Isfrustrirani tinejdžeri u ranim pedesetim…

 

Prvo da ustanovimo da li ja imam iskrivljenu sliku stvarnosti ili i vi vidite isto? Ako ne vidite onda ću morati da proverim kakvi su sastojci hrane koju konzumiram ili svoj vid kod oftamologa. Moguće je da pesticidi loše utiču na moj razum, jer kad god “iziđem međ’ svet” nađem se u moru iskarikiranih likova.

Da li ste ih primetili? Ako niste…. paaaaa… setićete se sigurno.

U pitanju su osobe koje prosto ne mogu da se pomire sa činjenicom da im krštenica žuti. Još gore sa onim što starost donosi a teže je od samog uvenuća telesnih ćelija. To je ono čuveno narodno… “moje, beše si…”!

Ne! Ovde ne govorim o dostojanstvenim damama i gospodi koji vode računa o sebi. Ne govorim o osobama koje nose prigodne krojeve i bez jeftinoće pokazuju stas,  prosto očaravajuće. Ne govorim o onima koji itekako mogu biti doterani, elegantni dok plene sve lepo uklopivši u svoje godine. Ne govorim o ženama koje prolazeći pored vas u stvari prođu kroz vas i ostave vas ukopane u mestu sa pogledom na njena leđa. Istini za volju ipak postoje žene koje naglase svoje atribute a ne puštaju da atributi naglašavaju njih.

Ovde govorim o onima koji se (što bi se reklo) šminkaju u mraku ili kupuju ogledala kod trgovca dušama. Govorim o sindromu Dorijana Greja. Samo što su se njegovi gresi pojavljivali na njegovoj slici skrivenoj na tavanu a ovde se sve strahote talože vrlo vidljivo na osobama o kojima govorim.

Nikada nisam bila protiv da se ponešto popravi na sebi niti da se ima sopstveni modni stil. Šta ima svi da misle ili izgledaju kao ja. Svi vi treba da ličite na same sebe. Jer svi drugi su već zauzeti. Ali, ne na sebe od pre dvadeset ili trideset godina i ne po svaku cenu. Opet ne mislim fizički već mentalno. To je gore od pokušaja da izgledate kao da ste upravo pobegli sa mature.

Da se razumemo, prva bih ponešto promenila na sebi. Posebno one genetski urođene delove koji mi zadaju mučninu pri odabiru i uklapanju garderobe ili penjanju uz stepenice kada lift ne radi. O cipelama koje mi se sviđaju a nikada nisu u mom broju da i ne govorim, kao ni o redovnoj nezi u nekom spa centru! (o kome teško mogu da pričam sa svim rashodima… ali mora da je lepo i da prija). Apsolutno bih probala razne frizure i nemam ništa protiv tetovaža ni pirsinga. Daleko od toga da sam izašla ispod kamena ali za sve valjda treba imati meru. Drugim rečima: “Mnogo mi se sviđa tetovaža inicijala vaših unuka ali da li ste morali da je urežete po sred čela?”.

Imam prijateljice koje izgledaju kao million dolara. Nisam od onih zavidnih koje ne mogu reći za drugu ženu da je lepa. Gradom šetaju prelepe žene, odmerene i smerne. Imaju tela Venere. Znate šta ih zapravo čini tako lepim? Ono čime zrače. One svojim stilom i ukusom ne poručuju da su meso za kojim se zviždi. Nije im potrebno da sve otkriju. Svesne su da pravi muskarac negde voli ponešto i da zamisli. Svojim stavom poručuju da su svesne da izgledaju dobro ali i da neće tolerisati nekog nepristojnog jer one sem struka itekako imaju šta pametno reći ili uraditi. Imaju hod, govor i ponašanje dame i najmanje što im s’ punim pravom pripada je džentlmen. Čak i kada opsuju ili se našale na pomalo vrcave teme one su dame koje se poštuju. Za njih će muškarci reći kako su “šaškasto” slatke. One da navuku i džak za krompir pleniće snagom i lepotom, a možete misliti kada se doteraju. Neki tada mogu samo da napuste prostoriju kao da nikada nisu ni postojali. One ne zavode namerno niti žive za to da budu primećene. To je prosto logičan sled događaja. Mogu sebi da dozvole sve od slika u kupaćem kostimu na društvenim mrežama do haljina dubokog šlica, jer one ih tako nose da prvo primetite i zaljubite se u njihov osmeh.

Međutim postoje i oni koje misle da rade ovako a zapravo ne vide sebe.

Zar nam je stvarno toliko stalo da se dopadnemo drugima da smo spremni da pređemo svaku meru? To je pitanje za one koji su se malko pogubili.

Zašto je nekima bitno da se takmiče sa sopstvenom decom?  Kao da nismo ocenili njene godine time što joj je dete dve glave višlje od nje? Uspele ste kada vam drugi kažu da vam ne bi dali više od dvadeset godina, a ne kada uporno to sami naturate drugima. Ako je detetu rođendan ili matura pa valjda on/ona treba da blista a ne da bude u vašoj senci. Vi treba da plenite u svojoj kategoriji, ne njihovoj. Deca treba da imaju samopouzdanje, ne da im ga vi otimate.

Znate da imate divan struk i same ističete da izgledate kao da nikada niste rađale. Ok! To se (nećete verovati) vidi i bez tog transparenta kojim mašete. I ako se vidi neko će vam to sigurno i reći. Nema potrebe da terate druge da vam kažu koliko ste lepe. Ako ste došle da mi pričate kako zvižde za vama i kako drugovi vaše dece zinu kada vas vide – ja se izvinjavam – odoh da povratim. Ako vam je najveći uspeh što imate brdo lajkova na slikama gde senzualno imate na sebi samo lovorov list – produžite dalje. Ako kritikujete druge ističući sebe – onda niste morale ni da dolazite. Ako se sve svodi samo na vas – imate ogledalo koje vas lepo laže pa… družite se sa njim. Divan vam je taj providni penjoar i te papučice sa perjem ali da li baš morate u njemu da mašete sa terase komšiluku? Bravo što nosite isti broj farmerki iz mladosti (u koje ja više nema šanse da uđem) samo mi nije jasno čemu tange navučene do rebara. Bravo za vreme i volju da se našminkate pre svakog izlaska iz kuće samo… mislim da je dovoljan jedan sloj. Jeste li sigurne da ste status “Hoću da živim”… “Gazi i dominiraj ” … “Kučke mogu samo da plaču” … “Prvi se muževi u vodu bacaju”… “Svinjski grip se leči tako što se razvedeš od vepra pa juriš piletinu” najbolje razumele? Da li ste razmišljale kako vas vaša deca vide kad im to izleti na početnoj strani društvenih mreža?

Svi znamo šta je nekom muškarcu na pameti kada vidi zgodnu ženu i to je nekako prirodno. Razlika je u tome što će kod vas videti samo to, a kod gore pomenutih poželeće da je bolje upozna ili zavoli. Posle se ljutite kada vam u inbox stižu zahtevi za prijateljstvo perverznih likova. I to što se folirate da se ljutite vas ne sprečava da se time hvalite kao neminovnom posledicom vaše neodoljivosti. Što bi rekli po društvenim mrežama: “koza pakistanska”. Svu pažnju vam odvlači kome ste se dopale. Vi ste neodoljive ali u sopstvenoj režiji. Mislite da ste (što bi deca rekla) “namunjene” jer ste se slikale trista puta u kafiću i utrefile svako dugme za obeležavanje “Gde se kupaš, gde školjke skupljaš!?” Hajde malo pogledajte kako to izgleda sa stilom. Kako odmerena lepa žena može biti prijatna oku. Kada bi takve nosile samo lovorov list bile bi umetnost a ne razvrat. Senzualnost ide iznutra ka spolja. Takva žena može na sav glas da peva u kafani i da opet bude dama a da pritom ne izgleda kao kamiondžija koji se povremeno preruši u ženu. Niti je rasturila kuću da bi ih promenila hiljadu za svakog se kunuvši da je onaj pravi da bi time opravdavala svoj nemar prema porodici. Njoj zaboga fali pažnja, nežnost… Često su takve žene koje svega imaju u izobilju ali im je sve premalo. One koje pažnju nemaju ne očekuju je nigde drugde.

Gore pomenute gospođe ponižavaju svoju decu neretko ih napuštajući jer imaju pametnija posla vikendom; ističu sebe; dominiraju na silu; govore kako im niko nikada nije dovoljno dobar a vape za pažnjom. Ne čuju druge. One su najpametnije, najuticajnije i najlepše. Odbile su da ribaju kupatilo zauvek i to je njihova najveća pobeda. Slikom koju su same sebi smislile zaklanjaju činjenicu koliko su neprijatno bahate prema drugima. Naravno, svako dobronamerno ukazivanje kako one zaista izgledaju dočekuju na nož jer (Bože moj) nisi me prijateljski upozorila već si zavidna i ljubomorna a neretko glupa i “ni do kolena”. Umesto da se prizovu pameti one nađu sijaset opisnih prideva da vas omalovaže jer vi u stvari niste u trendu. One koje im povlađuju smatraju drugaricama, a upravo takve žene ih ne podnose prvenstveno zbog sopstvenih kompleksa.

Izgledaju kao laž. Žive sopstvenu laž ubeđujući druge da su u pravu. Pa radije ću da ličim na truleks krpu koju svi negde “gajimo” na sudoperi nego da ličim na pokretnu reklamu za “milf” stranicu ili putujući cirkus.

O sredovečnim gospojama koje su podelile svojih šest stomaka izlivenih preko kaiša sa cirkonima u majici veličine “peti osnovne” neću ni da pričam. Predpostavljam da njihovo ogledalo nije u punoj veličini ili im je psiho terapeut zauzet.

Ako niste do sada radile na sebi počnite sa nečim laganim – na primer sa basnama. Ima jedna odlična o gavranu koji se kitio paunovim perjem. I ne mislim pritom samo na garderobu nego na stav i primerenost. To što nosiš trebaš znati da izneseš (to što je Kavali ne znači da si top model).

O bakutama u donjem vešu sa “prigodnim” oglasima za druženje bolje da ne pričam, posle će i meni trebati terapeut.

Pozdravljam dame koje brinu o sebi. Kada vidim žene koje se trude na fitnesu… plesu… makar u redovnoj šetnji, osobe koje su uvek čiste i doterane, koje i na utovaru uglja mogu biti dame, srce mi zaigra. Vi ste uzor! Ne morate se ulepšavati, vi plenite! Lepe ste i kada kuvate ajvar. Lepe ste i kada se čupave probudite. Lepe ste pre nego što zaustavite okretanje same planete svojom energijom i osmehom… a tek kada se doterate…!

Za ove druge… Nadam se da će uvesti tretman “ulepšavanja” katranom i perjem.

Zapamtite jednu stvar, NIKADA! NIKADA ali NIKADA nećete moći da izgledate mlađe i lepše od svoje dece. Priznajem plastična hirurgija je čudo…. ali sve ima svoju cenu i rok trajanja. Umesto ledeno-smešnih “mladalačkih” grimasa ponosno prigrlite svoju “za dve glave” višlju decu s jedne strane, godine pod ruku s’druge i uzdignute glave sa stavom i osmehom na licu izađite međ’ svet!

Ali ako ste mislili da samo žene imaju takve izlive… grešite!

Ono što kod nas žena muški nazivaju “klimaksom” itekako i njih drma. Iako strpane u isti koš ne vidi se da neke od nas dostojanstveno kubure sa valunzima dok druge od toga prave skandal. Moram da vas “obradujem” –  isto važi i za muške pripadnike svetske populacije.

Nema ništa lepše nego kada vidite urednog muškarca koji lepo miriše. Muškarca koji se ponaša kulturno, ima zaštitnički stav i svu nežnost ovog sveta poklanja svojoj dragoj. Muškarca koji shvata da i on stari pa mu je sasvim lepo da starite zajedno. Muškarca koji voli vaše strije i nabore jer ste žena koja ga voli toliko da je spremna da (možda) zauvek žrtvuje ono što fizički ima. Čoveka koji ponosno svoju dragu drži za ruku i pokazuje celom svetu koliko je srećan. Osobu koja ne pokriva uporno svoju ćelu zabacivanjem kose koja potiče negde s’ leđa. O iskrzanim, sedim repovima do pola leđa da ne govorim. Derani sa uvojkom za radosnicu.

A šta je sa onim nesretnicima koji su se zabrojali? Ako njegova žena ima (recimo) pedeset godina to znači da on sada ima… negde oko trideset? Kako je ostarila, zbabila se, zborala… a ja još uvek momak! Vidi ga! …

Jel me zezate? Stvarno!? Da ne kažem da se zborala sa vama. Neretko zbog vas a još češće pre vremena opet isto zbog vas! Znači ona stari ti se podmlađuješ!

Zona sumraka sigurno!!!

Pa to može voditi samo u jedno. Uvaljati vikendicu na nekoj planinčugi što ti deda ostavio i kupiti nešto besno na četiri točka. Onda obavezno dva broja manju kožnu jaknu ili u češćem slučaju zbog stomaka “nosivosti šestorki” neku “hot” trenerku i što skuplje patike. Obavezno imati lanac da se slaže sa krstom sa Ostroga što se klati sa retrovizora. Naravno da se vide samo ramena koja su ostala izvajana posle trideset godina na građevini. Šta ima ko da gleda stomak do kolena i još ponešto sto mu viri ispod razvučenog lastiša kad se sagne. Kao što nije svestan ni činjenice da se njegove godine ma koliko se trudio na tom “ispadu” najbolje vide. Tu ima više kose nego na glavi. Šta ga briga! U retrovizoru se ništa ne vidi. Zatim sledi obavezno izlaženje na kulturno umetnička mesta gde dominira – Kafane!  Moguće i poneki kafić gde odigne lakat kada telefonira toliko visoko da se sa kraja ulice vidi da i on ima onaj telefon nalik televizoru. To što ga je kupio za dinar sada je nebitno. Možda prsten, skupe cigare i pića… Ali sasvim sigurno ogroman privezak na ključevima koje vrti dok telefonira. Za slučaj da niste obavešteni da mu je “besna zver” parkirana napolju.

Jadan pokušaj da me ubedi je da to nije jedino “funkcionalno” što ima.

Oni gledaju mnogo mlađe od sebe, to nije ništa novo ali ni manje ogavno. Stvarno je za neverovati da sebe ne vide. Ne pričam sada o sponzorima. Pričam o gomili muškaraca koji bez obzira na novac sebe vide kao izuzetnu priliku i to tako odurno naturaju na nos.

U većini slučajeva žena ih čeka kući. Ona služi da pere gaće. On između kladionice, kafane, kafića i omlitavele prostate reklamira sebe ošišan na ćelavo da prikrije šta mu je sve poodpadalo. Neverovatno ali uvek je u nekim poslovima i kombinacijama. Da je bio tako ažuran još bi u ranoj mladosti imao bar tri firme plus ništa preko dvadeset pet pored sebe.

Ako žene umeju da se unakarade onda oni stvarno umeju da se precene. Jedna od meni omiljenih fraza je: “Ne znaš ti mala kako je kad čiča oplete…. treba ti neko sa iskustvom”…. Iskustvom u čemu (radu na odeljenju gerijatrije)!? Iskustvo da uradiš ono što svaki “klinac” zna od puberteta samo u ovom slučaju vremenski kraće i ko zna koliko nekvalitetnije? Odkrićeš mi neke nove svetove? Izazivaćeš sudbinu da dobijes infarkt? Podelićeš sa mnom tvoje zmijsko telo anakonde posle ručka za malo groktanja, znojenja i stalnih trčanja u toalet jer ti je prostata popustila. Onu mučenicu koja te umorna čeka kući da ti servira ručak verovatno nisi obavestio da si rešio da ponovo imaš dvadeset. Godina, na godine mislim. Takvi kao ti ceo život zadovoljavaju samo sebe tako da ako ćeš mi to iskustvo ponuditi – produži! Bolesno skroz!

Drage dame budite bez brige iako ste se okrenule i otišle bićete tema svih njegovih lovačkih priča u kojima je bio poput zvezde porno filma pa vas je na kraju šutnuo. To da je pred spavanje terao ženu da mu maže krsta masću za reumu neće spominjati. I on voli društvene mreže! Pokazuje biceps dok šatro slika soma kojeg je ulovio uz obavezno pitanje “šta bi mu radila?”.  Njemu? Ili somu? Zatim sledi:  “Ćao, kako si? Jel se znamo?” Ako i nemate sliku dotičnog pred sobom barem imate činjenicu da je pola slova “pojeo” jer je skinuo naočare dobijene preko socijalnog.

Problem sa njegovom agresivnošću ogleda se u tome što se kamera i skidanje podrazumevaju čim ga ugledate i pamet vam stane od apolonskog prizora. Pa ako je Apolon imao dedu verujem da bi se i on toga gnušao. Njima ništa ne znači da li ste udati ili ne. Pa neće valjda da ostavlja svoju ženu – treba neko i čarape da pere.

Oni koji polete za suknjom koja im je dala zeleno svetlo a to nas vraća na kategorije iz predhodnog bloga udaja iz statusa, onda vatanja na trudnoće i večnu ljubav čeka u većini slučajeva neprijatno iznenađenje. Dožive isto ono što su priredili drugima.

U prilog ovome da navedem još nešto iz ličnog iskustva. Jedne subote odem do pošte. U trenerci i patikama da se razumemo. Posle pet sati stajanja u redu konačno se nazirao šalter. Dedica se s’ mukom probio do mene i poturio mi telefon pod nos. Pomislih da mu treba pomoć da pročitam broj ili poruku… dešava se…

“Neću da mi čitate ništa. Hoću da mi upišete vaš broj telefona. Gledam vas neko vreme i ocenio sam da mi baš odgovarate. Bićete moja prijateljica. Ja sam udovac, imam veliku decu i njima ide stan ali vi ćete mi ulepšati ono života što mi je ostalo. Ja ću vas pomoći finansijski i moralno”.

Pošta prepuna a ja prebiram po glavi koliko se robija za nekoga ko samo što nije umro. Ladno, bez blama što bi rekli. A jes’ frajer! U torbici nosi urinarnu kesu vezanu za kateter. Nema šta… prilika kakva se ne propušta! Jedino mi i dan-danas nije jasno da li uopšte shvata šta znači reč moralno i koliko ona nije imala smisla. Isto tako pojma nemam šta je time hteo da kaže. Kako se to unajmljenoj konkubini daje moralna podrška? Ono kao… “Izdržiiiiiii… možeš ti to”? Toliko pismena nisam. Dovoljno je što sam svojim odgovorom na glas bila daleko od jedne dame.

Eto! Propustila sam priliku u kojoj je on odlučio šta ću ja da radim.

Žene zablesavele u ovom periodu ipak su u stanju da ostave sve za sobom i ubede svet da je neko isto tako rešio da ostavi sve da bi…. šta znam… obišli svet, trošili ono što su deobom oteli od nesretnih supružnika. Onih drugih koji nisu zamišljali takvu budućnost. Karma se ogleda u tome kada se sretnu a i u onome što dolazi posle.

Nažalost tu trpe svi oni koji bi trebali da su im svetinja. Dom, porodica, deca. I jedni i drugi misle da su u pravu a svi znamo kako će završiti, sami, tužni i okaljanog obraza, ali kao mazge uporno teraju svoje. Treba ih pustiti da se “nauživaju” u svojim odlukama dok ne sretnu neko novo ogledalo, ili nekom drugom postanu “onaj što stari brže”!

U celoj ovoj zbrci jedno je sigurno – Budite svoji- Lepi, baš takvi kakvi ste! Sve se to vrednuje i vidi. Iznesite ono što imate na jedan dostojanstven i elegantan način. Sat niko nije zaustavio a još manje vratio unazad. Starost nas sve čeka, pitanje je samo sa kime i kakvi želite da prođete kroz cilj.

S’ ljubavlju, Elena Alexandra.

Author: eathestoryteller

One su tu...dozivaju,gurkaju se,vuku za rukav,bockaju i šapuću...nosi ih vetar,pokrivaju ih snegovi,spiraju ih reke,umeju da se sklupčaju ispod strehe i krila ptice,i strpljivo da čekaju da budu ispričane...ponekad zbog radosti koju nose ,glasno se kikoću na ozbiljnim sastancima...neke zbog tuge koju nose ,pustaju svoje krike parajući umove onih koji ih ignorišu...one su svuda,oko nas i u nama...priče koje se zovu Život.Ja sam samo neko ko ih čuje u tišini,vidi u tami i oseća u svakom živom biću.Najbolje sto mogu da učinim za njih je da im omogućim ono sto priče najviše vole...da budu ispričane .Zato...sedi,spusti svoj teret i zagrli sebe ...ispričaću ti priču.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s