znači ljudima iz telefona i svima onima koji su daleko bili, pomislili da se nikada udati nećete. Obavezno je stavljanje i zajedničkog imena u znak podrške Indijancima koji su uveli trend opisnih imena. Vi idete korak dalje stavljajući na znanje da ste to vi i on i obe vaše familije i ex familije i ex rodna mesta i …Tokom zajedničkog života nikako, ponavljam nikako ne uvoditi pravila koja mu onemogućavaju da baca čarape gde hoće. To je rizično. Upišite se na kurs joge ili meditacije da vam bude lakše i sačekajte da se potpiše. Onda udrite svim silama jer nijedna čarapa ne sme proći nekažnjeno. Morate ponekad da dozvolite malo vremena jer njihovi umovi izopšteni od životno bitnih pitanja ne mogu da shvate iz prve da je jako bitno imati trista maskara. Nekad se uzbude, valjda od sreće, posle vaših šopinga pa to treba saopštavati trezveno. Oprez! U periodima pms sindroma ostavite im uputstva u vidu čokolade od trista grama kojom vas mogu gađati pre nego pobegnu. Budite uviđajne inače nijedan preteći neće. Ni slučajno nemojte da „izujete“ litar rakije pred njegovom familijom, najviše zbog toga što ćete tu istu tražiti nakon nekog vremena u braku. Najvažnije je ukoliko imate sliku prstena i okačite je da se ne zadržite na tome. Morate odvojiti vreme u komentarima za izjave tipa: pa šta si ti mislila vidiš kakva sam prepi…i ajde, kad ćeš ti više msm vreme ti je. Ovim prstenom se kvalitetno može mlatiti i ispred nosa a poželjno je i u oko u kafićima i po familiji. Obavezno komunicirati sa OMG, WTF; BZVZ, NMG i sa milion cepajućih smajlija ili plačućih ukoliko je neko ne daj Bože umro.

Za viši nivo polaznika kursa sem ovoga važi i sledeće. Nokti se menjaju na dva dana kao i nove cipele. Ništa banja, ništa bungalov samo Mauricijus zbog slika u lastika kupaćem vezanom samo oko vrata a na ivici bazena. Filteri neophodni. Služavke se nakon mesec dana zamenjuju iz bezbednosnih i drugih razloga baštovanima i održavačima bazena u vidu preplanulih Marokanaca. To zapišite, to čovek zaboravi u silnoj gužvi. Pre udaje vaša usta nisu vaša usta, vaše grudi nisu vaše grudi i tako dalje. Što se pre rešite vašeg i dodate svoje nove  vaše to pre…počnete da ličite na sve sem na vas. Ukoliko se njegova mama ne oduševljava sa vama maznite kinesku vaznu pri poseti radi upoznavanja jer tu verovatno više svraćati nećete. Isto je kao onda kad ste mažnjavale tojlet papir iz živinskog pogona u rodnom selu samo vam treba veći torbuljak. Posle zabranite i vi njoj da dolazi kod vas. Šta ima veze ko joj kriv što je imovina sva na sinu a vi mu se baš dopadate. Cvrc, ne može vam ništa.

Ove kršne slikaju cveće, uskršnja jaja i jagnjad. Neeee, ne kao obični smrtnici. Ovo se radi isključivo u trista slika koje ne kačite odjednom nego zasebno dok svima na početnoj i izsvih uglova ne viri bar jedno jaje iz oka. Obavezno deljenje Jašara Ahmedovskog i srcedrapajućih misli oca Pajsija. Pre jutarnje kafe ispod svake objave upisati amin a pojavom lančane poruke istu slati uz obaveznu napomenu da vam se vrati ako sretni dobitnik misli isto tako lepo o vama. Ukoliko vas obaveste da je dovoljno da podelite status i odaberete novac obavezno ga zalepiti u grupe, recimo: „hrono ishrana“, „uzgoj pastrmki“, „pomoć nezbrinutim životinjama“ i svakoj drugoj koja nema nikakve veze sa time. Bitno je da vi dobijete lovu samarićanskog prevaranta šta vas briga na koju tarabu lepite.

5. Imanje mladunaca

Pa sad, nije nužno da se razmnožavate iako se to babama neće dopasti. Ako se rešite na iste obavezno imajte na umu da ne samo da oni nisu vaša mini kopija nego su i njegova. I njegovih, i vaših i svih onih pre vas dvoje. Ovo nekad prosto postane igra pogađanja, krsta dedina i guzica babina da bi kasnije u životu preraslo u: isti si otac. Bez brige, uvek možete da izvučete bar jedno unuče koje će raditi sve ono što vi niste mogli jer ste prepoznali sebe a na opštu radost svojih roditelja. Ovde je isto jako važno nabijati te iste mladunce svakoj drugoj neudatoj  ili drugačijoj kategoriji. Jer sad vaš muž nije samo muž nego i sveti rasploditelj stvoritelj a vi ste u najmanju ruku Eva. Ono, propast  sveta  da vas nije bilo. Isto tako je vrlo neophodno da se deca upoređuju. Nema odmora, nema predaje. Dok nisu najfensereskija deca u kvartu sve mora stati. Brendovi, bulet blenderi, balet u prvoj godini i tečaj shvahilija odmah po rođenju su starter pek. Iz kuće ne izlaziti nipošto bez  fasadne opeke na licu, na pijacu isključivo u ekser Prada štiklama i obavezno svaki put naglasiti da sve postižete. Zato što ima glupača koje to ne samo da ne vide nego vas ni ne pohvale. Strašno, kakvih sve neosećajnih ima. Deca se tandrljaju samo u kolicima na jedan točak sa više nastavaka nego multipraktik.

Za ove sa višeg nivoa: nemojte zaboraviti koliko vas je bolelo kad vam je surogat majka rađala decu. To isticati vazda. Morate obratiti pažnju sa kime se druže, ništa ispod private tutora ne dolazi u obzir i dadilja sa doktoratom svih nauka. Daklem, deca moraju da imaju svako svoj javni i privatni profil. Na javnom zaposlite nekog da uređuje videe na kojima je baš bljucnulo dok pršte srceta po ekranu. To se isto plaća. Na privatnom može da razmenjuje slike noše i kako čerupa dadilju koja radi 24/7 zato što ste vi ženetina. Ženetine prve kategorije pod obavezno rođenja i krštenja da obavljaju u novinama. Javnost mora biti upoznata kako su uložile napor da ih dovezu pre bolova  u privatni apartman u Cirihu i kako su imale neopisivo majčinsko iskustvo tri sekunde pošto su se onesvestile od epidurala. Onda ekskluzivne slike smežuranog bebirona kome je upala kašika u med uz obaznu napomenu da će biti odgajan u staro viznatijskom ruhu. Bolnice su za papke.

Isto tako možete biti neprikosnovena kraljica zapuštenosti. Prva i druga pratilja izbora za: ne stižem da se očešljam i dopravim ovu jedinicu gornju. Ali i mis šarma kad sa balkona doviknete mlekaru da ga natačinjete na dnevni red jer je doneo greškom jogurt. To je isto jako važno ako hoćete da budete onaj drugi oblik ženetine. Svet obavezno obaveštavati kako ste žena stena i da ste voljna žrtva svog položaja. Ostaćete prepoznatljivi po dirljivim izrekama tipa: sve što imaš imaš zahvaljujući meni i ja sam te rodila ja ću te i ubiti. Ova kategorija rađa dok ne ubode sina a kad se to desi potpiše da se nikad neće roditi dovoljno dobra za njega. Na radost te neke koja se drzne. Znači, ovde se vežba pored samobitnosti i sadizam. Ova ženetina što urla na mlekara se porodi dok usisava i nastavi da plevi kupus. Za nju nije problem. I ona će vas uredno obavestiti kako to samo ona ume, čim vam natukne da je baš sad dok je izvodila operaciju na otvorenom srcu bufala sa svog ranča zamesila dvaes vrsta sitnih kolača za slavu. Kamion verzija ženetine uvek može da pridavi nekog kablom od rutera pa nije preporučljivo da joj deca imaju društvene mreže.

Naravno, ukoliko se nađete u zlatnoj sredini pa nekim danima se samo očešljate a nekim uspete i da zablistate bez prosera….khm…sažaljevam slučaj. To vam je srednje žalosna kategorija koja nema neki odziv na društvenim mrežama. Umrećete krajnje nešokantno. Sad vi vidite koliko je teško biti sirovina, mislim materijal za ženetinu. Ne može se to bez napornog ulaganja.

6. Odnosi sa familijom i prijateljima

Identični su odnosima sa javnošću. Ono, javno ih volite a tajno im bodete vudu lutke. Zavisi od predbračnog ugovora koji ste potpisale. Ili jačine svekrvine desnice. Može i javno ih mrzite a potajno očekujete da vam nešto ostave. Javno ih izbegavate a potajno …ih isto izbegavate. Javno ih obožavate i onda svi oni „spavaju“ između vas i muža. Može i on ovim da se bavi ovako, to vam je uniseks kategorija pa zato preuzmite inicijativu. Prava ljubav se ogleda u tome da oboje imate jednog zajedničkog rođaka koga oboje ne podnosite i takmičite se ko će više da ga nagrdi i ko će više okretati očima kad isti dođe na slavu. Dok se vas dvoje ne pobijete pa optužite jedno drugo da je smrad uvek pljuvao po vašem rođaku a da to trpite godinama. Šta ste vi ili on pljuvali po svojim rođacima, nema veze. Bitno da ima strasti.

Za jednu super ženetinu podrazumeva se da se sa svima ljubi u vazduhu pazeći da im se šeširi  sa nojevim perjem (zelenim) veličine suncobrana za plažu ne sudare. Kao, sa svima si dobra. Dok više nisi. Posle to perje leti. Odnosi sa drugovima su značajna stavka. Prvo i osnovno pravilo je da se on mora odvojiti od svih drugova. Posebno ženskih a najposebnije onih ženskih koje naziva ortakom. Jako je važno da, pazi sad, se prati svaki korak da se nesretna bratija ne bi vratila u njegov život. Drugovi se ponašaju nekad kao povratne bolesti i moraju se odstranjivati pesticidima. Jer kad nema drugova, nema fudbala, nema gajbi piva, nema zavesa prepunih dima, nema pepela po stolovima, nema roštiljanja baš kad vam mama dolazi, nema onog : „samo ću da skoknem“, nema po 150 evrića za svako kumstvo, nema tovarenja ključeva 13 u garažu i slično. Znači, to je važno jer ako to dozvolite može da preraste u nov motor. Ne samo da ste se rešile napasti nego imate vremena za svoje joge, fitnese, separee, osveživače, čistu kuću kad mama dolazi da puni piksle i naravno gomile ušteđenih po 50 evrića za kumino deseto dete i nove cipele. A od kuma, umesto motora, Bali. Dodatak za super ženetine podrazumeva i obavezno se okumiti sa poznatom ličnosti, može i iz rijalitija. Bar jednom dnevno izaći u skandal rubrici može i obična a jednom mesečno na dve strane u Kosmopolitenu gde pričate kako volite svoju ikonu zakopčane do grla ali u Luj Viton kućnoj haljini i sa obaveznim paperjem na papučama. Mini ker koji bleji ispod stilskog ogledala je obavezan. Čitaocima naglasiti u kom kutku svoje vile sedite, ležite, šorate, ne svirate klavir za ukras, slikate, trenirate (sa fotkama u elanke obavezno) i kako skoro nikad niste tu jer ste neophodni na Menhetnu veći deo godine. Muž se ne stavlja u kadar nikada, jer neretko izgleda tako da ga neće pokriti ni sav taj srebrni escajg koji ste poređale oko hrane koju vam je spremila nesretna Stanojka iz Malog Mojmilova koja mučena radi u vašoj kuhinji. Držite šolju arabike sa čia semenkama i listićem nane i bar deset lakiranih časopisa na stolu. Sve moram da vas učim. Ukoliko se slikate u klozetu to mora biti onaj u Ricu ili Hiltonu, naravno u Parizu. Da se stekne slika da se tu kake samo maline. Izlaziti isključivo sa ružnijima od sebe, zbog dominacije i samo na mesta gde će vas slikati. Vežbajte prvo na kamerama ispred banke ili na radarskoj kontroli. Znači vidiš radar, pućiš usta. Može da se vežba i na onim aparatima za geometre ali slike nisu u boji čisto da znate.

Kalamiti ženetina poštiva familiju  zbog običaja a svima namenjuje po tulusku za u…ako se zakači sa nekim to bez zabijanja traktora u staklenik ne prolazi a neretko je ne sobaljuju ni organi reda. Posle na seoskoj preslavi naglašava da sa nju niki ne sme da se kači. Obavezno mora posećivati kobasicijade, prasicijade, kupusijade i rakijijade gde oplevi sedam tezgi sa štrikerajem i visećim cvećem zbog radi da crkne komšiluk. Ponosna je na pobedničku sliku svog jarca u zoo reviji.

7. Kućni red

 Muž se po pravilu otima i batrga često pokušavajući da vas ubedi da kuvate kao njegova mama. Samo polako i smisleno pristupite ovome. Uvodite na natenane ispravan način kuvanja i neretko mu uskratite isti. Ukoliko je mama daleko toliko brže će se priviknuti na vaš lonac ili u slučaju nekih nesretnika živ kupus jer mora da se solidariše sa trendovima i stvar rešena. Ako ste dobro izučili kategoriju „odnosi sa familijom“ ići će brzo, ako ne vratite se na pasus iznad. Samit nesvrstanih mora redovno zasedati povodom mokrih peškira na krevetu, smrdljivih čarapa na trpezarijskom stolu i zapušavanja wc šolja. Zašto? Zato što em se izduvate i bude vam lakše em je besplatno.

Kako sad ovde od prosečne početne ženetine  da postanete super ženetina? Prosto je.  Nipošto nemojte ispustiti da mu bar jednom mesečno prefarbate omiljenu majcu u roze tokom pranja.  On će jako ceniti svoj novi izgled i biće vam neizmerno zahvalan zato što se to konačno slaže sa bermudama koje ste uništili, pardon, dopravili još tokom zabavljanja kad ste pokazivali svoje preporuke za udaju. Ali, namerno da shvati da vam treba služavka. Oni ne znaju da brinu o sebi, svakodnevno naglašavati kako da sedi, kako da diše, kako da sipa vode, kako da pozdravi vašu mamu i ako imate malo sreće gaće će obući pre a ne posle ulaska gostiju, i to sam. Obavezno skakati po nervima, sačekati da zaspi i onda ga podsetiti na divne uspomene iz  “41 kad se osmehnuo konobarici u Tivtu. Ukoliko ga to ne rasani automatski početi sa plakanjem. Prvo suptilno i u jastuk a onda sve jače. Pomaže i foliranje da ste sanjale ružno. Onda imate porciju tešenja do ujutru a to što on spava posle dok vozi kamion sa stočnom ranom za Mađarsku u tri ujutru, koga briga. Ako hrče imate više opcija. Jedna od njih je da ga tresnete i pravite se da spavate. Druga da ga snimate jer tako imate korpus delikt kojim možete izazvati pregršt simpatija kod prijateljica. Postoji i opcija kreča ali to je već ekstremno i rezervisano za Kalamiti. To što vi isto hrčete i oslobađate metan se nije desilo jer vi ste jednorog i kakite dugu. Znači ponavljate za mnom; ja sam jednorog i kakim dugu  i podrigujem konfete. E, tako.

Trendi ženetina kao viši stepen ove priče drži do sebe, ima svoj budoar i prvo se našminka pa se onda probudi. Suzu pušta, pazi vamo i uči, samo kad je pogodi humanitarna akcija koja se odbija od poreza. Nema cviljenja, to može da odlepi veštak trepavice. Pući usta samo kad je baja u blizini i kad je nevaljala devojčica. Boja ferarija mora se slagati sa bojom gaća. To je važno. Ne arlaukati  nego piskutati, prenemagati se i kikotati. Sa obaveznim: pa jaoooo ja ne volim da pričam o sebi ali ima nekih koje poznajem, strašno…Ne spavati na silikonskim dodacima zbog preturanja sa kreveta. Neke u tom slučaju spavaju stojeći zbog količine istih. Može da se ne spava uopšte jer ionako noću krstare po prijemima. Ne pozorišta, aman, rođendani skandal novina i slično. Goste primati u salonima u boji. I po bitnosti.

Biceps ženetina prosto ubije muža i zakopa ga ispod muškatli kad pretera. Kad ne pretera onda ništa, jer, njen Stanojlo je domaćin koga nema i predivan je kad ne pije sredom. Naglasiće pri prijavi nestanka istog da ne bi on bio ništa da nije nje bilo i da cela kuća na njoj leži. Ako ovaj  preživi epizodu ubistva, iako zubima cepa drva ona će mu prati noge da to može da natura snajki na nos. Ne preza da se pobije sa mužem jer je to zdravo i neretko ga dobije na ferku. Najlon na podu i gelenderu stoji još od kad je kupljeno, hekleraj na otiraču i kujna u kojoj se samo kafa kuva. Ovo im je blisko sa trendi ženetinama. Ostalo kuvanije ide na smederevac u podrumu a Stanojlo isključivo u poljski. Kad ne spava u štali jer na njegovom krevetu u pomoćnoj sobi stoji milje na naslonu. Što se tiče hrkanja ne smeta joj, jer hrče jače od njega.

One koje odvale spavanjac na njegovom ramenu neka ih, da ih ne budimo. One i nisu zainteresovane za ovaj kurs.

8. Dužina braka

 

Nije neophodna. Važno je namestiti poziciju gde uvek možete da se izvučete iz iste sa bar 80% imovine. To vam ostavlja mogućnost da posle pričate kako ste sve same stekle. Obavezno novinari da prisustvuju svakom prepucavanju, razvodu, sarani i slično. Početna kategorija uspe da joj ostane ili lova ili ime, retko oba. Savet je da na vreme trošite novac da bi ga bar u krpama i cipelama iznele. Ovde početna kategorija ženetina već zija sledeću žrtvu pokušavajući da avanzuje stepen iznad. Ili nulu više na čeku.

Super ženetina je već obavila ovo više puta. One se ovde dele na bele udovice koje prosto rade generalnu kad im dojadi status trenutnog muža i na crne za koje vam je jasno kako su to postale. Taman je mužu najmlađe dete proslavilo 80 rođendan kad vas sudba razdvoji. Jedva da je uspeo da vam prepiše sve što ima. Ovo je kategorija eksperta i ima mnogo da se vežba do toga. Posle pusti neku suzu tamo i vamo kad vidi objektiv paparaca i iz hobija se nateže sa ozlojađenom decom istog jedno deset godina dok se ne nagode. A dotle je već ovo obavila bar još dvaput.

Ženetina Ferguson se ne razvodi da joj se baba ne prevrne u grobu. Ako se i desi da pretekne u odnosu na svog muža onda  ručno gura volove na njivi da svet vidi da drži imanje, uredno to naglašavajući tokom liturgije. Pusti malo jače brkove da ima šta zasukati kad ošmeka krvavicu u izlogu. Ako se zatekne u stambenoj zgradi očekujte kiseo kupus u celom odvodu i isto takvo bure na hodniku. Šmeka dvogledom tuđ veš da li beli dovoljno i sadi sumanuto petunije od kojih polegne terasa. Uz jutarnju kafu iskuvava gaće i krpe na električnom šporetu neretko u istoj šerpi jer je ona odrasla na zdravoj rani i neće na nju ništa. Prati politiku i istu propagira po haustoru kao žitije. Hobi joj je cenjkanje i objašnjavanje seljaku na tezgi šta su njene jabuke. Prijavljuje muziku i nepropisno parkiranje kad ne gleda španske serije. Bluzu na draper oblači samo za praznik da joj se slaže sa zavesama. Ako ume sa društvenim mrežama obavezno prati ko joj je ukrao sliku sa jajima i piše nebuloze mlađim srodnicima. U sve se razume i niko nikada nije, niti će umeti kao ona. Prepoznatljiva po: lepo ti je to prijo, ono, nije kao kad ja zamesim… i …sve bi ja to na njivu vidi mene za sve me Bog dao.

Izvolte potpuno besplatno trendi kurs kako se prožetiniti na više nivoa. Želim vam sreću a i onima oko vas. Nemojte biti kao Živadinka da vas samo kera prati po avliji. Sabskrajbujte pola sela. I neka oni folow vas.

Pratite i moje druge akcije i popuste na lajf koučing neophodnih trendinga. Nema na čemu.

S ljubavlju Elena Alexandra

Uputstvo za upotrebu kupatila! /iz dnevnika jedne žene-kućevne/

Draga moja porodico!

Pošto je čovek odavno napustio svoju pećinu i sebi omogućio udobniji način života, morate znati da to pored komfora nosi i po neku odgovornost.

Čoveku je trebalo mnogo da siđe sa drveta, stoga nemojte me držati u uverenju da na to isto drvo uporno pokušavate da se vratite.

Pritom, doba robovlasništva je odavno prošlo pa ne očekujte da će neko, tiho i neprimetno iz senke čistiti za vama.

ŠTAPIĆI ZA UŠI:

a) Iako deluju stidljivo nakon upotrebe, da ne kažem osećaju se iskorišćeno, apsolutno je nehumano da se kriju iza veš mašine ili po podu. Pomozite im da pobede svoju anksioznost i prošetajte ih do kante za đubre, nek vide i oni svet van kupatila.

b) Slaganje gomila upotrebljenih štapića po veš mašini, nije bilo i nikad biti neće priznato kao pravac u umetnosti, tako da…ne gubite vreme.

v) Poklopac za štapiće je u tesnoj emotivnoj vezi sa natpisom: “higijenski”, što dovodi do toga da bi bilo krajnje surovo rasturati njihovu ljubav i tu kutiju držati otvorenom.

g) Svako od nas bi voleo da ima bazen ili makar onu brboć kadu i cenim vaš pokušaj da štapićima ugodite ali ma koliko oni uživali kad ih bacite u šolju, neko /a to zapravo niste vi/ mora ručno da ih prekine u plutanju.

PASTA ZA ZUBE:

a) Da je poklopac za pastu nepotreban, ona bi se prodavala bez njega.

b) Otvorena pasta ne kontroliše svoju probavu što dovodi do ostavljanja fleka, koje mogu dovesti do nemira, koji opet mogu da prouzrokuju omanji oružani sukob. Jer, nećete verovati, pamučna ukrasna prostirka na mašini koju neko pere i pegla nije za jednokratnu upotrebu.

v) Jasno mi je da je teško oprostiti se u srcu od onih kojih više nema, ali budite jaki i ispratite iz kupatila prazne tube i izanđale četkice.

KORPA ZA VEŠ:

a) Iako postoji urbana legenda da je jednom davno jedna korpa za veš progutala dete koje se previše približilo, to nije dokazano. Demoni iz korpe su sređeni varikinom pa je posve bezbedno staviti veš u celosti. Nema potrebe da veš viri kao da je korpi bilo muka pa se napola ispovraćala. Nemojte joj razarati osećanja da se oseća posve nebitnom i zato ne bacajte veš po sobama, iza vrata… i koje kude.

b) Veš se razdvaja. Ovako svučen kao zmijska koža dovodi do toga da po neka tamna čarapa izteroriše beli veš, sivilom. Kako vi ne bi ste voleli da razdvajate moje gaće, računajte da ni meni vaše nisu fetiš.

v) Kaiševi, metalne kopče, šnale, papirne maramice, ulošci i slično nisu mašinski perivi  i mašina od njih ima gorušicu a ja od muke osip kad trebim mrvice papira sa veša. Isto važi i za nakit, satove, davno isčezle rođake i daleko bilo-hrčka.

g) Pitanja:

Gde mi je čarapa?

Drago mi je da smatrate da sam intelegentnija od 7,7 milijardi ljudi na planeti koje muči isto pitanje ali to je misterija.

Da li mi je oprana majica?

Drago mi je što ste me baš to pitali. Jeste. U sredu. Ali je niste složili u orman i onda je ponovo bačena na pranje. Sad čekajte petak.

Ova stvar da se opere za sutra!

Čim kontaktiram proizvođača da mi objasni kako da u bubnju od devet kila nosivosti operem samo jednu mini stvar, obavestiću vas. Prakljaču i rende za na potok nemam. A, ako se pogodimo za ručno pranje računajte da ne umem da centrifugiram ručno pa će stvar ostati u fazi ceđenja duže.

Još nije suvo? Da li se osušilo?

Ova i slična pitanja molim direktno prosleđivati hidrometereološkom zavodu, oni za to primaju platu.

ČETKA ZA ŠOLJU:

a) Ona teži da ispuni svoju sudbinu, omogućite joj to. Prošlo je vreme kad je cela porodica tapšala i vikala “bravo”, jer je prisustvovala vašem punjenju noše. Nemojte da vam je gadno, setite se da to treba da očistite četkom koja je na kraju bezbedonosne drške što ni upola nije bliski kontakt kao činjenica da to što čistite je do malopre bilo unutar vas. A bližeg kontakta od toga nema.

TOALETNI PAPIR:

a) Služi za brisanciju dupenceta. Ne služi: za skidanje šminke, brisanje poda, trešenje nosa, zavijanje sarme, pravljenje konfeta, pisanje parola, zagubljivanje po kući, …prosto je, kad ga ponestane shvatite da ste sve gore navedeno mogli da radite i sa nečim drugim.

ZAVESA ZA TUŠ KABINU:

a) Ne, to nije ukras, mreža za komarce ni maturska toaleta. Navlačenjem iste sprečavate utisak Nijagarinih vodopada po celom kupatilu. Ukoliko ne možete da stanete u tuš kabinu ili morate prestati u njoj da igrate balet za koji treba prostora ili obavite kupanje u obližnjoj perionici automobila.

b) Kažu da se na mesta koja nam se dopadnu vratimo ponovo. Pa se vratite kad voda otekne niz nesretni spori odvod i operite svoje ostatke dlaka, kože, krljušti, zalistaka, opni, klješta, repova,…P.s. Sa poda takođe.

Bez vas bi život bio prazan, bled, emotivno siromašan, bez ljubavi i sreće, bio bi krajnje dosadan.

Ali ne toliko dosadan, da neko ga ispunjava stalnim skupljanjem za vama.

Mašina Cica Muljačić voli prijatno radno okruženje. Ona voli da ostavi zategnuto da i drugi mogu da se koriste sređenim kupatilom. Budi pametan! Budi kao Cica!

U potpisu: Žena, majka, kraljica…i potencijalni ubica ako konačno ne skapirate.

Leta Gospodnjeg, iznova i iznova.

Elena Alexandra

 

Pa gde si ti meni Srbijo, šta ima?

Baš se radujem što te vidim. Eto, nismo se videli dugo zar ne? Kako to jesmo? Ma čini ti se draga jer tebi je vreme relativan pojam, meni pak teče. Pa eto tako, ja starim, vreme prolazi, a ti …ti si nekako ista. Dobro, vidim…dogradila si, ugradila, odbacila dosta toga, no sedi, sedi da se ispričamo kao svih onih puta kad te retko videh. Jasno je da se čudiš. Nikad bliže nismo bili a tako se retko viđamo. Pa, obično to tako bude. Oni koji su ti najbliži nekako se udalje jer misle da je to što su fizički blizu sasvim dovoljno za odnos. Nekako nisi imala vremena za mene. Nemoj se ljutiti ali nekako si bila prezauzeta uvek da sednemo, malo I mene da čujes, Srbijo.

Prvo da te pitam kako si? Znam, ranili su te više puta. Znam, I fizičko I emotivno nasilje koje si trpela. No, Srbijo znala si I ti biti gruba u svojim vezama. Često si menjala, raskidala I mirila se. Nekad mi se čini da ni sama nisi znala sta hoćeš iz tih veza. Pa si sad povređena, uvređena. Ne ljuti se ali nekad moraš priznati I ti si grešila. Najgore je što nisi iz tih veza nista naučila. Posebno kako da budeš bolja. Pametnija. Naučila si samo, ako je to samo, da budeš istrajna, najčešće u sopstvenoj žilavosti I odmahivanju glavom. Znam, znam…deca su ti bila ljuta nakon neke tvoje veze, ali tako to ide, deci je najteže da se naviknu, da nekog novog prihvate. Posebno kad misle da je sa starim partnerima bilo bolje, da su bila voljenija. I teško im pada što nekad zaboraviš koliko su I ona trpela. S kim si sada? Sa svetom? Pa to je sjajno. Samo nemoj da bude kao onda kad si u toj vezi bila samo ti. Ulagala, raskućavala da se dopadneš, ulepšavala se preko svake mere I kućnog budzeta a zanemarila svoj dom. Jesi, nije da nisi. Lickala si se I prenemagala, dodvoravala I bila spremna na svako poniženje da se dopadneš. Zaboravila si da si bila dostojanstvena. Da si bila jaka I svoja. Ma, znam….ne možeš sam medju ljudima živeti. Ali misliš li da te svet gleda drugačije do smešnu kad se trudiš da sebi šminkom smanjiš godine I prodaš se kao ekskluzivna roba prepuna rupa I zakrpa? Umesto da dostojanstveno izneseš svoju lepotu I vekove. Vidi ti se umor Srbijo, a to nijedna šminka neće pokriti. Čujem da na sastanke ti ideš svetu na vrata. Ne dolazi nikad po tebe. Sem kad mu nešto treba. I da ti, daješ skupe poklone. Ne ide to tako. Čujem I da su ti deca ogorčena što ih zbog sebičnosti zaboravljaš, što ne vidiš da si im potrebna jos uvek. Majčinstvo je ipak velika stvar. Ne možeš radjati pokolenja a onda ih prepustati same sebima.

Kako nije tako? Pa nemoj ti meni draga da pričaš, kad se to vidi. Deca ti se zaluđuju po ceo dan. Truju se televizijom, gledaju nemoral I kriminal svakodnevno. Nisi ispratila šta uče, I nije te bilo briga da li su zlostavljani. Ni kakvi će ljudi postati. Nemaš vremena za njih. Deci treba roditelj, sigurna luka I ruka ali I zagrljaj. Znam ja da ih voliš. No, to nije dovoljno. Nikad nisi tu kad ti se deca razbole, zapadnu u bedu ili dobiju diplome. Nekako si favorizovala one što beže sa časova I kreću stranputicom. Zašto Srbijo? Zato što ti odgovaraju njihovi očevi? Voliš skupe poklone? Prija ti svaki sekund medija? Šta misliš kako to vide ona deca koja su ti dobra, porodična, vredna, poštena? Šta da misle o tebi? Kakva si to majka? Ostavila si svoje najmladje da umiru, da ih druga deca leče porukama jer kartice kod tebe služe samo za podizanje ono malo bednog dzeparca koji im daješ a nazivaš platom. Dobro, nekima I za izvlačenje linija. Šta je sa tobom? Ne vidiš to? Vidiš da si raspustila I zapustila svoju decu. Kako I da vidiš kad nikad nisi kući. Smucaš se po rijalitima, gostuješ u kvazi emisijama, trošiš se po kafanama, slikaš za tabloide. Da te obavestim, majko, tako umornu I sa podočnjacima da imaš decu koja su svetski šampioni. Ne beči se , istina je. I to u mnogim oblastima. Čudi me kako ti taj svet kome trčiš u zagrljaj samo kad se njemu hoće I kad te se zaželi pored svih svojih ljubavnica nije ukazao na tvoju darovitu decu, na tvoje heroje. Znaš zašto? Jer će ti ih uzeti starateljstom kad te ostavi po ko zna koji put. Sama će deca otići sa njim. Jer ih ne čuješ I ne vidiš. I ne kažeš bravo, kako bi svaka majka trebala da radi.

Nemoj ti meni da pričaš….pa kad si poslednji put utešila svoju bolesnu decu? Kad si u po noći izvadila novac za lekove I bdila dok ne ozdrave? Znaš koliko te je tvoje dece dozivalo da ih prigrliš? Koliko suza je proliveno jer si ti rešila da su dovoljno veliki da se staraju sami o sebi. Huškala si ih ponekad da isteruju pravdu kao tvoje drugarice svoju decu kad se pouvredjivate na nekoj čajanki, koja kojoj nije vratila cipele ili je otela dečka, a kad se vrate osakaćeni okretala si glavu. Srbijo, deca su ti ljuta. Sa pravom. Odlaze kao siročad. Pored tebe, žive. Ne mršti se sad. Kad si trebala da aplaudiraš nad pobedama, da izbodriš I podržiš, da častiš I pohvališ ti si sedela, gledala rijalitije, pušila tompuse, konzumirala narkotike, pila, gledala niskobudzetne serije I besomučno trošila kredit na poruke kojima si glasala za starlete I ljudske nepoznanice. Neuredna I musava rešila si da popraviš svoje emotivno stanje silikonima, botoksom, noćnim provodom I nasiljem da se isprazniš, rasteretiš sopstvenih nezadovoljstava. Da nešto dokazeš sebi, valjda. Nisi čula reski zvuk kanapa koje je na gredama ostavljalo tvoju decu. Nemoj sad…nekad ne moraš nekom reći da je to rešenje, dovoljno je da sama zakuješ esker u najdeblju gredu. Gde si bila kad su ti se deca davila? Gladovala? Oboljevala? Ginula? Ubijana? Silovana? Zlostavljana? Tučena? Nisi čula od muzike sa splavova? Nisi videla od dimne zavese koju si podigla u separeu gde si sedela sa decom koja su ti omiljena. Možda si pevala I dočekivala strance? Mozda si lepila baksiš na kvazi umetnike da ti na uvce pevaju? Nećeš verovati dok si se ti zabavljala svet se smeškao. Naučila si da tverkuješ, da igraš na šipki, da pućiš usta, da se polivas šampanjcem, mašinama praviš muziku, nanosiš beskrajne slojeve pudera, lomiš psima vratove, bacaš mačke u kanal, da redovno obaveštavaš decu ko ima strije a ko novi sprat na vili, da ti kultura bude u novinama negde u večitom sledećem broju, da propagiras glupost I neobrazovanost jer je tako lakše. Nema cimanja. Mnogo je lakše hvatati nekog na obline no na pamet I čednost. A I deca ti to vole izgleda. Rado plaćaju tvoju štampu da bi zaboravili na svoj život čitajući o tudjem. Koga briga što je sprat iznad nasilje u kući kad je na naslovnoj krupan kadar nečijeg celulita. Pa si tako mamurna I unezverena zaboravila da skuvaš pa su ti se deca hranila iz kontejnera. Bilo ti je teško I gotovu hranu da spremiš pa si zatvorila I narodne kuhinje gde god si mogla. Šta te briga, bitno da u separeu svega ima. Jer tu sediš Srbijo, u separeu sa odabranom decom. I koliko ti treba kuća kad ni one koje imaš ne čistiš. Samo ti tvoji apartmani visoko iznad neba pružaju pogled na plavo nebo pa ne vidiš dole. Ne vidiš prljave sokake, mračne I opasne. Ne vidiš bušne cipele svoje dece koja mokrih nogu idu na poslove koje rade volonterski I pod stahom. Kaznićeš ih? Zašto? Dovoljno su kažnjeni. Hladno im je, gladni su, kad ti vrate sve što si im pozajmila I sve što im tražiš da ti daju u kućni budzet jer su veliki I sada je vreme da učestvuju, ništa im ne preostane. Kad nemaju više izbaciš ih napolje, na ulicu. Pa naravno, na tom mestu je mnogo lepše otvoriti butik gde možeš kupovati krpice da se doteraš za svoje izlaske.

Nisi im mahala na aerodromu dok su odlazili na ,,zauvek,, ekskurzije, uvređena jer odlaze. Pričala si okolo ako im je bolje kod neke druge majke neka idu. A nisi znala da su tebe najviše voleli zato su čekali toliko dugo, da se nešto promeni, da se ti promeniš. Zašto ti nisu nešto rekli? Još pitaš tako nešto. Jesu, vikali su, skandirali, zviždali …ostala si gluva na to. Jer si isto tako grčevito stezala u skute samo svoje miljenike. Nekad jedne, nekad druge. I svaki put su tvoja deca očekivala bolje. One iste miljenike koji te naružuju, lažu da si lepa ovakva kakva si postala. Koji ti zamazuju oči jer neće da im ponestane bogatog dzeparca. Srbijo, nije ti dovoljno što si uvela standard skupih igračaka, no si dozvolila da tvoja deca lome stare ali jos funkcionalne igračke. Kućice za proizvodnju tvojih blaga. Dozvolila si da u korov zarastu tvoje njive pa I dvorišta. Da se ugase ognjišta I zatruju reke I potoci. Pustila si svoje nevaljalce da se igraju sa svim što nije za igru…Da čerupaju lutke i bacaju đubre kao sva razmažena deca. Šta ima veze, kažeš? Kupiće im majka drugu poljanu, novi potok brendirani, glanc novu šumu gde mogu da prodaju prostor za neki ski centar, i tako dok ne ustaneš jednog jutra a oko tebe samo pusta livada u nedogled. I na njoj samo tvoja fotelja u kojoj sediš.

Zastala ti kafa u grlu? Vidiš, tvojim miljenicima koji su te ubedili da su važniji od drugih, dozvolila si tapšanjem ali i ćutanjem da od tebe i ostale tvoje dece naprave budale. Znaš, Srbijo, tu nije kraj. Dok si ti trčala po prijemima sa svojim svetom neka tvoja deca su loptu I lastiš zamenila bagerima I bičem. A neka su ostala sa tim istim lastišom oko vrata da pognute glave žale što im je ceo život prošao u predratnim, ratnim ili posleratnim rođendanima. Srbijo…majko, zašto? Zašto je bilo bitnije šta ćeš obući? Koliko ćeš samo puta promeniti boje ili nazive ulica? Stvarno ne možeš da zaspiš ako ti na uvce ne svira fontana? A kako si samo tankih živaca…ne voliš kritike…I siliš se samo nad decom koja ti fizički nisu dorasla. One napucane nećeš ni opomenuti. Ni kad otmu, ni kad pregaze, ni kad treba da odgovaraju. Sakrićeš ih pod skute. Ali ako primetiš da je neko od tvoje dece pokušao da proda lubenicu a da tebe prvo nije častio za muštuluk, odlepis, kazniš, dokrajčiš. Uzmeš deset pa vratiš pet da bi ubrzo uzela I to za neki novoizmišljeni namet. Dešava se to da roditelj predloži deci da pričuva novac sa rodjendana, no znamo kako se to završava, zar ne?

Da te pitam jos nešto, kako društveni zivot? Čujem, udomljavaš strance. Lepo je to. Treba da pružis ruku spasa. Ali kako kao majka možeš jednom detetu iz usta izvući kašiku pa tutnuti nekom drugom? Kako možeš jedno dete istresti iz toplog kreveta da ušuškaš nekog stranog? Da bi svet rekao da si divna I brižna? Vidi, Srbijo, svet će te tapšati po ramenu samo da te iste strance ne bi morao da ušuskava u svoj krevet. Što je najgore uzimaš decu svoje dece jer nemaju uslove da ih podižu pa plaćaš tuđima da ih gaje. Jer to neki preneseni model čerupanja kašike od malopre? Kako plaćena majka može da voli više od sopstvene? Razumem da nekad je to neophodno no toliko si uvela menadzera, stilista, stručnjaka da više niko od tvoje dece ne zna da li uopste ume da diše i hoda pravilno dok mu neko od tih učenjaka ne saopšti kako mu je to činiti. Da nema vaspitavanja dece bez uputstva stručnjaka a ti stručni spisi prepuni grozota, da se ne dimi slanina a uredno se ista izglašava medju tvojim miljenicima koji su izabrani da se bave bitnijim stvarima, da se mora vakcinisati a da niko bar ne kaže odakle to stiže I šta je unutra pa da se vakcinišemo ko ljudi red je, da se nemanje pribora usled siromaštva u školi vrednuje jedinicom koja verovatno ide roditelju jer nije stigao da sačuva koji dinar za to usled million nameta, da tamaniš ratare a uvoziš gmo …Hvala ti što si nas rešila nekih balkanskih običaja što jes, jes al brate ne preteruj toliko koliko preteruješ.

Čujem da si nešto izgubila? Sem dostojanstva I istine naravno. Da, ograđuju ti sopstveno dvorište. Pa bilo ti je mnogo da onomad platiš geometra. Da premeri aršine. Obično dvostruke u tvom slučaju.

Čujem I da ti je važno ko sa kim intimno opšti. Dobro. Nisi htela da pričaš sa svojom decom ko od njih voli redovno da jede, da besplatno ide u školu, da jeftino koristi prevoz, da radi I zaradi od svog rada, da diplomu pokaže sa ponosom, da rađa I podiže, a nasla si vremena da beskrajno dugo razgovaraš o seksualnom vaspitanju. Ne kolutaj očima pa to si tI tračarala na svakoj kafi okolo kao povlastice zato spominjem. Ti, koja plasiraš razvrat I nemoral kao standard uspeha. Koga briga ko koga voli? Svako ima pravo da se sam opredeljuje. Da voli I bude voljen. No, ne mora time mlatiti na ulicama I koštati te novca. Pa oni su to što jesu cele godine ne samo tog dana. Ako hoćeš da nema razlike ne potenciraj to tako I toliko. Tako samo ističes koliko se razlikuju a ne razlikuju se. Samo ostavljaš prostor da medju njima kao I medju drugim opredeljenjima se uvuku I oni kojima nije mesto ama baš nigde. Znaš ti na koje mislim…Nećeš dati roditelju da prošeta niti samohranim majkama, zašto? Pa I ti si majka. Mozda zato što onda nećeš sebi u ogledalu reći da si tako lepa I ispravna kao što misliš. Imaš viška dece kad ih daješ na eksperimentisanje, da budu pokusni kunići hemikalijama I neproverenim supstancama. Kad smo već kod toga dok si ti buljila u telefon listajući koliko imaš lajkova, Srbijo, neka su ti deca nestala sa igrališta. Nisi čula za to? Pa kako I da čuješ za svoju nestalu decu kad ti u slušalicama zvoni hit od tri reči koje se besomučno vrte u krug dok mozak ne isperu. Šta te se tiče to, ionako uskoro neće biti igrališta jer nećeš više imati dece tog uzrasta da se tu igraju.

Čitas li nešto? Sem ljubića I gajenja gljiva? Ili ti je lakše da besomučno na bilo ciji tekst I zapisanu misao loviš zareze I navodnike? Da te nešto obavestim mila, pisac piše lektor ispravlja. To je tako kad svako radi svoj posao ne očekujući da svi sve znaju a da čitav lanac ljudi samo prima platu na već gotovo. Ali da svoje ,,lekture,, uredno naplate. A I što da ti se deca ne zaludjuju da ti jedino bude bitno da loviš zareze kad ti neki kadrovi imaju samo obdanište od školske spreme. Ili ti je lakše da gledaš vlogove pojedine svoje dece u kojima besomučno pričaju o sadržaju svojih preskupih tašni. Da to navodiš kao primer ubijajajuci svoju decu da misle da su ružna ili debela I sasvim nebitna ako nemaju najskuplje patike. One iste koje su u svetu potrepština a ovde prestiž. Srbijo, ja znam da svaka majka želi da joj deca budu najbolja ali da nisi malo preterala kad si tražila da sa dvadeset godina imaju trideset godina radnog iskustva? Da im za skoro svaki posao trebaju svetske diplome? Da se rađaju sa fakultetom a nakon škole postanu kockasti bez svoje volje ili mišljenja kao robovi? Zašto je tako skupo u tebi se roditi, školovati, zaposliti, venčati, roditi druge, odgajiti, pa I umreti? Čak je preskupo I Bogu se obratiti. Svaki ti šalter kao magnet traži novac ili poznanstva. I zašto ti je toliko važno da sve to prati brdo posečenih šuma u vidu dokumenata kojima mašeš samo kad naplaćuješ dugove? Zašto si posekla voćnjake? Da uvozis voće? Za šta ti zakonik služi? Da njime podupireš rasklimatane komode? Srbijo ako si se zagrcnula neka si. Ili su tabloidi jedino što čitaš? U njima je sve šareno I svetlucavo, u njima ti si lepa I nasmejana I nikad ti nije bilo bolje. I treba da budeš lepa I voljena ali u stvarnom vremenu I sa stvarnim resursima pritom, osvesti se da nisi sama. Znam trebalo je da idemo u pozoriše ali nekako si nabila u prve redove za dzabe one koji to nisu ni platili a pravo da ti kažem I da imam s čim ići nemam šta obući. Doduše, raste rasprodaja polovnog ali kad sabereš tvoje poštarine I naplate obrade to bude skuplje od poručenog nekad. Domaći filmovi? Volim, naravno. Ali kad znam da si glumce pustila da trunu u bedi nije ni čudo što nisu više sposobni da nas zasmeju, kao tužni klovnovi. Znam imaš i galerije. Ali ne razumem te dve crte boje senfa na ogromnom platnu. Neuka sam, evo ti mi reci šta to predstavlja? Pošto si najpametnija.

Da te pitam I ovo, znaš li da sem fontana pevaju I ptice? Da sem alarma laju I psi? Da miševe broda koji tone love I mačke? Sećaš se njih? Nekad si kao ponosna majka ispraćala sportiste danas šeruješ snimke zlostavljanja životinja. Šta ti je? Čime se hvališ? Šta pokazuješ? Silu? Ili jad? Više je masnica I preloma na društvenim mrežama no slika dečice sa cvetom zadenutim u kosu. Šta ti je postalo prestiž? Ne okreći glavu kad ti se obraćam. Kao da te zabavlja da se procesi sudski razvlače godinama. Kao da si zadovoljna što retko ko doceka pravdu. Bitno da se dočekaju dnevnice. Kao da se sitiš kad pokažeš koliko su tvoja deca nemoćna pod roditeljem despotom. Kako spavaš? Dok se sve više tvoje dece razvodi, rastura porodice, nasilno obračunava međusobno, deca ti umiru, starlete dominiraju, frizideri su sve prazniji, bolnice ti se raspadaju, zatvori ti se pune. Kako odmaraš popodne kad znaš da ti deca odlaze? Kad sve tvoje drugarice brendiraju svoje pa I tvoje proizvode a ti svoje patente poklanjaš svetu? Kakav je osećaj u tvom srcu kad znaš a ćutiš I okrećeš glavu. Znam, kazeš da nije to tvoje. Pa da, ali loš si primer pa I tvoja deca okreću glavu, nije njihovo da reaguju što žena besomučno vrišti godinama dok je tuku, da misle da li je nesretno dete povučeno jer je zlostavljano, da preskoče ubijenu životinju kao šugavu jer šta se njih tiče kad im se majke ne tiče. Super si to izvela. Tako se manje osećaš odgovornom, šta li?

Srbijo, zašto se toliko čeka na preglede? Zašto u eri tehnologije ovde prepisuješ limun I odmaranje za sve moguće bolesti? Zašto ti lekovi koštaju kao čarobni napici? Zašto se u tvoje bolnice ide sa svojim materijalom? Zašto mnoga tvoja požrtvovana deca koja još uvek nisu odustala, nemaju sa čim da rade? Reći ću ti zašto. Jer si nekima kupila po stoti put skupe igračke a drugi nemaju osnovni pribor za svoje delatnosti. Zašto se deci tvoje dece daje jedinica jer su morali da biraju izmedju knjiga I potrebe da ih nahrane. Pa evo I tebi onda jedinica jer neki nemaju pribor. Zašto svaka školska godina počinje sa morate okrečiti, kupiti kompjutere za školu, donirati ovo ili ono? Pa nisi valjda sav kreč potrošila na vip lože? Zašto su ti toliko skupi školski izleti u kakve belopalanačke bare? Zašto je terapija sms? Zato što je dijagnoza ista.

Spavaš dok ti se krive vrednosti. Ispravni su nemoćni u svojoj istini jer ne mogu da je plate. Deca ti se radjaju sve više kao sredstvo naplate, ako ne od malena zbog jednakog ne gledanja u ćitap onda kasnije kad ih daješ kao jeftinu radnu snagu. Rušiš zadužbine i istorijiske predmete, raskopala si kulturu i baštinu jer ti krovovi domova tvojih zadužbinara zaklanjaju pogled na šta? Ili ti bodu oči kad shvatiš kako izgledaju velikani zapravo.

Lepo je što plasiraš sport ali ne da se on ogleda u prelaženju celih opština u potrazi za namirnicama koje se uklapaju u kusur od kućnog budzeta. Ali nije to rezervisano samo za kisele krastavce no i za čitave firme na rasprodajama.

Hoćes da ti se deca osamostale a tražiš da zaduže sopstvene organe da podignu dom. I zašto svaki put naplatiš od svake transakcije više od pola? Uzmi, no uredi neki put ili bolnicu nemoj sve davati na svoju šminku i vatromete. Neke mnogo protektiraš. Voliš svu decu al uvek iste izvodiš da pevaju, recituju i zabavljaju tvoje goste. Ostaloj deci, Srbijo je dojadilo da čekaju na red. I svaki put slušaju iste recitacije. A ti se svaki put oduševljavaš kao da ih čuješ prvi put.

I dokle ćes da kriješ tajne kao u onim krš serijalima gde se bečiš u krupnom kadru kad te neko pita ko je prosuo pirinač? Hoćeš li više priznati ko je koga ubio, oborio letelice, proneverio novac, izdao i utajio. Ne onako kad lažno svedočiš da te ne bi mnogo pitali no izistinski da kažeš.

I šta da tvoja deca kažu svojoj deci? Da im pričaju istoriju? Onu istu koja završava sa pevaljkama u knjigama? Ili pričicama o nastranosti pred spavanje? Da im kažu da su im dedovi prešli planine po vilajetu I kosti ostavili? I da uspeju da izbegnu pitanje svoje dece a šta je bre ovo sad? Jesu zato to sve mučki izdržali? Da im recimo, kažu da uče? Da bi diplome nosili po svetu? Da im kažu da budu poslušni a da neka druga deca rade šta žele? Da se umesto u biblioteke učlane u stranke? Da im kažu da su gladni da bi za trista godina bilo bolje? Kome? Kome za toliko vreme? Izvini, Srbijo ali ja nemam trista godina na pretek. Ti imaš. Ja ne. A ni moja deca. De, se urazumi više.

Tvoja deca bi trebala da znaju još koji jezik, ali kao sekundarni ne primarni ili nažalost sve češće maternji.

Ne tražim od tebe nemoguće, sedi ti I dalje u separeu I zabavljaj se s kim hoćeš. Nabavljaj skupe krpice I vozi besna kola. Kupuj egzotične igračke I putuj gde god želiš. Vidi sveta I budi sa njim. Ali nemoj da zaboraviš majko da te kući deca čekaju. Da ih dočekaš, da se rode, sačuvaš, poviješ, nahraniš, obrazuješ, zaposliš, na svadbama im igraš, povedeš kolo kad dobiju svoju decu. Da uberu svoju jabuku koju im je praded ostavio da ih čuva u hladovini dok čitaju najveća dela naših pesnika I sanjaju gde će oni posaditi neku svoju jabuku.

Baš se dugo nismo videli…toliko toga još imam da ti kažem.

Nego, Srbijo…da stavim ja još jednu kafu? Dok je još ima…

S ljubavlju, Elena Alexandra

Udvaranje i status veze:,,A la Kromanjon,,

Udvaranje. Predivan oblik ljudske interakcije ispunjen najtananijim emocijama. Divljenje biću koje u vama uzburkalo uzdisaje i zarumenelo vam obraze. Čini vam se da anđeli pevaju, da savršenije biće niste sreli i da je to apsolutni smisao života. Da se ne lažemo, svi bar malo ispadnu iz realnosti ovom prilikom. Onda zatvoriš zbirku ljubavne poezije, pa se osvrneš oko sebe. U društvu u kom kad se osmehneš automatski znači da si spreman da se skineš, dođe ti da ljubavne pesme zameniš toljagom u tašni.

Prvo pravilo ovog udvaranja je da se morate Vi dopasti nekom. Logika. Ali, ako ste očekivali pevanje pod balkonom moraću da vas razočaram. Kod nas to izgleda ovako.

On i ona. A neretko i oni.

On, stariji:

Jedino ogledalo koje je ikada ugledao je desktop njegovog računara. Eventualno neki retrovizor gde mu se vidi samo sneni pogled večitog zavodnika. Ostatka nije svestan.  Apsolutno nema predstavu kako zapravo izgleda. Ovde nije važno da mora da odgovara nametnutim standardima ali bi bilo lepo da prihvata i činjenicu da nije baš Mister Univerzum. Ovo je važno upravo zbog kriterijuma koje postavlja. Jer on ne vidi svoj odraz ali je itekako napravio bar deset foldera sa perfektno izvajanim ženama u pregršt poza. I posto sad zna da je to ono što zaslužuje neće pristati ni na šta manje. Pošto ne vidi sebe to dovodi do apsurda u kom krajnje nametljivo čak i agresivno pokušava da ubedi odabranu da se njene mlade godinice slažu sa njegovom već možda požutelom krštenicom, da njen brižljivo negovan struk prosto je idiličan sa njegovim pivskim stomakom i da, naravno od nje očekuje da mu radi nešto što je do sad mogao samo da vidi u onim visoko umnim scenarijima jeftinih porno filmova. Ona treba da bude sretna što je izabrao baš nju “medj hiljadu žena”. Pošto je on njen spasioc i smisao života ona treba da padne u nesvest, ostavi dečka, muža, porodicu, školu, planetu i potrči u njegov zagrljaj. Apsolutno je neverovatno da oni krajnje smelo šalju poruke, slike svojih -zmijskih- delova tela i jedino što umeju da sklepaju kao romantičnu prozu je : ,,Da li bi se….,,. I posle naravno odbijanja dodaju frazu: ,,A što?,,. To je kategorija kojoj kažeš: “Bjaži” i ona se opet dovuče. Kad kažeš krajnje izrevoltiran “odj….” onda hoće da se biju. Kad ih blokiraš stvaraš u njima porive za pravljenjem novih profila. Neverovatan spoj od sigurnosti u svoju savršenost, preko “molim te daj mi” , do “sad ću da te spakujem u gepek”. Ako i uspete da se otresete ovog tipa udvarača koga niste ni tražili, onda budite sigurni da ćete biti predmet priča koje imaju samo dva radna naslova. Prvi je: “Al sam je….pa sam je šutnuo”. Drugi : “Kurvetina obična …e a znaš kaka je ne bi to ni štapom pipao”. Sa ovakvim ponašanjem i stavom zapravo neće pipati dugo ništa sem eventualno samog sebe. A i to je diskutabilno. Jer u većini slučajeva treba to što bi pipao, pronaći. Ova persona non grata ne poklanja srce nijednoj kojoj se godište ne uklapa u njegov radni staž barem. Mnoge su se srele sa tipovima ove vrste koji uredno nakon šut karte gledaju na sve moguće načine da Vašem novopečenom izabraniku objasne ko ste vi. I ako ste imale taj peh da negde i probate greškom ovakvu personu očekujte da će detalje svakog santimetra podeliti sa celim svetom. Javno. I isto tako javno da očekuju da to vidite i padnete im ponovo u zagrljaj. Da bi mogli opet da urade isto. Dopune svoj materijal ljubavnika sa preporukom. Preporukom za neku ustanovu recimo, iz mog ugla gledano.

On, mlađi:

Sem predstavnika krilatice da bez starca nema udarca ova grupa ima i podmladak. Poletni niži razredi smatraju da su njihove drugarice iz odeljenja ili ulice apsolutno neprihvatljive da ispune očekivanja njihovih apolonskih tela sa pogrbljenim ramenima i da izdrže lepotu njihovih likova sa tri tek rascvetale dlake na bradi i otprilike omanji model geografske karte pejzaža bubuljica na čelu. Oni su gejmeri , što je verovatno san svake devojke. Da po ceo dan gleda kako se u virtuelnom svetu njen dragi krvavo bori i pobeđuje intergalaktičke agresore. To je zasigurno slika u kojoj ona sebe vidi kao lepu devu koja sa troje dece u naručju ispraća njegov kosmički brod jer ide u bitku za osnovne životne potrepštine. Najveća ljubavna izjava je što je baš nju zvao prvu da joj kaže da je prešao na sledeći nivo. Sledeći nivo igrice možda, stupnja razvoja teško. Zanimljivo je da imaju iste standarde pri odabiru partnerki. I  da se služe istim hejtovanjem kad budu odbijeni. S tim da ovaj tehnički napredniji podmladak uglavnom hakuje profil.
Stariji će da šalje opscene slike uglavnom tuđih organa jer njegov je verovatno previše da spoznate odmah, jer pazi da se preterano ne potresete. Nažalost za viđenje originalnog organa će vam stvarno trebati psihofizička priprema. Posprdno, naravno. Dok će mlađi da kači slike po društvenim mrežama da ceo svet vidi šta je on dobio u posed. Pritom ne pričam o njenom licu već nekim drugim delovima tela. Naravno ni jedan ni drugi ne pridržavaju stolice niti kapute. Ne umeju da osmisle sastanak niti imaju sa vama o čemu da razgovaraju. Zajedničko im je i to da im služite za ono za šta im u proseku treba dva minuta. Starijem samo jednom mesečno, a mlađem jedno sto puta na dan, shodno godinama. Ali dva minuta, takodje shodno godinama. Interesantno je što i jedni i drugi više vole da im ona to obavi sama. Stariji zato što mu je fizički mrsko da se upinje a mlađi jer zapravo nema pojma šta bi trebalo da radi. Tako da obojica baš obećavaju da se u jednom momentu osećate kao žena nad ženama, ali u španskoj seriji koju pratite. Imaju toliko toga zajedničkog. I jedan i drugi će o tome pričati danima. I svima. Sasvim je nebitno da li se to desilo ili nije. I jednom i drugom ona ce služiti da prinosi od škembića do sendviča i da bude odložena na policu kad mu dosadi. Jer starijem nije jasno da mlađa ne popravlja potenciju samim tim što je mlađa a mlađem da je prilično mrsko da u sred bezbrojnih partija mora nekad progovoriti i sa njom. One su krive jer nisu ispunile njihova očekivanja koja zapravo samo oni znaju koja su. Ako uopšte dozvole sebi da budu deo ove priče. To je kategorija u kojoj oni ne razmatraju o svadbi i deci, jer ima toliko bitnijih stvari. Vi ste ionako samo posed. I koga briga što vam prolazi život. Pritom ako dozvolite sebi da budite deo ovoga budite sigurne da oni neće ni primetiti da ste nestale. A nećete ni vi da su oni ostavili vas. Jer šta ima to da vam javljaju. Izuzetno perspektivna kategorija.

Ona, starija:

Ista meta isto odstojanje. Ona ima bar tri stomaka. Ali je to ne sprečava da se slika u negližeima. Mogu samo da zamislim neizmernu pohotu koju oseti mladić koji otvori sliku gde je vremešna zavodnica u kineskom halteru i to je sve lepo uklopila sa papučama sa pijace i čarapama na štrafte dok se u pozadini na Smederevcu suše gaće koje bi komotno mogle biti neka omanja zavesa i koje neretko pripadaju njenom mužu. One takođe ne prezaju od navaljivanja. Nude usluge iz bogatog iskustva. I to im je glavni adut da neko mlado čeljade poklekne i priušti sebi direktan transfer u rajske dveri. Jedina razlika izmedju njega starijeg i nje starije je što ona pri odbijanju ne ide agresijom tipa: razbiću te. Ali, se služi drugom tehnikom. A to je proganjanje. Iskakaće svuda, pretiće samoubistvom, i potrudiće se da naruži javno svaku iole mlađu koja vam je recimo samo čestitala rođendan na vremenskoj liniji. One su ljudski krpelji koje u vama vide eliksir mladosti i to svakako neće prihvatiti da ispuste.

Ona, mlađa:

Ovo je podmladak dotičnih koji verovali ili ne sa mukom ulazi u prostoriju jer je prvo neophodno da ugura Ego. Ona naslagama šminke prikriva činjenicu da ima premalo godinica. Ona ne prihvata dečake iz svog okruženja jer su nezreli. Za šta nezreli, to je pitanje? Ona juri starije jer je to izvor ljubavi. Oni su zreliji, imaju posao, ne igraju igrice, govore joj da je lepa. Taj neki na ivici krivičnog zakona apsolutno uživa u nečem drugom daleko od njenog uverenja da će se zapravo oduševljavati kolekcijom njenih lutaka, njenim tinejdžerskim izlivima a još manje njenim preglasnim i arlakastim drugaricama. Iako joj se još uvek nisu razvile mlečne žlezde ona je uredno okačila bar pedeset slika istih. Jer njena lepota nema granice. I sve se one rukovode parolom da mogu da pruže više nego neka druga. Šta to? Zavijaš sarmu? Umeš oprati prozor? Negovaćeš mu mamu kad ostari? Bićeš mu stub kuće? Sigurna sam da ne razumeju ni čime se bavi dotični. Bitno je da imaju za kafić. Dok njihovi vršnjaci bleje po parkovima jer takve su im novčane mogućnosti.

Nažalost ova kategorija raste. Ne emotivna uplitanja gde jedni u drugima ili traže da ispune svoje nedostatke ili da svojim ulovima natrljaju nos drugima. Pošto tu nema emocija vec samo lova i ribolova ova užasna kategorija preti da potpuno zaseni onaj osnovni vid udvaranja. A to je da vam se neko dopao i da ste se nekom dopali. Ne da ste u nekom videli svoj interes. Bod u gostima, što bi rekli. Kad bi se sretali međusobno mogli bi da im oformimo neki karantin na nekoj livadi. Nažalost oni često prevare poneku zalutalu dušu koja veruje u ljubav pa posle njih taj neko potpuno iskrivi sliku o sledećoj potencijalnoj osobi koja bi naišla u njihov ljubavni život. Znači sem što im je ponašanje skaradno prave i posledice na koje nemaju pravo.

Nasuprot njima su krajnje emotivni likovi. Na ovoj skali od totalno operisanih od emocija do onih koji emocije dišu umesto kiseonika je plejada raznih kategorija. Ali, ako ste se sad uhvatili za onu istu zbirku poezije sa početka teksta misleći da sad pričamo o predivnim pesničkim dušama, moraću da vas razočaram. Ni ovi nemaju granicu.

On, stariji:

On vas sluša, pamti vaše važne datume, pazljivo je spoznao svaki vaš dan na poslu, u školi, u društvu. Zna imena vaših drugarica, neretko vas čoporativno vodi na kolače. Šalje cveće, piše pesme, neočekivano se pojavljuje, uvek nudi prevoz. Sekira se u dva ujutru kako vam je vaša bolešljiva kornjača. I neće spomenuti sex bar prvih 28 sastanaka jer je to ogavno. Govoriće vam da mora biti spreman kao i vi, do te mere dok same ne skočite na njega. Izgleda, kreće se i govori kao da je ispao iz društva mrtvih pesnika. On sneno gleda u oblake, uzdiše dok vam se zagleda u oči. Vi ste apsolutna boginja. To što je pažljivo pregledao dvesta slika što ste islikale jutros nije zapravo odraz njegove potpune pažnje vama. Nego sebi. Čestitam, upravo ste otvorile vrata uhodi, progonitelju. To što sve vidi i isprati i što se uvek nudi da bude tu je zapravo razlog da sve upamti. Znate kako ćete ih prepoznati? Tek kad bude kasno. Ubrzo će mu smetati vaši drugovi, zatim porodica, pravice tužne izraze lica kao štene a zatim odlaziti povređeni, da bi ste trčali za njima. Ono što su pažljivim radom stvorili je to da se ona rasplače po sistemu “šta sam sad uradila on je taaaaako dobar, ja sam kriva”. Kad dobije apsolutnu kontrolu nad vama i kad postane centar vašeg sveta suviše je kasno da ukapirate da od priče da ste vi njegov centar sveta i njegova muza nema ništa. Ako vam i dojadi u jednom trenutku da vam diše zavrat i da izjave “mogu li da te povezem sa žurke, ne smeta mi doći ću, želim sigurna da stigneš kući” …zameni sa….”dovezao sam te, čekam te ispred, i zovem na svaka tri minuta”….onda očekujte veliki problem. Oni se pretvaraju u agresivne ludake. Kad ih ostavite očekujte da će vas zvati danonoćno, upadati vam na posao ili u školu, na društvene događaje. Ne samo to, koristiće taj upad da pričaju najogavnije stvari o vama. Jer znaju ih. Sećate se pažljivog tumačenja svake fotke? Ono što ne znaju dodaće, nafilovati. I nimalo vam neće biti prijatno kad budete sedeli na kafi sa nekim drugim a on sa susednog stola bude dobacivao “opaaaa jel to novi eba….”. Ni traga od onog preemotivnog čoveka koji je morao da sedne i dođe do daha jer je upravo ugledao prvi prolećni cvetak.

On, mlađi:

Takođe insistira na kontroli. I posedovanju. Isto se plaši gubljenja i poraza i grčevito steže osobu koju planira da makar silom zadrži celog života. Ponašanje je identično. S tim da mladji jos uvek možda nema finansijsku potporu ili auto ali će vam uredno visiti pod prozorom samo da bi vam bio na usluzi. Ono što ih jedino razlikuje je što starijem treba više vremena da se pokaže, jer svojim ugađanjem iz iskustva i pažljivog posmatranja on negde odlaže u vašim očima to otkrovenje. Dok mlađi nestrpljivo vrlo brzo pokaze svoje lice. Znači, “nema drugova, briši profile sa društvenih mreža, možeš da viđaš samo mamu i babu, po ceo dan smo zajedno”. “Snimaj se dok spavaš, javljaj mi se na tri minuta”. Poznato? Kad konačno odlepite od svega toga ostaje vam da izdržite isti scenario. Agresivni upadi i ispadi, i deljenje vaših najsakrivenijih tajni po svim društvenim mrežama. Komentari, prozivke i epiteti. U ovoj kategoriji nadrljaju one koje se raspamete konačno pronađenim emotivnim čovekom koji ume da ih sluša. Pamet u glavu, sve što je preterano govori da nešto nije u redu. Takođe, u ovoj kategoriji mlađih vrlo je moguće da ćete upoznati jos jednu podkatgoriju, nekog ko se kune da mu je dosta klinki. Da je zreliji od svoje generacije i spreman na nešto ozbiljno, a sam će se ponašati kao klinac. I ako dođete u situaciju da dopustite sve to, očekujte da mu je svejedno tokom odnosa da li će te se rasploditi jer to je na vama da rešite. U vašem životu ima mesta samo za njega. A u njegovom za ono što on hoće. I čim sredite tu malu nevolju za koju on smatra da je samo parče mesa eto ga nazad da vam tepa kako ste jedina koju želi. To traje sve dok ga mama opet ne pozove. Ili ga ne pozove aktuelna devojka koja ima veću perspektivu, što novčano, što da se više sviđa toj istoj mami. Prepoznatljivi su po izjavama tipa: “…Ti me jedina razumeš, koliko si samo divnija od moje žene koja me zlostavlja, jedino pred tobom plačem, sad bi umro da odeš, obećaj da ćemo zauvek biti zajedno, šta misliš o umiranju na isti dan kad ostarimo, ajde da ceo život samo pevamo… ” . Obećavanje kula i gradova dok ne naiđe nešto što smatraju nevoljom. Jaki na rečima kad vas uzdižu, a još lakši na delima kad se spašavaju. Ili vas upropaštavaju. I jedni i drugi iz ove kategorije preemotivaca nisu baš najčistiji u glavi.

Ona, starija:

Stalno je pod pritiskom svog mlađeg partnera. Šta će reći mama? Da li će je zameniti neka mladja? Šta drugovi misle o tome? Trudi se da ulaže u sebe, neretko podetinji pored njega. Ili pak pokušava da izuči sve na temu tih nauka koje on izučava, što rezultira da ispada snobovski smešna pred prijateljima. Tipa ako je on slikar i ona je sada slikar. Pristaje da je ne vodi sa sobom, ili da ne upozna njegovu porodicu. Pristaje da se krije ranom zorom, iskrada iz stana. Sređuje se satima za njega pa odplače kad se on ne pojavi, jer Bože moj ima nepredviđen fudbal. Ova kategorija se odnosi na drastičnu razliku u godinama. Kad shvate da su izigrane kao tetke koje su samo eto trebale da ih nauče nečemu novom, što će oni da sprovode na mnogo mlađim izabranicama ne retko u isto vreme, e, onda polude. Prave skandale. A dešavalo se i da zakucaju roditeljima na vrata sa pričom da sad ne znaju šta će sa detetom. Koga najčešće nema. Ako ne mogu da ga zadrže onda će mu uništiti život. I naravno bar jednom teatralno poslati poruku da će se ubiti. I pregršt poruka da bivši vrati sav novac uložen u njega, za dopune, kladionice, garderobu i hobije. Zaboravlja da je sama finansirala sopstvenu propast.

Ona, mlađa:

Ona opseda profile, vrišti satima preko telefona sa drugaricama kome sve treba slomiti vrat jer se zaboga neka tamo javila u komentaru. One će često da prave sačekuše na terenu. One će satima pisati romane u porukama i neće prihvatiti da neko tek tako olako na to napiše samo “ok”. One misle da sad imaju nekoga za ceo život i apsolutno će vas ubeđivati da je on drugačiji. Sa pojavom prvih mana koje im se ne dopadnu nasilno prisiljavaju nesretnika da to promeni. Nema više drugarica, javljanje na pet minuta, slike samo one koje ona odabere mogu javno, a dešavalo se da teraju svog izabranika da istetovira njihovo ime, ili pak nosi dan i noć majicu sa njihovim likom. One naglašavaju da je to njihov čovek. I spremne su da mesecima posle ostavljanja haraju društvenim mrežama, hejtuju, i ono što im je omiljeno – objašnjavaju novopečenim izabranicama sa kakvim su ološem.

I u ovoj preteranoj kategoriji imamo posledice. Ako neko ko ima potrebu za ljubavlju nasedne na ove trikove doživi da bude izigran. To ostavlja posledice da osoba koja je stradala, svakog sledećeg partnera tumači kao feničansko pismo. Da nema više poverenja i da čak i iskrenu poruku punu nežnosti čita kao poziv na linč. I za njih treba jedna livada. Pa da se ti ne emotivni i oni preterano emotivni iz ličnih interesa lepo upoznaju i ostave ostatak sveta na miru. Da verujem u ljubav, nežnost, kavaljerske postupke. Ali nažalost i ovi se infiltriraju u društvo i teško ih prepoznate dok ne bude kasno.

Zašto “A la Kromanjon”? Zato što od potpuno ne emotivnih do preterano emotivnih vidimo ponašanje pećinskog čoveka. Sistem- toljaga u glavu. Zato što je bitno zadovoljiti svoje nagone. Nije važno što druga strana ima od svojih potreba. Na vremenskoj liniji između ovih drastičnih krajnosti postoji čitav niz podkategorija koje svakodnevno srećemo. Ali ove dve su Alfa i Omega. I ove dve su najopasnije, po zdrav razum a i po samu glavu na ramenima, ponekad.

U to ime dobile su značajan prostor u ovom tekstu. U prilogu ostavljam kratak pregled ostalih koji je nastao pažljivim izučavanjem i posmatranjem moje drage Jelene I. i mene, a u neverici da nešto tako ipak hoda ovom planetarnom površinom i kao pokazatelj da još uvek ima onih koji čine dane sunčanim.

Naslov podbloga: “Pazi sad, gledaj vamo i uči”  -Tipologija chatera i ostalih udvarača putem svih mreža i javnih ispada.

1. OČAJNICI – tu su u potrazi za bilo kojom osobom koja bi im posvetila malo pažnje, pa ako to ne dobiju posle milion pokušaja i odbijenica, pokušavaju javnim bljuvanjem da ih ocrne i tako zadovolje svoju bolesnu sujetu.

2. FRUSTRIRANI -e, ovi dođu da nam bukvalno pokvare dan i noć i sve živo, jer Bože moj, u privatnom životu su nule, neuspešni u svim pravcima, pa im naša pričaonica što uživo što u mesingeru dođe kao džak za udaranje…”opleti Mile na sve što se miče” (ovom prigodom se izvinjavamo dotičnim osobama što su nesavršeni u svojoj glavi)

3. POPULARNI – ovo je sindrom Tijane Ajfon, selfi slike guze i dekolte-a, ” vidi šta ja imam al ne smeš da pipaš”,  pa kuku lele kad im pišu privatno ili im se obraćaju javno, “koji manijaci, sexopate i ludaci …jao mama gde ja dođoh”, a onda okači još jedno dvesta takvih slika i opet se izčuđava.

4.DUHOVITI– oni koji uvek imaju nesto smešno da izjave, priču, anegdotu, buljuk smešnih klipova i pesmica i uvek su tu za šalu, dovoljno brzog uma da se nadovežu na bilo koju temu, bez da se služe ličnim pornografskim sadržajem da bi zadržali pažnju, dovoljno stabilni u glavi da se sprdaju na sopstveni račun, smatram ih inteligentnim osobama. I hvala im što postoje.

5.VREMEŠNI GOSPODIN– e, ovaj tip je zanimljiv po tome što uprkos svojim godinama, još u njima ima mladalačkog duha i vrckavosti, vaspitani i pravi džentlmeni koji uz kafu ponude i ružu. Ne sedam ari i amaterski pornić. Respect.

6.SEX MANIJACI– “Šta imaš na sebi, da li bi ovo ili ono”, šalju slike svog polnog organa … valjda nisu videli natpis “društvena mreža” ili “skup društva na prigodnoj svečanosti”. Znači, za druženje i eventualno upoznavanje, a ne nisko budžetni katalog golišavih dama ili pak rasterivanja svega ženskog ili muškog što je do malopre bilo u prostoriji. (obično ostanu praznih šaka, pa moraju da povuku ručnu…hm…ručno)

7.ALAPAČE– e, ovo su čateri koji sve znaju o svakom , koji i kad spavaju , ostave pričaonicu upaljenom , ne daj Bože da propuste neko “važno pisuvanje” a onda se to prenosi u stilu “rekla ovo ono” ili , “jel`te,  kaz`o onaj ovo ono”, poseban gušt je da olajavaju one koji nisu tu, u smislu “kokoška na kraju snela 36 u boji”…Oni uvek imaju komentar u svim grupama. I da, to su oni koji će na javnom skupu svima da objasne kako se bilo šta zapravo radi, i što bi trebalo najmanje da zanima ljude, umesto svojih doživljaja zabavljaće društvo tuđim. Što masnijim po mogućstvu. To su vam kvazi doktori svih mogućih nauka. Nekad ni ne saslušaju sagovornika ili ne izčitaju tekst do kraja i već oni to sve znaju i drugačije bi. Jezik im nije u srazmeri sa kapacitetom mozga.

8.DOBRICE– divne osobe al sa govornom manom, koje stalno iritiraju sa totalno prevaziđenim kulturnim ponašanjem i vaspitanjem, što rezultira da neuki pripadnici iz mase koje je odgajao grizli, njihovo “dobar dan, kako ste ” čitaju kao “sve vas metnem”, što dovodi do zaključka da ne poznavanje stranih jezika prouzrokuje plemenski linč. Izdržite molim vas u ime svih onih pristojnih i normalnih. Hvala.

9.ALFA MUZJACI– mora da se zna ko je “baja do jaja” sa tendencijom da one koje ih ne prihvate odstranjuju lopatom po glavi, i odvajaju sledeću “trebu”. Prepoznatljivi su po tome što u nedostatku realne hvale za njih, samoinicijativno reklamiraju sebe i najčešće brkaju dugme za “log on” sa tasterom “oplodi”. Postoji opasnost da od hiper hormona čitajući njihove izjave zaglavite trojke, ali nažalost iste takve kao što su oni.

10.VIŠESTRUKE LIČNOSTI (po 20 nikova i profila a neretko i imena u javnom životu) – osobe sa nad realnim viškom kvaliteta koji ne može da se spakuje u jednu osobu, pa se pakuju u više da bi iskazali sve svoje talente i maštovitost. Dok se ne pobrkaju.

11.FILOZOFI– osobe srasle sa stolicom ispred kompa koje o realnosti života crpu tibetanske mudrosti sa googl-a, a frka im je da pogledaju kroz prozor jer je roletna spuštena u stvaran svet.

12.KOMPLEKSAŠI – evo stidimo se pred vašom pojavom, vašim umom, i nek sram bude onog ko tvrdi da niste naj naj…neka Sila bude s vama.

13.LICEMERI– osobe koje imaju problem sa čulima, naime ako od vas ne zavisi status, oslabi im vid i ne vide vas, ako ste na crnoj listi, oslabi im sluh i ne čuju vas, sa posebnim poremećajem da izgube moć čitanja kad treba da se zamere da bi ispali ljudi, onda dobijaju tajnu moć da budu nevidljivi. U prevodu, ako nemaju korist od vas na usponu društvene lestvice, kao da nikada niste ni postojali. I da…prvi će kupovati sebi mesto automatskim odavanjem svega što je nekad bilo zapravo samo između vas.

14.MENTALNO POREMEĆENI– u formatu Miss prva i druga pratilja, pokušavaju svojim ekspozeom da sami sebe zbune oko teme o kojoj pišu, za vreme svoje terapije. Da bi bez terapije razvili vidovitost uvida u tuđe živote gde se kvalifikuju za potencijalne scenariste izmišljenih španskih serija (honorarni držači sveće )

15.ŠLIHTARE– ne prepoznatljivih lica raspoznaju se samo po đonovima, plaše se sunca i zato se zavlače duboko, duboko u…Kreću se u čoporima i napadaju isključivo u grupama, životom štiteći predvodnika,  Idola. Ukoliko je Idol obezglavljen, u izuzetnom kratkom roku se povlače u svoje jazbine, pregrupišu se, čekajući na novog Idola bez koga Sunce ne bi izlazilo.

16.PROMOTERI(linkaši)- koji puštaju muziku koju samo oni slušaju ali u meri dok ne zaguše tablu pričaonica ili pak svedu razgovor prilikom udvaranja na play listu. Da je neko hteo džu boks umesto romantičnog dijaloga ne bi išao sa vama u inbox ili pak na kafu, već bi sedeo kući i slušao radio. Ili, pak proizvode kojim su oduševljeni ili koje reklamiraju pa očekuju da sto puta na početnoj lajkujete sve i svašta kao da dobijate dinar za svaki lajk. Ljute se kad se umorite od toga, i naravno ti isti jako retko uzvrate klik.

17.ĆUTOLOZI–  koji roštiljaju sa strane i honorarno rade kao popunjavači mase u realnom zivotu na promašenim koncertima i eventualno u publici kod Lee Kiš i Žikine šarenice gde reaguju samo na tablu – “aplauz”. Ili, u onoj dražoj im kategoriji….”sad ću te prijavim” .

18.OBOŽAVATELJI EMOTIKONA– gomila smajlića na tabli kojim izražavaju svoja osećanja jer nemaju šta pametno da kažu, pa na taj način skreću pažnju na sebe. Po pravilu jačina osećanja se izražava brojčanim stanjem emotikona. Da ne govorimo o pojavi sa “hahahahahaha” kao jedinim odgovorom koji dobijete deset puta zaredom, koja je uglavnom oznaka za “tu sam, čitam te ili slušam ali mi je pažnja na još jedno deset mesta”.

19.M ILI Ž – ko ovo nije doživeo da ga ispituju ko na informativnom razgovoru u SUP-u (god, pol, mesto, skype, kamera, …) taj ne može da kaže da je koristio društvene mreže. Nažalost i u stvarnom životu sa današnjim pojavama 76 u svetu priznatih polova dolazite u situaciju da pitate to isto, i da očekujete da dobijete po glavi, jer na javi je sad to mnogo više od m ili ž.

20.LJUBITELJI NASLOVNE STRANE – koji mnogo vole da budu na naslovnici u bilo kom obliku, u top korisnicima, status, blog – neostvarene zvezde modnih magazina…Sve će učiniti da budu na top listama. To su oni što vas uredno pri upoznavanju upoznaju i sa činjenicom da sem što se zovu tako i tako imaju  toliko i toliko pregleda, lajkova, poziva na event i da ne mogu biti sa nekim ko je sa njima samo zbog njihove popularnosti. Ložiš se na moje lajkove a? Izlazimo samo da ti dižem prosek. Samoprozvani VIP likovi.

21.OVISNICI OD PAŽNJE – ulaze teatralno i jos teatralnije pozdravljaju (bubim, cokim sve po korisničkoj listi ili redno po kafiću) a nikog ne bi štapom takli a ne cokili, jedinstven ulazak tipa “ja dođoh, zaboga”…cim na Pažnjometru opadne jedan stepen, izlazak je jos teatralniji (kapija Olimpa je kanda ostala otključana pa siđu medj`smrtnike).

22.IGRAČI – odvajanje ženki ili mužjaka kreće uštogljenim valcerom, u zavisnosti od jedinke, ima elemente Užickog kola, eventualno strasnog tanga, dok drugim vrljavim okom vire bar kroz 10 prozora ili u deset uglova kluba, pokušavajuću da odvoje još neku sekundarnu ženku ili mužjaka, vrcajući sambu i lambadu do ušinuća. Čekaju na pristup prvom slobodnom prozoru ili uvetu, na kome zbog prevelike probirljivosti ostavljaju utisak da su ipak plesači sa dve leve noge.

23.MUDRACI – koristeći se sa samo 5 izraza prilikom rasprava, menjaju kompletnu plejadu bzvz izmišljenih priloga i prideva, koji su potpuno nepotrebni u komunikaciji odraslih bića, zrelih i obrazovanih osoba. Pritom dokazuju devetu dimenziju Svemira da sve teme na ovom svetu se mogu objasniti primerima sa opisima ljudskih delova tela ( “jao što je danas vruće – izgore mi dupe”, “skočio evro- i meni se digo”). Ovo priznaćete zvuči sjajno ako je tema lascivne Ili humoristične prirode. Ali, nikako kao predstavljanje u udvaranju ili pred mamom i tatom uživo.

24.OK LJUDI– retka, izumiruća vrsta, koja se ne eksponira sem ako je priupitana nešto, na koju je non-stop otvorena sezona lova jer postoji drevno pagansko verovanje ako takvom odereš kožu i ogrneš se njome, bićes lepši i biće ti duži. Ne dajte se u ime svih nas koji verujemo u bolje sutra.

Pozivajaći se na slobodu govora i zakona o istom, svaka slučajnost je namerna, ne odgovaramo za samoinicijativno prepoznavanje u istim, jer su svi likovi za potrebe ovog scenarija ionako izmišljeno predstavljanje nas samih pred drugima.

Autor i koautor podbloga: J.I I E.A.

Scenografija: kulisni i zakulisni chat, javni susreti i infiltriranje u tuđe živote

Postavka: društvene mreže, susreti uživo

Glavni glumci: chateri, korisnici profila, ljudi koje srećete uživo

Kostimograf: svako svoju masku nosi

Šminker: otvoren izbor slika sa google-a koje možete opsecati u fotoshopu zarad profilnih

Ocena Kanskog festivala -“Zlatna malina“

S ljubavlju, Elena Alexandra.

Isfrustrirani tinejdžeri u ranim pedesetim…

 

Prvo da ustanovimo da li ja imam iskrivljenu sliku stvarnosti ili i vi vidite isto? Ako ne vidite onda ću morati da proverim kakvi su sastojci hrane koju konzumiram ili svoj vid kod oftamologa. Moguće je da pesticidi loše utiču na moj razum, jer kad god “iziđem međ’ svet” nađem se u moru iskarikiranih likova.

Da li ste ih primetili? Ako niste…. paaaaa… setićete se sigurno.

U pitanju su osobe koje prosto ne mogu da se pomire sa činjenicom da im krštenica žuti. Još gore sa onim što starost donosi a teže je od samog uvenuća telesnih ćelija. To je ono čuveno narodno… “moje, beše si…”!

Ne! Ovde ne govorim o dostojanstvenim damama i gospodi koji vode računa o sebi. Ne govorim o osobama koje nose prigodne krojeve i bez jeftinoće pokazuju stas,  prosto očaravajuće. Ne govorim o onima koji itekako mogu biti doterani, elegantni dok plene sve lepo uklopivši u svoje godine. Ne govorim o ženama koje prolazeći pored vas u stvari prođu kroz vas i ostave vas ukopane u mestu sa pogledom na njena leđa. Istini za volju ipak postoje žene koje naglase svoje atribute a ne puštaju da atributi naglašavaju njih.

Ovde govorim o onima koji se (što bi se reklo) šminkaju u mraku ili kupuju ogledala kod trgovca dušama. Govorim o sindromu Dorijana Greja. Samo što su se njegovi gresi pojavljivali na njegovoj slici skrivenoj na tavanu a ovde se sve strahote talože vrlo vidljivo na osobama o kojima govorim.

Nikada nisam bila protiv da se ponešto popravi na sebi niti da se ima sopstveni modni stil. Šta ima svi da misle ili izgledaju kao ja. Svi vi treba da ličite na same sebe. Jer svi drugi su već zauzeti. Ali, ne na sebe od pre dvadeset ili trideset godina i ne po svaku cenu. Opet ne mislim fizički već mentalno. To je gore od pokušaja da izgledate kao da ste upravo pobegli sa mature.

Da se razumemo, prva bih ponešto promenila na sebi. Posebno one genetski urođene delove koji mi zadaju mučninu pri odabiru i uklapanju garderobe ili penjanju uz stepenice kada lift ne radi. O cipelama koje mi se sviđaju a nikada nisu u mom broju da i ne govorim, kao ni o redovnoj nezi u nekom spa centru! (o kome teško mogu da pričam sa svim rashodima… ali mora da je lepo i da prija). Apsolutno bih probala razne frizure i nemam ništa protiv tetovaža ni pirsinga. Daleko od toga da sam izašla ispod kamena ali za sve valjda treba imati meru. Drugim rečima: “Mnogo mi se sviđa tetovaža inicijala vaših unuka ali da li ste morali da je urežete po sred čela?”.

Imam prijateljice koje izgledaju kao million dolara. Nisam od onih zavidnih koje ne mogu reći za drugu ženu da je lepa. Gradom šetaju prelepe žene, odmerene i smerne. Imaju tela Venere. Znate šta ih zapravo čini tako lepim? Ono čime zrače. One svojim stilom i ukusom ne poručuju da su meso za kojim se zviždi. Nije im potrebno da sve otkriju. Svesne su da pravi muskarac negde voli ponešto i da zamisli. Svojim stavom poručuju da su svesne da izgledaju dobro ali i da neće tolerisati nekog nepristojnog jer one sem struka itekako imaju šta pametno reći ili uraditi. Imaju hod, govor i ponašanje dame i najmanje što im s’ punim pravom pripada je džentlmen. Čak i kada opsuju ili se našale na pomalo vrcave teme one su dame koje se poštuju. Za njih će muškarci reći kako su “šaškasto” slatke. One da navuku i džak za krompir pleniće snagom i lepotom, a možete misliti kada se doteraju. Neki tada mogu samo da napuste prostoriju kao da nikada nisu ni postojali. One ne zavode namerno niti žive za to da budu primećene. To je prosto logičan sled događaja. Mogu sebi da dozvole sve od slika u kupaćem kostimu na društvenim mrežama do haljina dubokog šlica, jer one ih tako nose da prvo primetite i zaljubite se u njihov osmeh.

Međutim postoje i oni koje misle da rade ovako a zapravo ne vide sebe.

Zar nam je stvarno toliko stalo da se dopadnemo drugima da smo spremni da pređemo svaku meru? To je pitanje za one koji su se malko pogubili.

Zašto je nekima bitno da se takmiče sa sopstvenom decom?  Kao da nismo ocenili njene godine time što joj je dete dve glave višlje od nje? Uspele ste kada vam drugi kažu da vam ne bi dali više od dvadeset godina, a ne kada uporno to sami naturate drugima. Ako je detetu rođendan ili matura pa valjda on/ona treba da blista a ne da bude u vašoj senci. Vi treba da plenite u svojoj kategoriji, ne njihovoj. Deca treba da imaju samopouzdanje, ne da im ga vi otimate.

Znate da imate divan struk i same ističete da izgledate kao da nikada niste rađale. Ok! To se (nećete verovati) vidi i bez tog transparenta kojim mašete. I ako se vidi neko će vam to sigurno i reći. Nema potrebe da terate druge da vam kažu koliko ste lepe. Ako ste došle da mi pričate kako zvižde za vama i kako drugovi vaše dece zinu kada vas vide – ja se izvinjavam – odoh da povratim. Ako vam je najveći uspeh što imate brdo lajkova na slikama gde senzualno imate na sebi samo lovorov list – produžite dalje. Ako kritikujete druge ističući sebe – onda niste morale ni da dolazite. Ako se sve svodi samo na vas – imate ogledalo koje vas lepo laže pa… družite se sa njim. Divan vam je taj providni penjoar i te papučice sa perjem ali da li baš morate u njemu da mašete sa terase komšiluku? Bravo što nosite isti broj farmerki iz mladosti (u koje ja više nema šanse da uđem) samo mi nije jasno čemu tange navučene do rebara. Bravo za vreme i volju da se našminkate pre svakog izlaska iz kuće samo… mislim da je dovoljan jedan sloj. Jeste li sigurne da ste status “Hoću da živim”… “Gazi i dominiraj ” … “Kučke mogu samo da plaču” … “Prvi se muževi u vodu bacaju”… “Svinjski grip se leči tako što se razvedeš od vepra pa juriš piletinu” najbolje razumele? Da li ste razmišljale kako vas vaša deca vide kad im to izleti na početnoj strani društvenih mreža?

Svi znamo šta je nekom muškarcu na pameti kada vidi zgodnu ženu i to je nekako prirodno. Razlika je u tome što će kod vas videti samo to, a kod gore pomenutih poželeće da je bolje upozna ili zavoli. Posle se ljutite kada vam u inbox stižu zahtevi za prijateljstvo perverznih likova. I to što se folirate da se ljutite vas ne sprečava da se time hvalite kao neminovnom posledicom vaše neodoljivosti. Što bi rekli po društvenim mrežama: “koza pakistanska”. Svu pažnju vam odvlači kome ste se dopale. Vi ste neodoljive ali u sopstvenoj režiji. Mislite da ste (što bi deca rekla) “namunjene” jer ste se slikale trista puta u kafiću i utrefile svako dugme za obeležavanje “Gde se kupaš, gde školjke skupljaš!?” Hajde malo pogledajte kako to izgleda sa stilom. Kako odmerena lepa žena može biti prijatna oku. Kada bi takve nosile samo lovorov list bile bi umetnost a ne razvrat. Senzualnost ide iznutra ka spolja. Takva žena može na sav glas da peva u kafani i da opet bude dama a da pritom ne izgleda kao kamiondžija koji se povremeno preruši u ženu. Niti je rasturila kuću da bi ih promenila hiljadu za svakog se kunuvši da je onaj pravi da bi time opravdavala svoj nemar prema porodici. Njoj zaboga fali pažnja, nežnost… Često su takve žene koje svega imaju u izobilju ali im je sve premalo. One koje pažnju nemaju ne očekuju je nigde drugde.

Gore pomenute gospođe ponižavaju svoju decu neretko ih napuštajući jer imaju pametnija posla vikendom; ističu sebe; dominiraju na silu; govore kako im niko nikada nije dovoljno dobar a vape za pažnjom. Ne čuju druge. One su najpametnije, najuticajnije i najlepše. Odbile su da ribaju kupatilo zauvek i to je njihova najveća pobeda. Slikom koju su same sebi smislile zaklanjaju činjenicu koliko su neprijatno bahate prema drugima. Naravno, svako dobronamerno ukazivanje kako one zaista izgledaju dočekuju na nož jer (Bože moj) nisi me prijateljski upozorila već si zavidna i ljubomorna a neretko glupa i “ni do kolena”. Umesto da se prizovu pameti one nađu sijaset opisnih prideva da vas omalovaže jer vi u stvari niste u trendu. One koje im povlađuju smatraju drugaricama, a upravo takve žene ih ne podnose prvenstveno zbog sopstvenih kompleksa.

Izgledaju kao laž. Žive sopstvenu laž ubeđujući druge da su u pravu. Pa radije ću da ličim na truleks krpu koju svi negde “gajimo” na sudoperi nego da ličim na pokretnu reklamu za “milf” stranicu ili putujući cirkus.

O sredovečnim gospojama koje su podelile svojih šest stomaka izlivenih preko kaiša sa cirkonima u majici veličine “peti osnovne” neću ni da pričam. Predpostavljam da njihovo ogledalo nije u punoj veličini ili im je psiho terapeut zauzet.

Ako niste do sada radile na sebi počnite sa nečim laganim – na primer sa basnama. Ima jedna odlična o gavranu koji se kitio paunovim perjem. I ne mislim pritom samo na garderobu nego na stav i primerenost. To što nosiš trebaš znati da izneseš (to što je Kavali ne znači da si top model).

O bakutama u donjem vešu sa “prigodnim” oglasima za druženje bolje da ne pričam, posle će i meni trebati terapeut.

Pozdravljam dame koje brinu o sebi. Kada vidim žene koje se trude na fitnesu… plesu… makar u redovnoj šetnji, osobe koje su uvek čiste i doterane, koje i na utovaru uglja mogu biti dame, srce mi zaigra. Vi ste uzor! Ne morate se ulepšavati, vi plenite! Lepe ste i kada kuvate ajvar. Lepe ste i kada se čupave probudite. Lepe ste pre nego što zaustavite okretanje same planete svojom energijom i osmehom… a tek kada se doterate…!

Za ove druge… Nadam se da će uvesti tretman “ulepšavanja” katranom i perjem.

Zapamtite jednu stvar, NIKADA! NIKADA ali NIKADA nećete moći da izgledate mlađe i lepše od svoje dece. Priznajem plastična hirurgija je čudo…. ali sve ima svoju cenu i rok trajanja. Umesto ledeno-smešnih “mladalačkih” grimasa ponosno prigrlite svoju “za dve glave” višlju decu s jedne strane, godine pod ruku s’druge i uzdignute glave sa stavom i osmehom na licu izađite međ’ svet!

Ali ako ste mislili da samo žene imaju takve izlive… grešite!

Ono što kod nas žena muški nazivaju “klimaksom” itekako i njih drma. Iako strpane u isti koš ne vidi se da neke od nas dostojanstveno kubure sa valunzima dok druge od toga prave skandal. Moram da vas “obradujem” –  isto važi i za muške pripadnike svetske populacije.

Nema ništa lepše nego kada vidite urednog muškarca koji lepo miriše. Muškarca koji se ponaša kulturno, ima zaštitnički stav i svu nežnost ovog sveta poklanja svojoj dragoj. Muškarca koji shvata da i on stari pa mu je sasvim lepo da starite zajedno. Muškarca koji voli vaše strije i nabore jer ste žena koja ga voli toliko da je spremna da (možda) zauvek žrtvuje ono što fizički ima. Čoveka koji ponosno svoju dragu drži za ruku i pokazuje celom svetu koliko je srećan. Osobu koja ne pokriva uporno svoju ćelu zabacivanjem kose koja potiče negde s’ leđa. O iskrzanim, sedim repovima do pola leđa da ne govorim. Derani sa uvojkom za radosnicu.

A šta je sa onim nesretnicima koji su se zabrojali? Ako njegova žena ima (recimo) pedeset godina to znači da on sada ima… negde oko trideset? Kako je ostarila, zbabila se, zborala… a ja još uvek momak! Vidi ga! …

Jel me zezate? Stvarno!? Da ne kažem da se zborala sa vama. Neretko zbog vas a još češće pre vremena opet isto zbog vas! Znači ona stari ti se podmlađuješ!

Zona sumraka sigurno!!!

Pa to može voditi samo u jedno. Uvaljati vikendicu na nekoj planinčugi što ti deda ostavio i kupiti nešto besno na četiri točka. Onda obavezno dva broja manju kožnu jaknu ili u češćem slučaju zbog stomaka “nosivosti šestorki” neku “hot” trenerku i što skuplje patike. Obavezno imati lanac da se slaže sa krstom sa Ostroga što se klati sa retrovizora. Naravno da se vide samo ramena koja su ostala izvajana posle trideset godina na građevini. Šta ima ko da gleda stomak do kolena i još ponešto sto mu viri ispod razvučenog lastiša kad se sagne. Kao što nije svestan ni činjenice da se njegove godine ma koliko se trudio na tom “ispadu” najbolje vide. Tu ima više kose nego na glavi. Šta ga briga! U retrovizoru se ništa ne vidi. Zatim sledi obavezno izlaženje na kulturno umetnička mesta gde dominira – Kafane!  Moguće i poneki kafić gde odigne lakat kada telefonira toliko visoko da se sa kraja ulice vidi da i on ima onaj telefon nalik televizoru. To što ga je kupio za dinar sada je nebitno. Možda prsten, skupe cigare i pića… Ali sasvim sigurno ogroman privezak na ključevima koje vrti dok telefonira. Za slučaj da niste obavešteni da mu je “besna zver” parkirana napolju.

Jadan pokušaj da me ubedi je da to nije jedino “funkcionalno” što ima.

Oni gledaju mnogo mlađe od sebe, to nije ništa novo ali ni manje ogavno. Stvarno je za neverovati da sebe ne vide. Ne pričam sada o sponzorima. Pričam o gomili muškaraca koji bez obzira na novac sebe vide kao izuzetnu priliku i to tako odurno naturaju na nos.

U većini slučajeva žena ih čeka kući. Ona služi da pere gaće. On između kladionice, kafane, kafića i omlitavele prostate reklamira sebe ošišan na ćelavo da prikrije šta mu je sve poodpadalo. Neverovatno ali uvek je u nekim poslovima i kombinacijama. Da je bio tako ažuran još bi u ranoj mladosti imao bar tri firme plus ništa preko dvadeset pet pored sebe.

Ako žene umeju da se unakarade onda oni stvarno umeju da se precene. Jedna od meni omiljenih fraza je: “Ne znaš ti mala kako je kad čiča oplete…. treba ti neko sa iskustvom”…. Iskustvom u čemu (radu na odeljenju gerijatrije)!? Iskustvo da uradiš ono što svaki “klinac” zna od puberteta samo u ovom slučaju vremenski kraće i ko zna koliko nekvalitetnije? Odkrićeš mi neke nove svetove? Izazivaćeš sudbinu da dobijes infarkt? Podelićeš sa mnom tvoje zmijsko telo anakonde posle ručka za malo groktanja, znojenja i stalnih trčanja u toalet jer ti je prostata popustila. Onu mučenicu koja te umorna čeka kući da ti servira ručak verovatno nisi obavestio da si rešio da ponovo imaš dvadeset. Godina, na godine mislim. Takvi kao ti ceo život zadovoljavaju samo sebe tako da ako ćeš mi to iskustvo ponuditi – produži! Bolesno skroz!

Drage dame budite bez brige iako ste se okrenule i otišle bićete tema svih njegovih lovačkih priča u kojima je bio poput zvezde porno filma pa vas je na kraju šutnuo. To da je pred spavanje terao ženu da mu maže krsta masću za reumu neće spominjati. I on voli društvene mreže! Pokazuje biceps dok šatro slika soma kojeg je ulovio uz obavezno pitanje “šta bi mu radila?”.  Njemu? Ili somu? Zatim sledi:  “Ćao, kako si? Jel se znamo?” Ako i nemate sliku dotičnog pred sobom barem imate činjenicu da je pola slova “pojeo” jer je skinuo naočare dobijene preko socijalnog.

Problem sa njegovom agresivnošću ogleda se u tome što se kamera i skidanje podrazumevaju čim ga ugledate i pamet vam stane od apolonskog prizora. Pa ako je Apolon imao dedu verujem da bi se i on toga gnušao. Njima ništa ne znači da li ste udati ili ne. Pa neće valjda da ostavlja svoju ženu – treba neko i čarape da pere.

Oni koji polete za suknjom koja im je dala zeleno svetlo a to nas vraća na kategorije iz predhodnog bloga udaja iz statusa, onda vatanja na trudnoće i večnu ljubav čeka u većini slučajeva neprijatno iznenađenje. Dožive isto ono što su priredili drugima.

U prilog ovome da navedem još nešto iz ličnog iskustva. Jedne subote odem do pošte. U trenerci i patikama da se razumemo. Posle pet sati stajanja u redu konačno se nazirao šalter. Dedica se s’ mukom probio do mene i poturio mi telefon pod nos. Pomislih da mu treba pomoć da pročitam broj ili poruku… dešava se…

“Neću da mi čitate ništa. Hoću da mi upišete vaš broj telefona. Gledam vas neko vreme i ocenio sam da mi baš odgovarate. Bićete moja prijateljica. Ja sam udovac, imam veliku decu i njima ide stan ali vi ćete mi ulepšati ono života što mi je ostalo. Ja ću vas pomoći finansijski i moralno”.

Pošta prepuna a ja prebiram po glavi koliko se robija za nekoga ko samo što nije umro. Ladno, bez blama što bi rekli. A jes’ frajer! U torbici nosi urinarnu kesu vezanu za kateter. Nema šta… prilika kakva se ne propušta! Jedino mi i dan-danas nije jasno da li uopšte shvata šta znači reč moralno i koliko ona nije imala smisla. Isto tako pojma nemam šta je time hteo da kaže. Kako se to unajmljenoj konkubini daje moralna podrška? Ono kao… “Izdržiiiiiii… možeš ti to”? Toliko pismena nisam. Dovoljno je što sam svojim odgovorom na glas bila daleko od jedne dame.

Eto! Propustila sam priliku u kojoj je on odlučio šta ću ja da radim.

Žene zablesavele u ovom periodu ipak su u stanju da ostave sve za sobom i ubede svet da je neko isto tako rešio da ostavi sve da bi…. šta znam… obišli svet, trošili ono što su deobom oteli od nesretnih supružnika. Onih drugih koji nisu zamišljali takvu budućnost. Karma se ogleda u tome kada se sretnu a i u onome što dolazi posle.

Nažalost tu trpe svi oni koji bi trebali da su im svetinja. Dom, porodica, deca. I jedni i drugi misle da su u pravu a svi znamo kako će završiti, sami, tužni i okaljanog obraza, ali kao mazge uporno teraju svoje. Treba ih pustiti da se “nauživaju” u svojim odlukama dok ne sretnu neko novo ogledalo, ili nekom drugom postanu “onaj što stari brže”!

U celoj ovoj zbrci jedno je sigurno – Budite svoji- Lepi, baš takvi kakvi ste! Sve se to vrednuje i vidi. Iznesite ono što imate na jedan dostojanstven i elegantan način. Sat niko nije zaustavio a još manje vratio unazad. Starost nas sve čeka, pitanje je samo sa kime i kakvi želite da prođete kroz cilj.

S’ ljubavlju, Elena Alexandra.

Majka

Prošli put pisah o 8.martu i primetih da se taj dan često naziva i dan majki. Dan majki?

Kao po običaju ne mogu da ćutim.To nije dan majki. Apsorvirali smo u prošlom blogu šta je i koji značaj ima, ali kada smo već načeli temu  hajde da se pozabavimo i sa pojmom majka.

Tehnički plastično gledano, majka je žena koja je rodila. Žena, ne osoba jer ma koliko smo iznedrili polova u modernom društvu ipak negde tehnički to može samo žena (dokle god ima medicinsku anatomiju iste). To kako se neko oseća je tema za neki drugi blog. Iako se neki muški trude da esteskim korekcijama, depilacijama i helankama dostignu fizicki i vizualni izgled ženske osobe i u tome prilično uspevaju, opet imaju falinku (funkcionalnu matericu i jajnike, kao i grudi koje u sebi osim silikona imaju mlečne žlezde i kanale). Znači ogradili smo se tehnički, bez da se vređamo.Tehnički, prirodnim putem to može samo  žena. Čisto u omaž medicinskim dostignućima.

Ali, da li je žena koja je rodila takođe i majka? Sada ćete reći:” Kako nije zato je pojam tako i definisan”.

Paaa… pogrešno je definisan. Ona je biološki ženski roditelj a titula majke se stiče. To što neko istrči jedan maraton ne čini ga maratoncem. Ne parafraziram o broju dece koje ona rodi več o tome koliko je predana da istrči svaki maraton. Majčinstvo je trka zauvek, i cilj se uvek pomera. Ovde je reč o tome da li ćete trku  trčati, statirati u njoj, varati, ići prečicama ili odustati i koliko koja kategorija zaslužuje da zaista ponese titulu “MAJKA”.

Sve ću ih u tekstu nazvati majkama. (Da bi se jasnije videlo koliko to kod nekih apsolutno nema smisla).

Postoje majke koje su apsolutno predane i brižne:

One se takođe dele na podkategorije.

Jedne su stubovi svojih domova sve drže pod kontrolom i za sve strepe. Deca im imaju prvenstvo. One stasaju u heroje i zaštitnike. Njihovu decu nema šanse da vidite bose ili slinave, nikako pocepane ili musave. Deca ne smeju da se poigraju u pesku niti da šutnu loptu. Moraju biti uštirkani kao starinsko milje na tv-u. Deci ubijaju ličnost, jer takva deca ne slave rođendane da se kuća nebi prljala. Moraju da imaju perfektan osmeh na svim slikama, nauče da su psi šugavi a dečije igre nepotrebna ogavnost. One smatraju da su deca deo prezentacije svetu kao i njihova tašna ili novi par cipela. Od dece prave usamljene tužne osobe koje su neretko pod činjene pokornom slušanju celog svog života. Ta deca pogrešno shvataju život, plaše se svega a neretko pokazuju potiskivan bes prema drugima. Oni moraju biti odlikaši. Neretko njihovo bubanje nema smisla jer to što uče ne usvajaju već teže da na kraju balade majka ponosno maše njihovim uspesima. Oni sami nisu spremni za život jer nikada nisu razbili koleno i nikada nisu doživeli adrenalin prvog pokušaja vožnje biciklom. Ne zato sto se plaše povrede već da ne pocepa nove hulahopke ili trenerku. Takve majke svakodnevno naglašavaju kako su se one žrtvovale da bi njihova deca bila perfektna, a poneka i leči kompleks što i sama nije bila balerina. Često su tetralne, guše se i imaju napade srca kada dete pokuša da joj pojasni da je svet napolju šareno mesto sa bezbroj mogućnosti. “Pa posle svega što sam ti pružila…. Ti hoćeš da ja umrem, jel to hoćeš?… I to mi je hvala”! Takvim “majčinskim” ponašanjem dobijete gomile ljudi koji rade ili uče šta ne vole. Jasno vam je čime to nezadovoljstvo rezultira.

One druge pak svedu sebe na bdenje nad svojom decom. Ustaju zorom da zamese topli doručak,   jure svaku zakrpu, proradi im štitna ako dete kine. Apsolutna ljubav prerasta u konstantno žrtvovanje. One ne dominiraju već su u fazonu ,,kakav je on veseljak kad popije….neka je pao godinu nek mi je živ i zdrav… daj majka da ti umesi uštipke ti to voliš, a on ili ona se rastavlja sa dušom posle noći pune pijanstva i ko zna čega. One po svaku cenu tolerišu i za sve podmeću sebe. Nije im važno što takvo ponašanje ne stvara samostalnu osobu od njihovog deteta. Platiće sve njegove dugove a ono će praviti nove, jer ,majka će… Presrećne su što uopšte imaju dete.

Hvala nebesima ima i ona pod kategorija brižnih majki koja ne radi ništa od gore navedenog. Majke koje svoju decu uče i prekorevaju, ali su tu da oteraju svaki ružan san, pomognu oko domaćeg, prvih ljubavi,…Ta kategorija je prava majka ove grupe. Ne leči decom svoje nedostatke i ne prepušta ih sudbini. Ona je autoritet ali i simbol prepun ljubavi kome dete trči u zagrljaj i kada odraste. Osoba koja se poštuje i voli, ali i sluša. Iako je brižna nije od majčinstva napravila cirkus i nevolju kao majke dve pod kategorije iznad.

Zatim imamo majke koje su nonšalantne:

Jedne su same sebe zapustile pa im je sasvim normalno što su dom i deca neuredni. Druge se ‘pak sređuju previše pa prosto za male musavce nemaju vremena. Da li će ručati kući ili pojesti nešto sa kioska, nije ni važno. Njihova deca imaju totalnu slobodu. Kod njih nema porodičnog ručka i sasvim je prirodno da se isti nosi u krevet ili pred televizor. Nema veze što je gomila veša u uglu sobe a  drugima  što zbog kineske vaze nema mesta za ogradicu za igranje. Obe se ponašaju non šalantno. Njihovu decu prepoznajete po tome što dok one sede i piju kafu ono vam lomi šta dohvati po stanu. Možete ih videti u supermarketima sa decom koja vrište,  prete da će prestati da dišu dok majka pažljivo u sopstvenoj nirvani čita sastav nove kreme protiv starenja ili telefonira prepričavajući neku špansku seriju. Kod jednih može i sa poda da se jede, kod drugih ako su tu prijatelji oni su najbitniji jer su one same zvezde večeri. Pa šta što deca nisu večerala, neće valjda vino da im se ugreje. Da li je dete došlo u tri ujutru i čije je to tuđe dete koje spava kod njih nikoga nije briga. Svaka se na svoj način prepušta sudbini; “Šta ću mu ja!  Neka nauči sam kroz život… Dete nije obaveza nego onako da bude… da  se ima…”

I ova grupa ima kategoriju koja sve ume lepo da uskladi.

To su majke koje rado naruče hranu ali isto tako i obraduju svoju decu nekim specijalitetom. Majke koje im dopuste da imaju drugare na spavanju ali dobro znaju ko su i budno prate svaku stvar a samo naizgled deluju nonšalantno da bi izgledalo drugarski a  i tekako imaju uvid u sve. One dopuštaju da to isto dete na jedan drugačiji način gradi sebe. Imaju duge razgovore sa svojom decom u kojima deci pružaju priliku da kažu sta žele, da se naljute i naprave grešku na kojoj će u ovoj kategoriji i sa takvim postavljanjem učiti samo jedanput. Možda ove majke ne ustaju u pet da mese krofne ali i tekako im dobro ide, jer su procenile da njihova deca tako bolje funkcionišu u odrastanju.

Za razliku od gore navedenih ove majke su prepoznatljive po tome što im deca radije dovedu društvo kući nego da odu na splav. Nekako ih svi zovu majka. ( oni koje nije rodila). Ona  opsuje i našali se, nekada i sedi sa njima u društvu. Ako dete reši da pogreši samo društvo je u fazonu: “Alooo ona je kraljica, legenda… ‘si lud… ne može da je sekiraš.” Znači, može i u ovoj kategoriji sredina.

Što se tiče dece koja se rode bučna i hiperaktivna nekada nije do majki ali to je tema nekog drugog bloga, sada pričamo o majkama.

Neke od njih se jako trude i vlo su kvalitetne u tome ali koliko god da se trudiš nekada se i neko rodi karakterom naopak ili mu je potrebno mnogo više a one se neretko ne snalaze. Poznate su po tome što uporno traže rešenje i to ih čini kvalitetnim majkama.

Posebna kategorija majki su one koje su rodile čisto da pokažu da su im jajnici prohodni:

Njima se ili desilo pa su nezadovoljne ceo život i to otvoreno pokazuju, ili su time upecale neku sigurnost i status. Neretko brzo sagledaju sliku odabranog muskarca i onda prenose taj bes na svoje dete: “Isti si otac… kud sam te i rodila… ti si teret…” One su hladne kako god okreneš. Nisu se svojoj deci radovale pa kako će ih i voleti. Tegle ih i vuku stalno naglašavajući da im je to mučno, a neretko i pred detetom. To stvara decu koja postaju nasilna, hladna i proračunata, naučena da vole materijalno ili ‘pak depresivne osobe koje se ceo život osećaju kao teret društva. Takve majke neretko ostave decu dadiljama, svojim majkama ili ih prepuste same sebi. Vrlo brzo postaje očigledno da ta deca služe samo za alimentaciju. Tu nema govora o čitanju bajki pred spavanje, igranju i smehu. Oblače decu u ono što one hoće, idu tamo gde one hoće, i ta deca prema majci gaje prezir .Ženska deca se osećaju bezvredno a muška deca ne retko mrze žene. U ovoj kategoriji nema majke koja ume balansirati, postoje samo deca koja su negde uspela da sačuvaju sebe kao ljudska bića i da ipak sutra pokažu da to može i drugačije.

Sada imamo kategoriju majki koja ne može da prestane da radja:

Koliko god to izgledalo kao majka Jugovića činjenica je da je jako teško imati potpunu predanost svakom detetu, posebno ako majka rodi čitav fudbalski tim. Neretko ta kategorija nema adekvatne uslove za život, ali uporno rađa. Neke od njih se rukovode lošom situacijom u zemlji pa to rade zarad nadoknada, druge zbog svoje neukosti, a treće zato što muža ne zanima i ne čuva je. Ona će biti u nemilosti ako odbije. Sve to rezultira bedom, glađu, nemaštinom i u najgorem slučaju smrtnim ishodima u večini slučajeva.

Ne okrećimo glavu kolika je smrtnost amaterskih abortusa i koliko samo zakopanih beba ima za koje niko nije ni znao. Sve je to ožiljak i sve je to stvarnost, kao i prepuni domovi za siročad. U ovoj kategoriji može se reći da neke od njih daju sve od sebe ali se teško snalaze. Svaka čast onima koji to “hendlaju” spremno uletevši u takav svet. Pa ovi poslednje navedeni su stvarno da respektuješ.

Nakon ove grube podele jasno nam je da mnoge od njih nemaju pravo da se nazivaju majkama.

Hajde da se osvrnemo. Postoje žene koje bi sve dale da budu majke i čeznu za time. Ima tu i onih koje to žele da bi učvrstile svoj položaj, neke zato što će u neukoj sredini biti manje vredne ili zamenjene. Ovde bih pre žene ne ostvarenih željenih majčinstava nazvala majkama nego neke od gore navedenih koje tako svet sasvim normalno naziva.

Jednima se klanjam do zemlje a drugima mogu da poručim da i  lutalice bolje paze svoje štence. Tužno…

Pritom moram da naglasim da pri razvodu braka naš zakon daje prednost majkama kao starateljima bez obzira da li je adekvatan roditelj. Da li pije ili se drogira? Ima li neki psihički poremećaj? Da li je samoživa ili se u njenom domu smenjuju muškarci? Da li je atmosfera zdrava ili  mučna?… Prosto da čovek ne poveruje da deca idu majci i u tim slučajevima. Neke ustanove slepo prate zakon bez osvrta na savest. Kod nas postoji veliki broj očeva koji se uzaludno bore za starateljstvo. Mnogi od njih su zaista bolje “majke” od tehničkih majki koje su im decu rodile, ali, to niko ne gleda.

I ako nekada vidite žene koje svu svoju ljubav poklanjaju ljubimcu i preteruju sa šnalicama i krpicama, ne osuđujte ih. Sistem usvojenja je težak i mučan. Pronalaženje partnera sa kojim možeš da zasnuješ porodicu isto tako. Ne osuđujte. One su samo pune ljubavi koju žele sa nekim da podele. Meni je to pokazatelj da sa toliko predanosti i ljubavi mogu samo biti dobre osobe. Sada je već teološko pitanje što nebesa daju nekome a nekome ne.

I da naglasim. Postoje one žene koje zapravo ne žele decu. Ni njih ne osuđujte. Poštenije je da su svesne sebe i koliko su spremne da se daju,  nego  da rode zarad drugih a onda da se tu baš i ne snađu.  To je za poštovanje.

Ne osuđujte ko je kada rodio. Bolje da rode kada su spremne nego onda kada to svet očekuje od njih.

I pazite kad staricu iz milošte nazovete stara majkom… možda ste je baš takli u srce i podsetili na to da nikada nije bila majka a želela je… Sve se računa.

Prema tome, ne pojam majka kao pojam u zakonu. Nisu sve žene vredne te titule. Titula majke se stiče, ne dobija se samo pro forme. I same žene su surove: “Jalova krava… ona će meni da priča, pa ja sam rodila… Što ne rodi kada je tako pametna… itd.itd.”

Hajde više dosta i sa time!

Nikada u razgovoru ne kažem da sam “majka” jer ne znam šta u srcu nosi taj sa kime razgovaram. Pritom iako to ne potenciram evo reći ću vama, ovde radi poređenja: jedno sam rodila, petoro podigla. Od toga troje dece i dve sestre (ako neko se pita, prevelika je razlika u godinama između nas). I šta sad? I kad kažu: Mama… srce skupljam sunđerom. Jel da, da može? Ovo navedoh jer ima žena koje su u fazonu da žele svoje isključivo pa onda kukaju kako nisu se postale majke. Pa sad, šta da vam kažem, ja sam za to da ako u vama ima ljubavi dajte je, bar ljubavi nikad dosta.

Titula majke dovoljna mi je kada se čuje od mojih najbližnjih. Nema “ljubi te majka” već “majko, da te poljubim.” Ne naglašavam njima nego oni meni da mi možda dobro ide.

Svim zasluženo titulisanim Majkama duboki naklon. Duboki naklon i očevima koji bi mogli biti primer mnogim majkama. Tu se nema šta posebno reći. Pred nekima mogu reći nešto korisno, od drugih i sama učim.

Onim majkama koje se samo majčinstvom  kite mogu samo da kažem da saosećam sa vasom decom i da se nadam da ce deca nekim čudom sama pronaći zdraviji odnos prema životu.

S’ ljubavlju, Elena Alexandra.

8.mart…

Možda je baš prigodno da svečano otvorim svoju blog stranicu ovom temom. Pošto se taj datum zasniva na jednakosti polova red je da eto pokažemo dokle smo stigle. Sa sve onim pogrešno stavljenim zarezima.

Kao što se može videti iz priloženog, traljavo baratam uređenjem teksta. To ne znači da neću naučiti ili da ne radim na tome. A zašto je to tako? I kakve to veze ima sa ovim datumom? Pa, počnimo od početka.

Istorijski nam je svima poznato šta se desilo tog čuvenog datuma. Teoretski ,veličanstven dan. Praktično, to je imalo vrlo traljave rezultate. Ne,ovo nije ekstremni feministički blog. Za mene je svaki ekstrem i fanatizam krajnje izlišan. Ovo je iskrena retrospektiva na praktičnu primenu jednakosti. Kao i zloupotreba iste.

Prvo je jako važno gde startuješ. Znači, gde se rodiš. U ovoj našoj pejzažno prelepoj zemlji, sa bogatom kulturom i istorijom to zvuči bajkovito. Ali sa društvenim uređenjem i duboko usađenim navikama od te bajkovitosti vidiš samo sliku.

Svaka čast onima koji rade na tome da se otrgnu od nekih kvazi vrednosti. Ovo je priča o onima koji su u fazonu: “Tako je bilo oduvek i ko si ti sad da to menjaš?”

Dakle, prvo se rodiš. Čestitamo! Dobro je dok još nisi svesna da si rođena, neko vreme. Da ne čuješ kako je tvoje rođenje obeleženo sa tu i tamo po kojom konfetom, jer Bože moj nije se rodio sin. Ili nije obeleženo uopste jer teška su vremena i šta ima da se bahatimo. Što bi naš narod rekao: “ćerka je tuđa snaga il večera”, pa neka joj taj drugi neko baca konfete. Onda tvoja baba ili tetka provirivši u kolevku nabaci:”Nek je živo i zdravo al’ rodila si mučenicu da ceo život se zlopati”. Tu se naravno “oprala”  sa onim –  nek je živo i zdravo. To valjda da potraje duže tvoj robovski vek. Šta znam…Tu često čujemo kako je stigla još jedna popišulja. Jel vam kliknulo kako kažu kad se rodi sin? Jeste?Odlično.

Onda prođeš period ranog detinjstva. E, miline. To je ispunjeno sa neprestanim zafrkancijama tvog oca kako nije sina napravio a neretko u ruralnijim sredinama i sa prezirom prema majci jer je odredila pol deteta pogrešno. Mislim da sad ne treba da zalazim u to ko, i šta, tehnički određuje pol. To je valjda svima jasno. Mislim, onima koji su negde odmakli u obrazovanju.

Kao i sa mogućnošću da se na svakoj proslavi veliča kakvo muško čedo iz kuće i za njega se prave veliki planovi. Da li u najranijem detinjstvu pokažeš neki talenat? Vrlo moguće. Ali koga briga kad su za tebe predviđene šerpe i tone veša. I svako podržavanje tvog talenta je podrivanje tvoje poniznosti u tvom budućem domu. Da ne pričam o tome da ćete često čuti kako sviranje klavira em što je preskupo em što leba ne mesi. Kažem budućem domu, jer na ovim prostorima taj tvoj primarni dom u mnogim slučajevima, nažalost, to nije. U prevodu,ćerka će se udati i služiti druge ljude, hajde da ulažemo u sina on će nam dovesti i snaju u kuću da zalegne i potegne. Neku istu koja je predviđena da radi to isto što negde čeka tebe. O nasledstvu da ne govorimo. Ćerki miraz, sinu sve što je stečeno. Ovo je gruba slika koja se kod nas jos uvek praktikuje.

Sad je zgodan momenat za čuvenu rečenicu u našem narodu…”Sin mi se očajno oženio sve radi sam ona ni da potegne ali mi se ćerka super udala sve je muž služi”. Pa, ima i toga. Ali isto tako imamo i situaciju da zaista uslovi za posao u ovoj zemlji nekako jasno podvuku crtu -ili radiš ili rađaš. A sve to proističe od samih korena o kojima ja ovde govorim i koje ću kasnije da pojasnim zašto tako izgledaju. Ja izronih iz takvih. I znam kako boli i koliko košta.

Sad se bavimo uzgojem tebe koja si na kraju jedna od onih koje služe. O zloupotrebi ćemo posle. I onda kad obaviš taj period sa “volimo mi tebe” ali “nisi investicija” zađeš u period sa osnovnim školovanjem. Tu si već dovoljno velika da shvatiš da se tvoja majka satire od ugađanja svima i da neretko i ti učestvuješ u tim poslovima. Što je lepo, treba se naći u domu, pametno je i zdravo da se imaju obaveze. Sem, što majka te moli da joj se nađeš u poslu a tebi nije jasno zašto brat ne mora. Jedini odgovor koji dobiješ je:”Za tebe je prirodno da umeš složiti i srediti a oni su muški”… Ako se ne varam to znači da se mi rađamo sa genom za takve stvari. Svaka devojčica još u obdaništu zna da ispegla košulju. Jer je rođena sa tim. Ne znaju muški to. I ne treba da znaju. Šta ima da znaju. Imaju majku, pa tebe. A sutra neku drugu nesretnicu.

Ako imaš sreće pa dosegneš do srednjeg obrazovanja sve ti je jasnije da ti se to sve ne dopada oko uređenja polova. Kažem ako imaš sreće jer, u nekim sredinama sirote devojke ili se zaljube pa obustave školovanje zarad slatkih reči i pobegnu u nešto što im se čini bolje, ne razmišljajući da i taj “idealni”  ima gomilu prljavih gaća za oprati, ili prosto nema za njih uslova da se školuju jer su potrebne da povuku i potegnu u domaćinstvu. Ako i nađete tog nekog , drugačijeg, tu je njegova mama da vas podseti da ništa ne umete, da vas majka  nije ništa naučila i da se potrudi da njen sinak joj pridrži stranu. To im je prilika da se negde čuje njihov dugo potiskivani glas i da negde dominiraju. Ako nisu mogle mužu da pojasne da i one imaju potrebe i osećanja onda će vama svakako da pojasne gde mora da stoji vazna sa cvećem. Pritom očekuje se od snaje da dogleda svekrvu i svekra ali je krajnje neprimereno što stalno trči kod svoje mame koja nećete verovati isto stari. Jel treba sad da napomenem da je to ista ona majka koja ju je držala negde u senci svog sina očekujući pomoć od snaje?Ne treba? O tome se može roman napisati.

Ako uspeš da se izboriš da studiraš to je već tema koja se ne tiče samo tebe već i svih oko tebe. Ako si prekinula studije zarad novca, zaljubljivanja itd…onda si -bačeni novac- i često ti se kad se pobuniš, kaže:”Da si završila da budeš svoj čovek sad ne bi bilo ovako da zavisiš…mogla si biti veliko ime…sad bi ti njemu pokazala vrata…itd.” Ako ste završile studije onda ste zasigurno promašile rokove da se udate, rodite….itd. Studirale, ne studirale, uvek ima neka grupacija koja smatra da ste promašile nesto. U ovom društvu je jako važno da budete spremne na stalna pitanja: “Kad ćeš da se udaš? Kad misliš da rađaš? Ili, možeš li malo da batališ svoj posao da se posvetiš kući?” A da, promenile ste više partnera u želji da nađete onog pravog? Znate kako se to zove kad je ćerka u pitanju? A kako se ta promenada veliča titulom kad to radi sin? Uostalom ja se ne sećam da se čaršav nevinosti isturao kroz prozor da se proslavi čednost muškarca.

Kao da je sad sasvim normalno da posle svega za šta ste se izborile u pokušaju da se izgradite kao ličnosti sasvim normalno da nepromišljeno se bacite pod noge slučajnom prolazniku samo da bi babe i tetke smirile strasti. Ili pak da promašite sve rokove na poslu, jer su svi ostali bez ruku rođeni da bi vam pomogli. Ili čuvena konstatacija: “kako nisi videla da je lud, da pije?” Kao da se svi na prvom sastanku potrude da vam pokažu kolike su psihopate. Da ne govorim o onom, i to sa ženske strane teoretisanju: “ćuti, proći će, i mene je moj varao, tukao, pa eto preživela sam”. Ali zato svi umeju da i te kako “broje” i pametuju. Uz komentar: “Ja sam svoje odradila, da babe treba da imaju decu rađale bi”. Ok. Ne mogu da rode vašu decu ali itekako mogu da ih vaspitavaju, razmazuju i uče po svojim merilima. Ima i toga, zar ne? I sve tako dok ne dođete u godine da sad vi možete reči šta vam je volja al’ gle čuda niko vas ne sluša. Šabloni, šabloni…

Ovako na brzinu smo pretresli jednu sliku starovremenskih ubeđenja još uvek prisutnih u našem narodu. Sad je red da vidimo šta se dešava sa onim ženama koje su malo svetlosti našle u svojim životima pa se emancipovale. Među njima i te kako ima velika grupacija koja je rešila da svoje ćerke odgaji drugačije. One su slobodne, svoje i smele ali u totalnoj krajnosti. U našem društvu to najčešće rezultira time da imamo gomile devojaka, neretko jako mladih, sa neprestanim slikama golih i nakaradnih (nemam ja ništa protiv aktova ali hej jedno je umetnost a drugo kvazi performans), isturenog srednjeg prsta i kočijaškog rečnika. I opet niko nije ništa razumeo. Ni vrednosti žene kao bića, jednog od stubova kuće pa i društva, ni žene koja pleni kao dama i karakter. I dok obe strane ne znaju za sredinu natežu se u svojim krajnostima.

Ako ste stigli sa čitanjem ovog teksta do ovde sasvim vam je jasno da ovde ne pominjem svetle tačke na ovu temu. Nažalost, ovo je većinska slika. Kao i još uvek prisutna podela na muške i ženske poslove čak i u umetnosti kao i sputavanje žena u svim oblastima. Pišete? Ako je to horor ili fantastika očekujte popa da vam pozovu. Jer dobre ste samo za ljubiće. Oslikale ste scenu iz ratnog pohoda? Ma šta žena zna o ratnom pohodu? Komponovale ste nešto komplikovanije od džingla za uloške? Nemoguće! Strpljenja, mnogo godina nakon što preminete neko će se setiti da ste postojale. Uz malo sreće dobićete bronzanu bistu ili memorijal tablu na rodnoj kući.

To dovodi do toga da kad spomenete osmi mart em se stvori frustracija em se to  vidi kao nemila obaveza da se isprsi za jedan cvet ili pak za uzimanje dozvoljenog minusa da se udovolji onima koje su sto bi moja baba rekla “nasle pa zašle”.

“Ona je domaćica”, ima dvostruki prizvuk u ovom društvu. Jednim pojmom se opisuje žena koja se predala samo ajvaru i kukičanju i zaboravila da dvadeset godina počupa obrve a druga …pa jasno vam je šta znači. Ako niste sigurni bacite pogled na tv program i šta se danas plasira kao primer poželjne buduće mlade i majke. Žene uopšte. Strahota. Sredine nema. Samo mali broj uspe da nekako uglavi sve što se od njih očekuje i što bi same volele da urade. Pa vremenom ovog drugog sve manje ima u korist ovog prvog.

Sad je momenat da se vratimo na početak ovog teksta. I da vidimo kako izgleda danas taj veličanstveni 8.mart u praktičnoj primeni  na ovim prostorima. Zamislite u jednoj prostoriji susret različitih generacija žena. To bi otprilike izgledalo ovako…

Tašta je došla se iztakmiči sa svekrvom. Da onako usput napomene da je jedino sigurno da na koga god ličili, unuci su njeni zasigurno. Da pohvali sve uspehe svoje ćerke uz onu čuvenu …mogla je i bolje al’ aj’ sad….da naglasi više puta da je njen poklon deci praktičniji i da je nju njen muž gledao kao kraljicu a da to više nije nigde videla. Pritom je prvu ladnu trajnu stavila tek kad je nasledila muževljevu penziju. Uz opaske da joj Prija, ne izgleda baš sveže i da bi mogla više da uskače oko dece jer ona ima pravo da ide redovnije u banju. Da pohvali kako je njena ćerka ulepsala taj dom. Da pohvali obrok i naglasi da ona isto tako sprema. Pa je logično da valja. I da podbode zeta da bi češće mogao da joj se nađe oko teških poslova. Da smanji fudbal i preuzme decu da bi njena ćerka mogla da se posveti sebi. Njena ćerka je heroj, borac, majka veka, mučenica i najlepše biće koje ste videli. Obavezno naglašavajući da je sve to njena zasluga. I naravno, da onako usput nagovesti ćerki da se ne vraća rodnoj kući ako joj taj brak ne odgovara jer neće moći komsiluku u oči da pogleda.

Svekrva je došla da se iztakmiči sa taštom. Da napomene da je njen sin dao svoje najbolje godine. Da ništa u kući ne bi imali da ga ona nije opremila. Da je snaja sretnica jer tako stamenog i vrednog čoveka teško je naći. Da unuci moguće podsećaju na nekog van familije. Ali, “možda je na daljni rod”…uz osmeh. Da prekori kako bi mogla da se dofarba, uredi, sredi, jer ne ide da je njen sin tako vodi igde. A šta ima i da je vodi kad je ženi mesto u kući, pa da zatim ispriča kako se ludo provela na igranju binga i na penzionerskoj ekskurziji. Da kaže da toliko veša i sudova kod nje ne bi moglo da se nađe. Da se zgrozi što imaju kućnog ljubimca. Da na svakih pet minuta naglasi ..”sin njen lepi”…da prekori sto snaja ne dolazi da idu na groblje i na pijacu kad god njoj odgovara.

I da onda ponosne na sebe odperjaju u suton ostavljajući neretko bračni par u svađi. Nemojmo zaboraviti pojmove jetrva i zaova (Trvenje i Zla ova) a dati su ženskim rođacima iz doma gde je snajka pristigla. Da li ste se nekada zapitali zašto je žena ženi dala ovakvu titulu? Dok su, naravno, muški paše i šuraci i bog zna kakve sve velmože.

Snaja balansira. Postoje dva tipa snaja:

Jedne koje su se pomirile sa svojom pozicijom i obraduju se jednom cvetu sa kojim mlate okolo posle, kao dokazom bezuslovne ljubavi. Ne,ne mislim da je bitan poklon već pažnja. Ali karikiram da bi smo se razumeli. Dakle, jednom godišnje se satre od spremanja i kuvanja upijajući sve moguće zaprške u kosu na svoj dan kad bi trebala da blista. I sve to zarad jednog cveta. Ili, ni toliko. Jer na njen praznik se to od nje očekuje. Da ona dočeka  i ugosti druge. Da zaboravi da je svaki dan, dan pažnje i zajedništva, jednakosti i razumevanja i da dopusti da taj cvet ili uopšte to što je on rešio da bude kući a ne na fudbalu, u kafani ili dubokom hrkanju već sa vrata bude potiranje svih onih drugih dana kad je bila niže biće ili poslušna snaga. Kad je vređana, ponižavana, tučena, kad joj je objašnjeno da ne može da ima frizuru jer to odmah znači da se sprema za švaleraciju, da nema ona šta da odlučuje i da treba da zapamti da je ovo njegov dom. Da je sretnica što je eto baš nju uzeo ili pak što se od druge vraća njoj iako je propala. Pritom se vraća čistim gaćama i toplom obroku za koji se ona grčevito drži kad napomene da joj ljubavnica nije ni do kolena. Mislim da smo se razumeli.

Druga vrsta snaja je taj dan sredila sebe. I očekuje da je vode na ručak. I neće se zadovoljiti jednim cvetom. A ni starom garderobom za taj dan. I muskarac koji je negde ipak vaspitan da ugodi svojoj nežnoj polovini se satire ne gledajući gde je on tu zapravo. Pitanje za dotične: “Znate li kad je svetski dan muškaraca? Znam ja, svaki dan kao i dan žena.

Sad govorim o najprisutnijim oblicima na ovim prostorima.

U oba slučaja snajki, njihova ćerka shodno modernom dobu neće napraviti ogrlicu od makarona i prigodnu čestitku majci već će uredno da izbegne sve ovo, kuckajući po telefonu dok ruča ili komentarom tipa…”ma kakav osmi mart…da mi čestitaju što kuvam i perem iako sam ceo dan radila kao konj na poslu”…a pritom se zapravo negde nada da neće ona morati da opere sudove a da će ipak dobiti onaj papirni buket sa instagrama, i to će je držati dok se i ona ne zaljubi u nekog i doživi jedan od gore pomenutih Balkanskih scenarija. Nema veze, opraće majka, jer ako nije ona mogla nek joj bar ćerka bude slobodna. Sjajno rešenje.

Dokle smo stigli sa praktičnom primenom? Nigde. Jer svako tumači kako hoće. Nema sredine.

Bilo bi idealno kad bi žena doprinosila onako kako ume ili može kao i svako drugo živo biće na planeti, umesto samo da zahteva jer je to i njen dom. Ali da njen dragi uskoči oko kućnih obaveza jer je to i njegov dom. Da oboje imaju priliku da vole sebe kao sto se vole međusobno. Da razumeju da nalaženje mlađeg ili mlađe nije lek za sopstveno starenje. Da onih 30 zakonom obaveznih posto žena u firmama ne znači odabir po dekolteu već stručnoj spremi. Da ti isti muškarci ne naglašavaju da pri zaposlenju ne bi trebalo da imaš nameru da se udaješ ili rađaš ako može još jedno sto godina. Da podjednako bude važna i tuđa žena, sestra, majka, pa i zaova…da devojka vaseg sina je ipak nečije dete a ne jedna od mnogih koje bi mogao da promeni, da ćerkin dečko nije dobio meso za iživljavanje već vaše čedo…Sa čuvenim: “Kad ti stavi prsten onda ćeš da se pitaš” …a neretko ni onda se ne pitaš ništa. Da sve što su tada ustanovili zakonom ne bude samo mrtvo slovo na papiru. Da ne odlučuje vera, zakon i društvena uređenja šta ćeš sa svojim telom i duhom. Da se ne cokće kad mlada ostavi svoje prezime, tako glasno da se čuje na snimku. Da se prvorotki ne urla na uvo kako je razmažena. Da se konačno govori o postporođajnoj depresiji i suicidu bez podele na ona je luda  a on je znate, bio pod velikim pritiskom. Da konačno shvatite da je boli stomak, otiču joj noge, bole je leđa. Ako mislite da je žena kilava, pa…imajte samo jedan mesec il rodite dvoje troje, kiretirajte pa da vidimo kako bi ste gledali svog dragog koji se prema tome odnosi sa “kilavo” i “to ćeš ti da rešiš”.

Ovaj tekst se ne odnosi na merila društva i primene te jednakosti to je već druga tema. Odnosi se na to da bi mi same trebale da ga primenjujemo u praktičnom životu. Ne rade to muskarci. To radimo mi same. Zato što dozvoljavamo. To što nisam po struci psiholog ne znači da ne mogu da imam izveštaj sa terena. Svaka čast školovanima. Ali ja sam akter na licu mesta i te kako treba da se čuje moj glas. Jer to o čemu oni diskutuju u kasnim obrazovnim emisijama -ako takve još uvek postoje -mnoge od nas žive svakodnevno. I rekla bih da nam nisu dostavljene baš sve stranice scenarija.

“Neka,ja ću to da uradim, tebe to čeka ceo život.”

“Pusti njega on ne ume, to nije njegov posao.”

“Gazi ćerko, svi su oni isti”

“Trudna si a neudata? Ti si sramota za ovaj dom.”

“Meni je mesto pod otiračem ipak me on hlebom hrani.”

“Šta će svet da kaže?”

“Ja sam ga volela, zato sam trpela.”

“Ćuti, šta će biti ako te ostavi?”

“Ja to zbog dece.”

“Pa nije on to uvek samo nekad, kad popije.”

“Beda jedna, imam samo dvadeset pari čizama i uopšte me ne vodi na Maldive.”

“Za šta sam se ja udala ništa stekli nismo.”

“Ako ti se ne sviđa tamo su ti vrata.”

“Vidiš kako ona isturila atribute a ti na šta ti ličiš?”

“Izbaci malo to, zategni…kako misliš da te on primeti?”

“”Da dođeš do devet”

“”Već si imala troje za ovog se sad moraš udati.”

“Zamisli doneo joj samo jedan cvet.”

“Slepica jesi videla kako je taj njen jadan?”

“Ja to ne bi štapom takla.”

“Cico, mico, prelepotooo, planeticeeee…(kakav gabor)”

DOSTA!

U takvoj sredini žene su žrtve i prave žrtve. I onda trpi porodica. I mi sami. I gunđamo kako se nisu setili tog jedinog dana u godini. A za prvi maj se sete uvek.

Kod nas u kući to se ne slavi. Neka hvala, videh kako je to izgledalo ovde. Nema potrebe. Svaki dan ugađamo jedni drugima. Ako nemamo čime drugim onda lepom reči. Meni je svaki dan, osmi mart. I kad je teško. Jer nam je teško oboma. Jer su sudovi naši. Jer su dugovi naši. Jer su sanjarenja naša. Jer su deca naša. I ona sijalica što uporno crkava u toaletu je naša. Nije moja ili njegova. Naša je. I osmeh je naš. I brige su naše. Ne treba mi cvet. Iako ih volim i skroz je super kad odemo da izaberem saksije i pelcere. Isto kao što ja sa njim provedem dva sata birajući alat u koji se razumem kao u atomsku fiziku. Ali pravim društvo u avanturi. Imam njegove zagrljaje, podršku, utehu, zaštitu, poštovanje. On ima sve moje. Imam njegov umor, njegove promašene golove omiljenog tima, njegove besane noći dok je na novom projektu, njegove prehlade, njegove uspehe, njegove opale pramenove, njegov stomak ostao od neke slave od onomad, njegov sjaj u očima zato što smo tim. I volimo sve to. Sve smo mi to stekli. I te zidove gde živi uporna buđ u ćošku i tih dvadeset kila više. I ono padanje na avgust. I prvo kašnjenje iz grada. Sve smo to podelili. Potpuno bespolno. Kao bića podjednako vredna. U dobru i zlu.

Njegova majka nije uređivala naš dom. Posvetila se umesto toga da ulepša naš život. Mi smo gajili našu decu, ona im se radovala i pomagala. Mi je poštujemo beskrajno. I ona poštuje nas. Izvlačimo iskustva i pouke ne naređenja i nismo primorani da idemo po nekom uređenom šablonu. Pa šta ako smo psu slavili rođendan, nemate pojma koliko smo se lepo zabavljali jer sve je razlog da se skupimo i smejemo.

Naš sin je svoje devojke gledao kao da su mu već rodile petoro dece. To ga je ponekad koštalo izrabljivanjem. Ali nije odustao i neće odustati. Čestitao mi je time što daje sve od sebe da njegova sadašnja devojka se ne oseća kao usputna pratilja. I što je uči da voli sebe onoliko koliko on voli nju. Što se trudi da umesto balkanske zle krvi nas dve imamo zdrav, prijateljski odnos. I ona se trudi. I odlično joj ide. I ja se trudim. I zapnemo nekad. Al’ šta ima veze.

Greši onaj ko radi, onaj ko sve prepušta slučaju je unapred sve izgubio. On mi je čestitao tako što znam da će njegova žena imati divnog muškarca kraj sebe. Jedino se nadam da će biti voljna da gradi i sebe i njih, ne jedna od onih gore pomenutih. Ali ..to zavisi od drugih majki, baba, tetaka i strina koje bi mogle nešto da promene ovako kao što sam ja. Jer ona ne treba da misli i radi kao ja. Nek sama izvuče najbolje iz svih svetova oko nje. Sami biraju, moje je da poštujem to. I da me poštuju.

Naše ćerke su mi čestitale osmi mart tako što nisu otišle polu gole u školu, što ponešto nauče u kuhinji sebe radi prvenstveno ali opet žele da nauče još mnogo toga u životu. I što to lepo umeju da usklade. Što su uredne i smerne. I što itekako dižu glas kad je nepravda u pitanju. Što ne misle da su bolje od drugih već teže da  se ugledaju na bolje od sebe. Što se ne trude da budu nalik onima od kojih okrećemo glavu i što im nisu važni trendovi već vrline i mane. I što će nadam se takve da izgrade dom u kome nema šta da tražim sem da gostujem. I pomognem.

Znači može se. A ide od nas samih. Od nas žena. I te vaše muževe na koje se žalite odgajila je žena. I nju je neki muškarac isto tako sputavao. A majka joj govorila da to tako mora. Ajde da presečemo i napravimo same jednu novu generaciju. Jednakih. Kao bića. Ne kao radne snage ili glasača na izborima. Ne vodite se onim:”Neće to ni za sto godina”.

Pa i dan počne jutarnjim satom, ne može od podne.

Ne očekujte. Uradite. Moj muž je voleo moje zagorele ručkove ja sam to uzvraćala trudom da se popravim. Ja volim njegove hrpe sudova kad me odmeni u kuhinji jer znam da je hteo da pomogne i obraduje me. I nikad neće naučiti da ne slaže kolekcije čarapa po sobi. To mu dođe neki feng-šui. I ja nikad neću naučiti da mu ne premeštam stvari. I koga briga, tolerancija je čudo. Jer je sve to nebitno ako gledaš opštu sliku. I vremenom naučiš da napraviš odličan ajvar. Ili ga zapravo pravi on. Sudovi nisu bitni ako je veče prelepo. I stigneš sve. Ako je svet došao zbog sanitarne inspekcije a ne zbog nas nije morao ni da dolazi. Moja deca su samo jednom mala i neću da propustim dok još možemo bez tuđe pomoći šetati po mesečini. Pa neću se valjda u starosti sećati samo broja opranih tanjira i koliko je puta progoreo moj stoljnjak. Vremenom pohvataš sve. Ne kao njegova mama ili tvoja. Nego kao ti. Kao on. Kao vas dvoje.

Ako niste imale sreće pa naišle na nekog odgajanog tako onda gledajte da svojoj deci ne usađujete taj prezir. Od nekoga mora početi.

Možda onda stvarno doživimo da se to iskoreni iz ovog društva. Da nas taj isti zakon koji nam omogućava jednakost ne sputava time što same nemamo ništa da ponudimo u naše bolje sutra. Na primer: Najveći procenat žena nema gde da ode i nema se čime prehraniti kad ostavlja nasilnika. Ko je tome kriv? Ako smo i pogrešile u odabiru, ljudski je. Ako smo sebi zatvorile sva vrata do nas je.

Zato moj blog možda nije gramatički ispravan. Ali ja savladah ove dugmiće kol’ko tol’ko i napisah šta mislim. Bez straha da me ceo svet pročita. Javno. I to je neki početak, zar ne? Nisam htela da dozvolim da ne kažem šta mislim i osećam sputana time da li je to ispravno ili pismeno. I tako odlažem svoja osećanja kao živog bića. U ovom društvu se najlakše nekome smejati. Rugati. Zgražavati nad nekim. Znate li da 82% nepismenih u Srbiji čine žene? Ne znate verovatno, ali neke od vas i te kako znaju da ono malo slova što umeju da sastave okače kao komentar nekoj drugoj ženi. O da, u autobusu trudnici najmanje ustaju žene. Ispod slike cveća prva ženu isproziva žena. Reakcija na selfi uvek je najglasnija od žene, ženi.

Hoćemo da čekamo da nam neko drugi završi posao?

Sretan vam osmi mart drage moje. Sretan vam svakog dana. Isčupajte svoje talente, naučite nešto novo, promenite svet. Za to su žene marširale tog dana. Ne da bi samo mogle da rade mučki, glasaju  pa da trče kući da peru sudove. Ili da mlate sa ovim danom u kalendaru i očekuju potpunu poniznost od muškaraca.

A vama, dragi muskarci koji svakog dana volite i poštujete svoje dame , čestitam. Marširate zajedno sa nama. I ja vam se divim. Time što ste odbacili loše aspekte te jednakosti i zamenili nežnošću svoju sirovu dominaciju snagom ili statusom niste manje muškarci. Vi ste baš ono što svaka ispravna žena može samo da obožava i beskrajno čuva i voli.

Za one koji to nisu. Podsetnik. Ne treba da budete alfa predator u kući već napolju. Ne mislim bukvalno, naravno. I naravno da ste fizički jači ali to ne znači pod obavezno da ste i u pravu. Niti da će vam sila, alkohol i traženje savršenstva koje sami nemate pomoći da u očima sveta budete bitniji ili poštovaniji.

Žena se voli svakog dana. Na milion načina. Neka vas poštuje zato što ste najdivniji čovek na svetu a ne zato što vas se plaši. I muskarac se voli svakog dana. Mogu da pričaju šta hoće i njima je to potrebno.

A gospođama koje to zloupotrebljavaju….pa…ako to nikom ne bude više prijatno nećete imati gde to sprovoditi, zar ne? Pa tamo negde u svom savršenom svetu budite bitne sebi ispred ogledala. Tango i jednakost su igra za dvoje. I nekad su, napred jedan, nazad dva…ali je stvar u zagrljaju i istom sjaju u očima.

Drage moje, marširamo još uvek. Mnogo toga treba da se promeni. Nije dovoljna ideja. Moramo mi same pokazati drugačiji svet. Svojim sinovima i kćerima. Komšinicama, prijateljicama, majkama, bakama, svakoj nepoznatoj ženi koja će proći pored nas.

Za bolje sutra. Počnimo od nas. Za nas je ta borba na kraju krajeva. Bez odmazde da ekstremnim feminizmom pokušavamo da isteramo šovinizam. Naučite ih tango života. I konačno će sve imati smisao. Sutra će vaša deca biti oni koji zapošljavaju ili stvaraju. Ili trče kući da zagrle svoju porodicu. Rađaju i vaspitavaju. Ili odaberu da ne rađaju. Da se ne udaju. Da vole koga žele. Ne usađujte im šablonska ponašanja. Sve vi. I majke i bake i tašte i svekrve. Sve naš veže jedno. Žene smo. Tu nema mesta za …”moraš po mome” …”i ja sam tako”…ako ne poštujemo sebe niko nas neće poštovati.

Želim Vam srećan osmi mart svaki dan. Da se tako osećate uvek ne samo kad prevrnete ovaj list na kalendaru.

A ja odoh da učim pravilno slaganje slova. Jer mi se može. Tako sam rešila. I čvrsto stojim iza sebe.

S ljubavlju, Elena Alexandra.