8.mart…

Možda je baš prigodno da svečano otvorim svoju blog stranicu ovom temom.Posto se taj datum zasniva na jednakosti polova red je da eto pokažemo dokle smo stigle.Ja lično da pokažem dokle nisam i zasto je to tako.

Kao sto se može videti iz priloženog ,traljavo baratam uredjenjem teksta.To ne znači da neću naučiti ili da ne radim na tome.A zasto je to tako?I kakve to veze ima sa ovim datumom?Pa počnimo od početka.

Istorijski nam je svima poznato sta se desilo tog čuvenog datuma.Teoretski ,veličanstven dan.Praktično ,to je imalo vrlo traljave rezultate.Ne,ovo nije feministički blog.Za mene je svaki ekstrem i fanatizam krajnje izlišan.Ovo je iskrena retrospektiva na praktičnu primenu jednakosti.Kao i zloupotreba iste.

Prvo je jako važno gde startuješ.Znači gde se rodis.U ovoj našoj pejzažno prelepoj zemlji,sa bogatom kulturom i istorijom to zvuči bajkovito.Ali sa drustvenim uredjenjem i duboko usadjenim navikama od te bajkovitosti vidiš samo sliku.

Svaka čast onima koji rade na tome da se otrgnu od nekih kvazi vrednosti.Ovo je priča o onima koji su u fazonu :Tako je bilo oduvek i ko si ti sad da to menjas?

Dakle prvo se rodiš.Čestitamo!Dobro je dok jos nisi svesna da si rodjena ,neko vreme.Da ne čuješ kako je tvoje rodjenje obeleženo sa tu i tamo kojom konfetom, jer Bože moj nije se rodio sin.Ili nije obeleženo uopste jer teška su vremena i šta ima da se bahatimo.Što bi naš narod rekao ćerka je tudja snaga ,pa nek joj taj drugi neko baca konfete. Onda tvoja baba ili tetka provirivši u kolevku nabaci :,,Nek je živo i zdravo al rodila si mučenicu da ceo život se zlopati,,.Tu se naravno ,,oprala ,, sa onim nek je živo i zdravo.To valjda da potraje duže tvoj robovski vek.Šta znam…Tu često čujemo kako je stigla još jedna popišulja.Jel vam kliknulo kako kažu kad se rodi sin?Jeste?Odlično.

Onda prodjes period ranog detinjstva.E,miline.To je ispunjeno sa neprestanim zafrkancijama tvog oca kako nije sina napravio a neretko u ruralnijim sredinama i sa prezirom prema majci jer je odredila pol deteta pogrešno.Mislim da sad ne treba da zalazim u to ko, i sta, tehnički odredjuje pol.To je valjda svima jasno.Mislim ,onima koji su negde odmakli u obrazovanju.Kao i sa mogučnosču da se na svakoj proslavi veliča kakvo muško čedo iz kuće i za njega se prave veliki planovi.Da li u najranijem detinjstvu pokažeš neki talenat?Vrlo moguće.Ali koga briga kad su za tebe predvidjene serpe i tone veša.I svako podržavanje tvog talenta je podrivanje tvoje poniznosti u tvom budućem domu.Da ne pričam o tome da ćete često čuti kako sviranje klavira em sto je preskupo em što leba ne mesi.Kažem budućem domu, jer na ovim prostorima taj tvoj primarni dom u mnogim slučajevima,nažalost to nije.U prevodu,ćerka će se udati i služiti druge ljude,hajde da ulažemo u sina on će nam dovesti i snaju u kuću da zalegne i potegne.Neku istu koja je predvidjena da radi to isto što negde čeka tebe.O nasledstvu da ne govorimo.Ćerki miraz,sinu sve sto je stečeno.Ovo je gruba slika koja se kod nas jos uvek praktikuje.Sad je zgodan momenat za čuvenu rečenicu u našem narodu…,,Sin mi se očajno oženio sve radi sam ona ni da potegne ali mi se ćerka super udala sve je muž služi,,.Pa,ima i toga.Ali isto tako imamo i situaciju da zaista uslovi za posao u ovoj zemlji nekako jasno podvuku crtu -ili radiš ili radjaš.A sve to proističe od samih korena o kojima ja ovde govorim i koje ću kasnije da pojasnim zašto tako izgledaju.Sad se bavimo uzgojem tebe koja si na kraju jedna od onih koje služe.O zloupotrebi ćemo posle.I onda kad obaviš taj period sa ,,volimo mi tebe,, ali ,,nisi investicija,, zadješ u period sa osnovnim skolovanjem.Tu si već dovoljno velika da shvatiš da se tvoja majka satire od ugadjanja svima i da neretko i ti učestvuješ u tim poslovima.Što je lepo ,treba se naći u domu ,pametno je i zdravo da se imaju obaveze.Sem,što majka te moli da joj se nadješ u poslu a tebi nije jasno zašto brat ne mora.Jedini odgovor koji dobiješ je:,,Za tebe je prirodno da umeš složiti i srediti a oni su muški,,…Ako se ne varam to znači da se mi radjamo sa genom za takve stvari.Svaka devojčica još u obdaništu zna da ispegla košulju.Jer je rodjena sa tim.Ne znaju muški to.I ne treba da znaju.Šta ima da znaju.Imaju majku,pa tebe.A sutra neku drugu nesretnicu.

Ako imaš sreće pa dosegneš do srednjeg obrazovanja sve ti je jasnije da ti se to sve ne dopada oko uredjenja polova.Kažem ako imaš sreće jer,u nekim sredinama sirote devojke ili se zaljube pa obustave školovanje zarad slatkih reči i pobegnu u nešto što im se čini bolje,ne razmišljajući da i taj ,,idealni,, ima gomilu prljavih gaća za oprati,ili prosto nema za njih uslova da se školuju jer su potrebne da povuku i potegnu u domaćinstvu.Ako i nadjete tog nekog ,drugačijeg,tu je njegova mama da vas podseti da ništa ne umete,da vas majka  nije ništa naučila i da se potrudi da njen sinak joj pridrži stranu.To im je prilika da se negde čuje njihov dugo potiskivani glas i da negde dominiraju.Ako nisu mogle mužu da pojasne da i one imaju potrebe i osećanja onda će vama svakako da pojasne gde mora da stoji vazna sa cvećem.Pritom očekuje se od snaje da dogleda svekrvu i svekra ali je krajnje neprimereno što stalno trči kod svoje mame koja nećete verovati isto stari.Jel treba sad da napomenem da je to ista ona majka koja ju je drzali negde u senci svog sina očekujući pomoć od snaje?Ne treba?O tome se može roman napisati.

Ako uspeš da se izboriš da studiraš to je već tema koja se ne tiče samo tebe već i svih oko tebe.Ako si prekinula studije zarad novca,zaljubljivanja itd…onda si -bačeni novac- i često ti se kad se pobuniš, kaže:,,Da si zavrsila da budeš svoj covek sad ne bi bilo ovako da zavisiš…mogla si biti veliko ime…sad bi ti njemu pokazala vrata…itd.Ako ste zavrsile studije onda ste zasigurno promasile rokove da se udate,rodite….itd.Studirale ,ne studirale uvek ima neka grupacija koja smatra da ste promasile nesto.U ovom drustvu je jako važno da budete spremne na stalna pitanja kad ćes da se udaš?Kad misliš da radjaš?Ili, možeš li malo da batališ svoj posao da se posvetiš kući?Kao da je sad sasvim normalno da posle svega za šta ste se izborile u pokušaju da se izgradite kao ličnosti sasvim normalno da nepromisljeno se bacite pod noge slucajnom prolazniku samo da bi babe i tetke smirile strasti.Ili pak da promašite sve rokove na poslu ,jer su svi ostali bez ruku rodjeni da bi vam pomogli.Ili čuvena konstatacija: kako nisi videla da je lud,da pije…kao da se svi na prvom sastanku potrude da vam pokažu kolike su psihopate.Da ne govorim o onom, i to sa ženske strane teoretisanju: ćuti,proći će,i mene je moj varao,tukao,pa eto preživela sam.Ali zato svi umeju da i te kako ,,broje,, i pametuju.Uz komentar: ,,Ja sam svoje odradila,da babe treba da imaju decu,radjale bi,,.Ok.Ne mogu da rode vašu decu ali itekako mogu da ih vaspitavaju,razmazuju i uče po svojim merilima.Ima i toga zar ne?I sve tako dok ne dodjete u godine da sad vi možete reči šta vam volja al gle čuda niko vas ne sluša.Šabloni,šabloni…

Ovako na brzinu smo pretresli jednu sliku starovremenskih ubedjenja još uvek prisutnih u našem narodu.Sad je red da vidimo šta se dešava sa onim ženama koje su malo svetlosti našle u svojim životima pa se emancipovale.Medju njima i te kako ima velika grupacija koja je rešila da svoje ćerke odgaji drugačije.One su slobodne,svoje i smele.U našem društvu to najčešće rezultira time da imamo gomile devojaka neretko jako mladih sa neprestanim slikama golih stomaka ,isturenog srednjeg prsta i kočijaškog rečnika.Totalna krajnost.I opet niko nije ništa razumeo.Ni vrednosti žene kao bića i stuba kuće ,ni žene koja pleni kao dama i karakter.I dok obe strane ne znaju za sredinu natežu se u svojim krajnostima.

Ako ste stigli sa čitanjem ovog teksta do ovde sasvim vam je jasno da ovde ne pominjem svetle tačke na ovu temu.Nažalost ,ovo je većinska slika.

To dovodi do toga da kad spomenete osmi mart to se vidi kao nemila obaveza da se isprsi za jedan cvet ili pak za uzimanje dozvoljenog minusa da se udovolji onima koje su sto bi moja baba rekla ,,nasle pa zašle,,.Ona je domaćica,ma dvostruki prizvuk u ovom drustvu.Jednim pojmom se opisuje žena koja se predala samo ajvaru i kukičanju i zaboravila da dvadeset godina počupa obrve a druga …pa jasno vam je šta znači .Ako niste sigurni bacite pogled na tv program i šta se danas plasira kao primer poželjne buduće mlade i majke.Strahota.Sredine nema.Samo mali broj uspe da nekako uglavi sve sto se od njih očekuje i sto bi same volele da urade.

Sad je momenat da se vratimo na početak ovog teksta.I da vidimo kako izgleda danas taj veličanstveni 8.mart u praktičnoj primeni  na ovim prostorima.Zamislite u jednoj prostoriji susret različitih generacija žena.To bi otprilike izgledalo ovako…

Tašta je došla se iztakmiči sa svekrvom.Da onako usput napomene da je jedino sigurno da na koga god ličili unuci su njeni zasigurno.Da pohvali sve uspehe svoje ćerke uz onu čuvenu …mogla je i bolje al aj sad….da naglasi više puta da je njen poklon deci praktičniji i da je nju njen muž gledao kao kraljicu a da to više nije nigde videla.Pritom je prvu ladnu trajnu stavila tek kad je nasledila muževljevu penziju.Uz opaske da joj prija, ne izgleda baš sveže i da bi mogla više da uskače oko dece jer ona ima pravo da ide redovnije u banju.Da pohvali kako je njena ćerka ulepsala taj dom.Da pohvali obrok i naglasi da ona isto tako sprema.Pa je logično da valja.I da podbode zeta da bi česće mogao da joj se nadje oko teških poslova.Da smanji fudbal i preuzme decu da bi njena ćerka mogla da se posveti sebi.Njena ćerka je heroj ,borac,majka veka,mučenica i najlepse biće koje ste videli.Obavezno naglašavajući da je sve to njena zasluga.I naravno,da onako usput nagovesti ćerki da se ne vraća kući ako joj ne odgovara jer neće moći komsiluku u oči da pogleda.

Svekrva je došla da se iztakmiči sa taštom.Da napomene da je njen sin dao svoje najbolje godine.Da ništa u kući ne bi imali da ga ona nije opremila.Da je snaja sretnica jer tako stamenog i vrednog coveka teško je naći.Da unuci moguće podsećaju na nekog van familije.Ali možda je na daljni rod…uz osmeh.Da prekori kako bi mogla da se dofarba,uredi,sredi jer ne ide da je njen sin tako vodi igde.A šta ima i da je vodi kad je ženi mesto u kući,pa da zatim ispriča kako se ludo provela na igranju binga.Da kaže da toliko veša i sudova kod nje ne bi moglo da se nadje.Da se zgrozi što imaju kućnog ljubimca.Da na svakih pet minuta naglasi ..sin njen lepi…da prekori sto snaja ne dolazi da idu na groblje i na pijacu kad god njoj odgovara.

I da onda ponosne na sebe odperjaju u suton ostavljajući neretko bračni par u svadji.

Snaja balansira.Ima dva tipa snaja:

Jedne koje su se pomirile sa svojom pozicijom i obraduju se jednom cvetu sa kojim mlate okolo posle, kao dokazom bezuslovne ljubavi.Ne,ne mislim da je bitan poklon već pažnja.Ali karikiram da bi smo se razumeli.Dakle jednom godišnje se satre od spremanja i kuvanja upijajući sve moguće zaprške u kosu na svoj dan kad bi trebala da blista.I sve to zarad jednog cveta.Ili ni toliko.Jer na njen praznik se to od nje ocekuje.Da ona dočeka  i ugosti druge.Da zaboravi da je svaki dan ,dan paznje i zajedništva ,jednakosti i razumevanja i da dopusti da taj cvet ili uopste to što je on rešio da bude kući a ne na fudbalu,u kafani,ili dubokom hrkanju već sa vrata bude potiranje svih onih drugih dana kad je bila niže biće ili poslušna snaga.Kad je vredjana,ponižavana,tučena,kad joj je objašnjeno da ne može da ima frizuru jer to odmah znači da se sprema za švaleraciju,da nema ona šta da odlučuje i da treba da zapamti da je ovo njegov dom.Da je sretnica sto je eto baš nju uzeo ili pak što se od druge vraća njoj iako je propala.Pritom se vraća čistim gaćama i toplom obroku za koji se ona grčevito drži kad napomene da joj ljubavnica nije ni do kolena.Mislim da smo se razumeli.

Druga vrsta snaja je taj dan sredila sebe.I očekuje da je vode na ručak.I neće se zadovoljiti jednim cvetom.A ni starom garderobom za taj dan.I muskarac koji je negde ipak vaspitan da ugodi svojoj nežnoj polovini se satire ne gledajući gde je on tu zapravo.

Sad govorim o najprisutnijim oblicima na ovim prostorima.

U oba slucaja snajki ,njihova cerka shodno modernom dobu neće napraviti ogrlicu od makarona i prigodnu čestitku majci već će uredno da izbegne sve ovo,kuckajuci po telefonu dok ruča ili komentarom tipa…ma kakav osmi mart…da mi čestitaju što kuvam i perem iako sam ceo dan radila kao konj na poslu…a pritom se zapravo negde nada da neće ona morati da opere sudove ,i to će je držati dok se i ona ne zaljubi u nekog i doživi jedan od gore pomenutih scenarija.

Dokle smo stigli sa praktičnom primenom?Nigde.Jer svako tumači kako hoće.Nema sredine.Bilo bi idealno kad bi žena doprinosila onako kako ume ili može ,umesto samo da zahteva jer je to i njen dom.Ali da njen dragi uskoči oko kučnih obaveza jer je to i njegov dom.Da oboje imaju priliku da vole sebe kao sto se vole medjusobno.Da razumeju da nalaženje mladjeg ili mladje nije lek za sopstveno starenje.Da onih 30 zakonom obaveznih posto žena u firmama ne znači odabir po dekolteu već stručnoj spremi.Da ti isti muskarci ne naglasavaju da pri zaposlenju ne bi trebalo da imaš nameru da se udaješ ili radjaš ako može još jedno sto godina.Da podjednako bude važna i tudja žena,sestra,majka,zaova…da devojka vaseg sina je ipak nečije dete a ne jedna od mnogih koje bi mogao da promeni,da ćerkin dečko nije dobio meso za iživljavanje već vaše čedo…Sa čuvenim: ,,Kad ti stavi prsten onda ćeš da se pitaš,, …a neretko ni onda se ne pitaš ništa.Da sve sto su tada ustanovili zakonom ne bude samo mrtvo slovo na papiru.

Ovaj tekst se ne odnosi na merila drustva i primene te jednakosti to je već druga tema.Odnosi se na to da bi mi same trebale da ga primenjujemo.Ne rade to muskarci.To radimo mi same.To što nisam po struci psiholog ne znači da ne mogu da imam izveštaj sa terena.Svaka čast školovanima.Ali ja sam akter na licu mesta i te kako treba da se čuje moj glas.Jer to o čemu oni diskutuju u kasnim obrazovnim emisijama -ako takve još uvek postoje -mnoge od nas žive svakodnevno.I rekla bih da nam nisu dostavljene baš sve stranice scenarija.

,,Neka,ja ću to da uradim ,tebe to čeka ceo život,,.

,,Pusti njega on ne ume,to nije njegov posao,,.

,,Gazi ćerko ,svi su oni isti,,.

,,Meni je mesto pod otiračem ipak me on hlebom hrani,,.

,,Sta će svet da kaže?,,.

,,Ja sam ga volela ,zato sam trpela,,.

,,Cuti ,sta će biti ako te ostavi?,,.

,,Ja to zbog dece…,,.

,,Pa nije on to uvek samo nekad ,kad popije,,.

,,Beda jedna,imam samo dvadeset pari čizama i uopste me ne vodi na Maldive,,.

,,Za šta sam se ja udala ništa stekli nismo,,.

,,Ako ti se ne svidja tamo su ti vrata,,.

,,Vidiš kako ona isturila atribute a ti na šta ti ličiš?,,.

,,Izbaci malo to,zategni…kako misliš da te on primeti?,,.

DOSTA!

U takvoj sredini žene su žrtve i prave žrtve.I onda trpi porodica.I mi sami.I gundjamo kako se nisu setili tog jedinog dana u godini.A za prvi maj se sete uvek.

Kod nas u kući to se ne slavi.Nema potrebe.Svaki dan ugadjamo jedni drugima.Ako nemamo čime drugim onda lepom reči.Meni je svaki dan ,osmi mart.I kad je teško.Jer nam je teško oboma.Jer su sudovi naši.Jer su dugovi naši.Jer su sanjarenja naša.Jer su deca naša.I ona sijalica što uporno crkava u toaletu je naša.Nije moja ili njegova.Naša je.I osmeh je naš.I brige su naše.I ne treba mi cvet.Imam njegove zagrljaje,podršku,utehu,zaštitu.On ima sve moje.Imam njegov umor,njegove promašene golove omiljenog tima,njegove besane noći dok je na novom projektu,njegove prehlade,njegove uspehe,njegove opale pramenove,njegov stomak ostao od neke slave od onomad,njegov sjaj u očima sto smo tim.I volimo sve to.Sve smo mi to stekli.I te zidove i tih dvadeset kila više.I ono padanje na avgust.I prvo kasnjenje iz grada.Sve smo to podelili.Potpuno bespolno.Kao bića podjednako vredna.U dobru i zlu.

Njegova majka nije uredjivala naš dom.Posvetila se umesto toga da ulepša naš život.Mi smo gajili našu decu,ona im se radovala i pomagala.Mi je poštujemo beskrajno.I ona poštuje nas.Izvlačimo iskustva i pouke ne naredjenja i nismo primorani da idemo po nekom uredjenom šablonu.

Naš sin je svoje devojke gledao kao da su mu već rodile petoro dece.To ga je ponekad koštalo izrabljivanjem.Ali nije i neće odustati.Čestitao mi je time što daje sve od sebe da njegova sadašnja devojka se ne oseća kao usputna pratilja.I što je uči da voli sebe onoliko koliko on voli nju.I što se trudi da umesto balkanske zle krvi nas dve imamo zdrav ,prijateljski odnos.I ona se trudi.I odlično joj ide.I ja se trudim.I zapnemo nekad.Al šta ima veze.Greši onaj ko radi onaj ko sve prepušta slučaju je unapred sve izgubio.On mi je čestitao tako što znam da će njegova žena imati divnog muskarca kraj sebe.Jedino se nadam da će biti voljna da gradi i sebe i njih ,ne jedna od onih gore pomenutih.Ali ..to zavisi od drugih majki koje bi mogle nešto da promene ovako kao što sam ja.Sami biraju moje je da poštujem to.I da me poštuju.Naše ćerke su mi čestitale osmi mart tako što nisu otišle polu gole u školu ,što ponešto nauče u kuhinji ali sebe opet žele da nauče još mnogo tome u životu.I što to lepo umeju da usklade.Što su uredne i smerne.I što itekako dižu glas kad je nepravda u pitanju.Što ne misle da su bolje od drugih već teže da  se ugledaju na bolje od sebe.Što se ne trude da budu nalik onima od kojih okrećemo glavu i što im nisu važni trendovi već vrline i mane.I što će nadam se takve da izgrade dom u kome nema šta da tražim sem da gostujem.I pomognem.

Znači može se.A ide od nas samih.Od nas žena.I te vaše muževe na koje se žalite odgajila je žena.I nju je neki muskarac isto tako sputavao.A majka joj govorila da to tako mora.Ajde da presečemo i napravimo same jednu novu generaciju.Jednakih.Kao bića.Ne kao radne snage ili glasača na izborima.Ne vodite se onim:,, Neće to ni za sto godina,,.Pa i dan počne jutarnjim satom,ne može od podne.

Ne očekujte.Uradite.Moj muž je voleo moje zagorele ručkove ja sam to uzvraćala trudom da se popravim.Ja volim njegove hrpe sudova kad me odmeni jer znam da je hteo da pomogne i obraduje me.I nikad neće naučiti da ne slaže kolekcije čarapa po sobi.I ja nikad neću naučiti da mu ne premestam stvari.I koga briga tolerancija je čudo.Jer je sve to nebitno ako gledaš opštu sliku.I vremenom naučiš da napraviš odličan ajvar.I da sudovi nisu bitni ako je veče prelepo.I stigneš sve.Ako je svet došao zbog sanitarne inspekcije a ne zbog nas nije morao ni da dolazi.Moja deca su samo jednom mala i neču da propustim dok još možemo bez tudje pomoći šetati po mesečini.Pa neću se valjda u starosti sećati samo broja opranih tanjira i koliko je puta progore moj stoljnjak.Vremenom povataš sve.Ne kao njegova mama ili tvoja.Nego kao ti.Kao vas dvoje.

Ako niste imale sreće pa naišle na nekog odgajanog tako.Onda gledajte da svojoj deci ne usadjujete taj prezir.Od nekog mora početi.

Možda onda stvarno doživimo da se to iskoreni iz ovog društva.Da nas taj isti zakon koji nam omogućava jednakost ne sputava time što same nemamo ništa da ponudimo u naše bolje sutra.Na primer:Najveći procenat žena nema gde da ode i nema se čime prehraniti kad ostavlja nasilnika.Ko je tome kriv?Ako smo i pogrešile ,ljudski je.Ako smo sebi zatvorile sva vrata do nas je.

Zato moj blog možda nije gramatički ispravan.Ali ja savladah ove dugmiće kolko tolko i napisah šta mislim.Bez straha da me ceo svet pročita.Javno.I to je neki početak zar ne?Nisam htela da dozvolim da ne kazem sta mislim i osećam sputana time dal je to ispravno ili pismeno.I tako odlažem svoja osećanja kao živog bića.

Sretan vam osmi mart drage moje.Sretan vam svakog dana.Iscupajte svoje talente ,naučite nešto novo.promenite svet.Za to su žene marširale tog dana.Ne da bi samo mogle da rade mučki pa da trče kući da peru sudove.Ili da mlate sa ovim danom u kalendaru i očekuju potpunu poniznost od muskaraca.

A vama ,dragi muskarci koji svakog dana volite i postujete svoje dame ,cestitam.Marširate zajedno sa nama.I ja vam se divim.Time što ste odbacili loše aspekte te jednakosti i zamenili nežnošću svoju sirovu dominaciju snagom ili statusom niste manje muskarci.Vi ste baš ono što svaka ispravna žena može samo da obožava i beskrajno čuva i voli.

Za one koji to nisu.Podsetnik.Ne treba da budete alfa predator u kući već napolju.I naravno da ste fizički jači ali to ne znači pod obavezno da ste i u pravu.Niti da će vam sila,alkohol i traženje savršenstva koje sami nemate pomoći da u očima sveta budete bitniji ili postovaniji.

Žena se voli svakog dana.Na milion načina.Neka vas postuje zato što ste najdivniji čovek na svetu a ne zato što vas se plaši.I muskarac se voli svakog dana.Mogu da pričaju šta hoće i njima je to potrebno.

A gospodjama koje to zloupotrebljavaju….vrata su vam tamo.Pa tamo budite bitne sebi ispred ogledala.Tango i jednakost su igra za dvoje.I nekad su, napred jedan ,nazad dva…al je stvar u zagrljaju i istom sjaju u očima.

Drage moje marširamo još uvek.Mnogo toga treba da se promeni.Nije dovoljna ideja.Moramo mi same pokazati drugačiji svet.Svojim sinovima i kćerima.Za bolje sutra.Počnimo od nas.Za nas je ta borba na kraju krajeva.Bez odmazde da feminizmom pokušavamo da isteramo šovinizam.Naučite ih tango života.I konačno će sve imati smisao.Sutra će vaša deca biti oni koji zapošljavaju ili stvaraju.Ili trče kući da zagrle svoju porodicu.Ili radjaju i vaspitavaju.Ne usadjujte im šablonska ponašanja.Sve vi.I majke i bake i tašte i svekrve.Sve naš veže jedno.Žene smo.Tu nema mesta za …moraš po mome ..i ja sam tako…ako ne poštujemo sebe niko nas neće poštovati.

Želim Vam srećan osmi mart svaki dan.Da se tako osećate uvek ne samo kad prevrnete ovaj list na kalendaru.

S ljubavlju Elena Alexandra.

 

 

 

 

 

 

 

Author: eathestoryteller

One su tu...dozivaju,gurkaju se,vuku za rukav,bockaju i šapuću...nosi ih vetar,pokrivaju ih snegovi,spiraju ih reke,umeju da se sklupčaju ispod strehe i krila ptice,i strpljivo da čekaju da budu ispričane...ponekad zbog radosti koju nose ,glasno se kikoću na ozbiljnim sastancima...neke zbog tuge koju nose ,pustaju svoje krike parajući umove onih koji ih ignorišu...one su svuda,oko nas i u nama...priče koje se zovu Život.Ja sam samo neko ko ih čuje u tišini,vidi u tami i oseća u svakom živom biću.Najbolje sto mogu da učinim za njih je da im omogućim ono sto priče najviše vole...da budu ispričane .Zato...sedi,spusti svoj teret i zagrli sebe ...ispričaću ti priču.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s