Majka

Prošli put pisah o 8.martu i primetih da se taj dan često naziva i dan majki. Dan majki?

Kao po običaju ne mogu da ćutim.To nije dan majki. Apsorvirali smo u prošlom blogu šta je i koji značaj ima, ali kada smo već načeli temu  hajde da se pozabavimo i sa pojmom majka.

Tehnički plastično gledano, majka je žena koja je rodila. Žena, ne osoba jer ma koliko smo iznedrili polova u modernom društvu ipak negde tehnički to može samo žena (dokle god ima medicinsku anatomiju iste). To kako se neko oseća je tema za neki drugi blog. Iako se neki muški trude da esteskim korekcijama, depilacijama i helankama dostignu fizicki i vizualni izgled ženske osobe i u tome prilično uspevaju, opet imaju falinku (funkcionalnu matericu i jajnike, kao i grudi koje u sebi osim silikona imaju mlečne žlezde i kanale). Znači ogradili smo se tehnički, bez da se vređamo.Tehnički, prirodnim putem to može samo  žena. Čisto u omaž medicinskim dostignućima.

Ali, da li je žena koja je rodila takođe i majka? Sada ćete reći:” Kako nije zato je pojam tako i definisan”.

Paaa… pogrešno je definisan. Ona je biološki ženski roditelj a titula majke se stiče. To što neko istrči jedan maraton ne čini ga maratoncem. Ne parafraziram o broju dece koje ona rodi več o tome koliko je predana da istrči svaki maraton. Majčinstvo je trka zauvek, i cilj se uvek pomera. Ovde je reč o tome da li ćete trku  trčati, statirati u njoj, varati, ići prečicama ili odustati i koliko koja kategorija zaslužuje da zaista ponese titulu “MAJKA”.

Sve ću ih u tekstu nazvati majkama. (Da bi se jasnije videlo koliko to kod nekih apsolutno nema smisla).

Postoje majke koje su apsolutno predane i brižne:

One se takođe dele na podkategorije.

Jedne su stubovi svojih domova sve drže pod kontrolom i za sve strepe. Deca im imaju prvenstvo. One stasaju u heroje i zaštitnike. Njihovu decu nema šanse da vidite bose ili slinave, nikako pocepane ili musave. Deca ne smeju da se poigraju u pesku niti da šutnu loptu. Moraju biti uštirkani kao starinsko milje na tv-u. Deci ubijaju ličnost, jer takva deca ne slave rođendane da se kuća nebi prljala. Moraju da imaju perfektan osmeh na svim slikama, nauče da su psi šugavi a dečije igre nepotrebna ogavnost. One smatraju da su deca deo prezentacije svetu kao i njihova tašna ili novi par cipela. Od dece prave usamljene tužne osobe koje su neretko pod činjene pokornom slušanju celog svog života. Ta deca pogrešno shvataju život, plaše se svega a neretko pokazuju potiskivan bes prema drugima. Oni moraju biti odlikaši. Neretko njihovo bubanje nema smisla jer to što uče ne usvajaju već teže da na kraju balade majka ponosno maše njihovim uspesima. Oni sami nisu spremni za život jer nikada nisu razbili koleno i nikada nisu doživeli adrenalin prvog pokušaja vožnje biciklom. Ne zato sto se plaše povrede već da ne pocepa nove hulahopke ili trenerku. Takve majke svakodnevno naglašavaju kako su se one žrtvovale da bi njihova deca bila perfektna, a poneka i leči kompleks što i sama nije bila balerina. Često su tetralne, guše se i imaju napade srca kada dete pokuša da joj pojasni da je svet napolju šareno mesto sa bezbroj mogućnosti. “Pa posle svega što sam ti pružila…. Ti hoćeš da ja umrem, jel to hoćeš?… I to mi je hvala”! Takvim “majčinskim” ponašanjem dobijete gomile ljudi koji rade ili uče šta ne vole. Jasno vam je čime to nezadovoljstvo rezultira.

One druge pak svedu sebe na bdenje nad svojom decom. Ustaju zorom da zamese topli doručak,   jure svaku zakrpu, proradi im štitna ako dete kine. Apsolutna ljubav prerasta u konstantno žrtvovanje. One ne dominiraju već su u fazonu ,,kakav je on veseljak kad popije….neka je pao godinu nek mi je živ i zdrav… daj majka da ti umesi uštipke ti to voliš, a on ili ona se rastavlja sa dušom posle noći pune pijanstva i ko zna čega. One po svaku cenu tolerišu i za sve podmeću sebe. Nije im važno što takvo ponašanje ne stvara samostalnu osobu od njihovog deteta. Platiće sve njegove dugove a ono će praviti nove, jer ,majka će… Presrećne su što uopšte imaju dete.

Hvala nebesima ima i ona pod kategorija brižnih majki koja ne radi ništa od gore navedenog. Majke koje svoju decu uče i prekorevaju, ali su tu da oteraju svaki ružan san, pomognu oko domaćeg, prvih ljubavi,…Ta kategorija je prava majka ove grupe. Ne leči decom svoje nedostatke i ne prepušta ih sudbini. Ona je autoritet ali i simbol prepun ljubavi kome dete trči u zagrljaj i kada odraste. Osoba koja se poštuje i voli, ali i sluša. Iako je brižna nije od majčinstva napravila cirkus i nevolju kao majke dve pod kategorije iznad.

Zatim imamo majke koje su nonšalantne:

Jedne su same sebe zapustile pa im je sasvim normalno što su dom i deca neuredni. Druge se ‘pak sređuju previše pa prosto za male musavce nemaju vremena. Da li će ručati kući ili pojesti nešto sa kioska, nije ni važno. Njihova deca imaju totalnu slobodu. Kod njih nema porodičnog ručka i sasvim je prirodno da se isti nosi u krevet ili pred televizor. Nema veze što je gomila veša u uglu sobe a  drugima  što zbog kineske vaze nema mesta za ogradicu za igranje. Obe se ponašaju non šalantno. Njihovu decu prepoznajete po tome što dok one sede i piju kafu ono vam lomi šta dohvati po stanu. Možete ih videti u supermarketima sa decom koja vrište,  prete da će prestati da dišu dok majka pažljivo u sopstvenoj nirvani čita sastav nove kreme protiv starenja ili telefonira prepričavajući neku špansku seriju. Kod jednih može i sa poda da se jede, kod drugih ako su tu prijatelji oni su najbitniji jer su one same zvezde večeri. Pa šta što deca nisu večerala, neće valjda vino da im se ugreje. Da li je dete došlo u tri ujutru i čije je to tuđe dete koje spava kod njih nikoga nije briga. Svaka se na svoj način prepušta sudbini; “Šta ću mu ja!  Neka nauči sam kroz život… Dete nije obaveza nego onako da bude… da  se ima…”

I ova grupa ima kategoriju koja sve ume lepo da uskladi.

To su majke koje rado naruče hranu ali isto tako i obraduju svoju decu nekim specijalitetom. Majke koje im dopuste da imaju drugare na spavanju ali dobro znaju ko su i budno prate svaku stvar a samo naizgled deluju nonšalantno da bi izgledalo drugarski a  i tekako imaju uvid u sve. One dopuštaju da to isto dete na jedan drugačiji način gradi sebe. Imaju duge razgovore sa svojom decom u kojima deci pružaju priliku da kažu sta žele, da se naljute i naprave grešku na kojoj će u ovoj kategoriji i sa takvim postavljanjem učiti samo jedanput. Možda ove majke ne ustaju u pet da mese krofne ali i tekako im dobro ide, jer su procenile da njihova deca tako bolje funkcionišu u odrastanju.

Za razliku od gore navedenih ove majke su prepoznatljive po tome što im deca radije dovedu društvo kući nego da odu na splav. Nekako ih svi zovu majka. ( oni koje nije rodila). Ona  opsuje i našali se, nekada i sedi sa njima u društvu. Ako dete reši da pogreši samo društvo je u fazonu: “Alooo ona je kraljica, legenda… ‘si lud… ne može da je sekiraš.” Znači, može i u ovoj kategoriji sredina.

Što se tiče dece koja se rode bučna i hiperaktivna nekada nije do majki ali to je tema nekog drugog bloga, sada pričamo o majkama.

Neke od njih se jako trude i vlo su kvalitetne u tome ali koliko god da se trudiš nekada se i neko rodi karakterom naopak ili mu je potrebno mnogo više a one se neretko ne snalaze. Poznate su po tome što uporno traže rešenje i to ih čini kvalitetnim majkama.

Posebna kategorija majki su one koje su rodile čisto da pokažu da su im jajnici prohodni:

Njima se ili desilo pa su nezadovoljne ceo život i to otvoreno pokazuju, ili su time upecale neku sigurnost i status. Neretko brzo sagledaju sliku odabranog muskarca i onda prenose taj bes na svoje dete: “Isti si otac… kud sam te i rodila… ti si teret…” One su hladne kako god okreneš. Nisu se svojoj deci radovale pa kako će ih i voleti. Tegle ih i vuku stalno naglašavajući da im je to mučno, a neretko i pred detetom. To stvara decu koja postaju nasilna, hladna i proračunata, naučena da vole materijalno ili ‘pak depresivne osobe koje se ceo život osećaju kao teret društva. Takve majke neretko ostave decu dadiljama, svojim majkama ili ih prepuste same sebi. Vrlo brzo postaje očigledno da ta deca služe samo za alimentaciju. Tu nema govora o čitanju bajki pred spavanje, igranju i smehu. Oblače decu u ono što one hoće, idu tamo gde one hoće, i ta deca prema majci gaje prezir .Ženska deca se osećaju bezvredno a muška deca ne retko mrze žene. U ovoj kategoriji nema majke koja ume balansirati, postoje samo deca koja su negde uspela da sačuvaju sebe kao ljudska bića i da ipak sutra pokažu da to može i drugačije.

Sada imamo kategoriju majki koja ne može da prestane da radja:

Koliko god to izgledalo kao majka Jugovića činjenica je da je jako teško imati potpunu predanost svakom detetu, posebno ako majka rodi čitav fudbalski tim. Neretko ta kategorija nema adekvatne uslove za život, ali uporno rađa. Neke od njih se rukovode lošom situacijom u zemlji pa to rade zarad nadoknada, druge zbog svoje neukosti, a treće zato što muža ne zanima i ne čuva je. Ona će biti u nemilosti ako odbije. Sve to rezultira bedom, glađu, nemaštinom i u najgorem slučaju smrtnim ishodima u večini slučajeva.

Ne okrećimo glavu kolika je smrtnost amaterskih abortusa i koliko samo zakopanih beba ima za koje niko nije ni znao. Sve je to ožiljak i sve je to stvarnost, kao i prepuni domovi za siročad. U ovoj kategoriji može se reći da neke od njih daju sve od sebe ali se teško snalaze. Svaka čast onima koji to “hendlaju” spremno uletevši u takav svet. Pa ovi poslednje navedeni su stvarno da respektuješ.

Nakon ove grube podele jasno nam je da mnoge od njih nemaju pravo da se nazivaju majkama.

Hajde da se osvrnemo. Postoje žene koje bi sve dale da budu majke i čeznu za time. Ima tu i onih koje to žele da bi učvrstile svoj položaj, neke zato što će u neukoj sredini biti manje vredne ili zamenjene. Ovde bih pre žene ne ostvarenih željenih majčinstava nazvala majkama nego neke od gore navedenih koje tako svet sasvim normalno naziva.

Jednima se klanjam do zemlje a drugima mogu da poručim da i  lutalice bolje paze svoje štence. Tužno…

Pritom moram da naglasim da pri razvodu braka naš zakon daje prednost majkama kao starateljima bez obzira da li je adekvatan roditelj. Da li pije ili se drogira? Ima li neki psihički poremećaj? Da li je samoživa ili se u njenom domu smenjuju muškarci? Da li je atmosfera zdrava ili  mučna?… Prosto da čovek ne poveruje da deca idu majci i u tim slučajevima. Neke ustanove slepo prate zakon bez osvrta na savest. Kod nas postoji veliki broj očeva koji se uzaludno bore za starateljstvo. Mnogi od njih su zaista bolje “majke” od tehničkih majki koje su im decu rodile, ali, to niko ne gleda.

I ako nekada vidite žene koje svu svoju ljubav poklanjaju ljubimcu i preteruju sa šnalicama i krpicama, ne osuđujte ih. Sistem usvojenja je težak i mučan. Pronalaženje partnera sa kojim možeš da zasnuješ porodicu isto tako. Ne osuđujte. One su samo pune ljubavi koju žele sa nekim da podele. Meni je to pokazatelj da sa toliko predanosti i ljubavi mogu samo biti dobre osobe. Sada je već teološko pitanje što nebesa daju nekome a nekome ne.

I da naglasim. Postoje one žene koje zapravo ne žele decu. Ni njih ne osuđujte. Poštenije je da su svesne sebe i koliko su spremne da se daju,  nego  da rode zarad drugih a onda da se tu baš i ne snađu.  To je za poštovanje.

Ne osuđujte ko je kada rodio. Bolje da rode kada su spremne nego onda kada to svet očekuje od njih.

I pazite kad staricu iz milošte nazovete stara majkom… možda ste je baš takli u srce i podsetili na to da nikada nije bila majka a želela je… Sve se računa.

Prema tome, ne pojam majka kao pojam u zakonu. Nisu sve žene vredne te titule. Titula majke se stiče, ne dobija se samo pro forme. I same žene su surove: “Jalova krava… ona će meni da priča, pa ja sam rodila… Što ne rodi kada je tako pametna… itd.itd.”

Hajde više dosta i sa time!

Nikada u razgovoru ne kažem da sam “majka” jer ne znam šta u srcu nosi taj sa kime razgovaram. Pritom iako to ne potenciram evo reći ću vama, ovde radi poređenja: jedno sam rodila, petoro podigla. Od toga troje dece i dve sestre (ako neko se pita, prevelika je razlika u godinama između nas). I šta sad? I kad kažu: Mama… srce skupljam sunđerom. Jel da, da može? Ovo navedoh jer ima žena koje su u fazonu da žele svoje isključivo pa onda kukaju kako nisu se postale majke. Pa sad, šta da vam kažem, ja sam za to da ako u vama ima ljubavi dajte je, bar ljubavi nikad dosta.

Titula majke dovoljna mi je kada se čuje od mojih najbližnjih. Nema “ljubi te majka” već “majko, da te poljubim.” Ne naglašavam njima nego oni meni da mi možda dobro ide.

Svim zasluženo titulisanim Majkama duboki naklon. Duboki naklon i očevima koji bi mogli biti primer mnogim majkama. Tu se nema šta posebno reći. Pred nekima mogu reći nešto korisno, od drugih i sama učim.

Onim majkama koje se samo majčinstvom  kite mogu samo da kažem da saosećam sa vasom decom i da se nadam da ce deca nekim čudom sama pronaći zdraviji odnos prema životu.

S’ ljubavlju, Elena Alexandra.

Author: eathestoryteller

One su tu...dozivaju,gurkaju se,vuku za rukav,bockaju i šapuću...nosi ih vetar,pokrivaju ih snegovi,spiraju ih reke,umeju da se sklupčaju ispod strehe i krila ptice,i strpljivo da čekaju da budu ispričane...ponekad zbog radosti koju nose ,glasno se kikoću na ozbiljnim sastancima...neke zbog tuge koju nose ,pustaju svoje krike parajući umove onih koji ih ignorišu...one su svuda,oko nas i u nama...priče koje se zovu Život.Ja sam samo neko ko ih čuje u tišini,vidi u tami i oseća u svakom živom biću.Najbolje sto mogu da učinim za njih je da im omogućim ono sto priče najviše vole...da budu ispričane .Zato...sedi,spusti svoj teret i zagrli sebe ...ispričaću ti priču.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s